Dovoljno za sreću

18

Pedro i Davi  su sjedeli jedan pored drugog. Pedro je na apsolutno svako pitanje koje je moj sin imao odgovorio.  Apsolutno strpljivo je pricao sa njim o fudbalu,  o svim igracima koje moj sin voli. Potpisivao mu je dres, autogram i bar 10 slika su napravili zajedno.

-" Davi jako sam srecan sto sam te upoznao"

-" ja sam najsrecniji decak na sveti"

Davi me je zagrlio i ponavljao " hvala mama" svaki sekund. Stalno sam gledala u Pedra i nekako valjda svako zensko privuce onaj koji zna sa decom... Pedro zna sa decom i to poprilicno dobro.

-" Nadam se da ce te mama cesto dovoditi kod mene"

-" hoces li?"

-" Davi znas da ne moze, Pedro mora da se oporavi da bi ga opet gledali preko tv-a"

-" da mama, znam... ali Pedro ja i mama cemo doci ako Barselona bude igrala finale. Obecala mi je i mama sve ipuni."

Pedro pogleda u mene potom u Davia siroko se smjeskajuci.

-"  Kako tako dobro govoris Spanski?"

-" Mama me je naucila jer je mama rodjena tamo i zivela je puno godina"

-" Sjajno, Davi kad budem opet igrao poslacu ti ulaznice u prvom redu. Cak mozes da budes gost na svakoj utakmici kad mama odluci."

-" Stvarno?"

-" Pedro"

Opomenem ga ali on ne odustane.

-" da stvarno radim na tome da cesce dolazis u Barselonu mozda cak i da ostanes."

Sada se iskezi meni u lice, definitivno je odlucio da ne odustane.

-" Voleo bih to, ja bih voleo da budem uvek tamo"

-" Dogovoricemo se da idemo na utakmice Davi, sad moramo da idemo kuci jer si sjutra u skolu"

-" da mamaa, idemo kad se Pedro oporavi. Sad smo drugari, a drugari se podrzavaju ucila si me to"

I vise nego sto treba se u meni stvara zelja da dodjem na utakmjcu i navijam za njega. Voljela bih to, voljela bih da ga gledam kako igra. Odjednom imam zelju da gledan fudbal i da  budem upucena sa kim Barselona igra koja je na tabeli, koliko bodova ima.

-"Dobro mili, naravno da hocemo.  Hajde  idemo sad"

Dok me Davi cekao u hodniku ja sam pospremila haos koji smo ostavili tokom utakmice. On me je veselo posmatrao svaki moj korak.

-" Da li mogu dobiti poseban pozdrav do sjutra?"

-" Ne okreces sina protiv mene"

-" ne prdobijam ga jer ako me on zavoli ti neces imati kuda, moraces da priznas da ipak zelis pokusati sa mnom i onda ces zivjeti sa mnom pa da ne nabrajam ostalo"

Nisam htela da reagujem pa sam smijeh prikrila od njega.

*PEDROVA PERSPEKTIVA*

Jutro je bilo jako suncano, otvorili su mi  prozor da sunce udje i kod mene malo. No informacija od dve mladje sestre, mojih godina koje su ovde na praksi mi je popravila dan. I sa njima sam se slikao samo da bi mi rekle.

Carolina se razvodi od muza, papiri su joj stigli u kancelariju.

Mozda ne trebam ali ja sam bio maksimalno srecan, uz sve to koljeno se oporavljalo mnogo bolje od ocekivanog sto niko nije mogao da ocekuje s obzirom kakvo je stanje bilo. Jedva cekam da se vratim na teren da, ali vise cekam momenat kad stanem na svoje noge i omogucim sebi da je saterm u cosak i poljubim, dodirnem...

-" Dobro jutro"

Njen glas mi odmah uljepsa dan, a sada kako sam srecan cinjenicom da se razvodi sve mi je savrseno!

-" Dobro jutro"

-" Sjutra micemo konce, oziljak ce jedva da se vidi tako da slobodno ne brini"

-"Ne brinem, jedva cekam da budem u mogucnosti da te sprijecim da odes dok te ne poljubim. Zaludecu te sobom doktorice da ces pristati da se preselis kod mene u Barselonu"

-" Klinac smiti strasti"

-" da budem iskren moje strasti samo ti mozes smiriti Carolina. Ne zelim da budem klinac ali bih tako voleo da te opet imam detaljno i veoma veoma dugo"

-" sjutra se vidimo rano da maknemo konce, pa polako da vjezbamo"

-" ti i ja?"

-" da mi zajedno"

-" mmm tako dobro zvuci... mi zajedno. Sta tacno vezbamo?"

-" ako nastavis da se tako lukavo smjeskas i provociras perverzno vezbaces sa Oliverom starim dekicom koji je nas tehnicar"

Rekla sam pre nego zatvorim vrata i pocnem da se kikocem njegovom vristanju

-" Salio sam se Carolinaa!"