Dovoljno za sreću

20

Sreca mog sina je bila neopisiva, satima je pricao o tome, pokazivao slike i slao svojim prijateljima. Voli Pedra, zaista ga obozava od kad ga je zapazio u dresu  barselone. Zasto nikada nisam obratila paznju na to!? Da jesam znala bih ko je Pedro jos one noci, jer imam njegove slike svuda po sobi svog sina i nisam nikada obratila paznju

-" Mama hvala ti puno, ti si najbolja mama na svetu!"

-" nema ne cemu mili, sjutra ides kod tate i on te vodi na trening

-" mama svima cu pokazati slike. Imam loptu. Joj mama hvala ti!"

Dogo ce ga drzati utisak o ovome pa nijesam zurila da ga uspavam. Pustila sam ga da se veseli svom najvecem snu koji je Pedro ostvario za njega. Upoznao  je sve igrace...

Par dana kasnije
** Pedrova perspektiva**

Peblo je dosao da bi se zajedno vratili kuci, majka je pakovala moje stvari. Menadzer je sredjivao papire i obezbjedjenje da bih izasao iz bolnice.
Dobio sam jasne upute sta da radim, kako da se pazim, sta da pijem. Trebam da sam srecan jer idem u Spaniju!?

-" da krenemo odmah, 11 sati nas voznje ceka"

Nismo hteli avionom, guzve su neizostavne i ne bih da me neko slucajno povredi. 

Opet sam sebe pitao zasto nisam srecan, a znao sam istinu. Idem do nje.. Necu je gledati svaki dan, krasti joj poljubce.. idem, a nisam uspjeo ni da  je pozovem na prvi dejt 

Krenuo sam niz hodnik sa njima, znajuci da je ona dolje i da ce me ispratiti bez pozdrava kakav zelim. 

-" Doktorice Carolina ne mogu naci rijeci kojim bih vam se zahvalila za sve sto ste uradilo za mog sina"

-" Hvala doktorice i izvinite za moje sumnje"

-" to je moj posao, nadam se da se necemo sretati ovim povodom nikada vise"

Gavi joj je samo pruzio ruku, a ja sam od prvog trena znao da joj je on nesto rekao... Gavi mi je kao brat i znam da se brine, uradio bih isto sto i on. Ali kad stignemo u Barselonu, kad budemo razgovarali shvatice me i to znam. Znam da ce nas podrzati jer neke odluke ne donosim tek tako.

-" nadam se da kao pacijent mogu dobiti zagrljaj"

-" naravno Pedro"

Rekla je dok je ja privlacim uz sebe i snazno grlim kao da mi od toga zivot zavisi.

-" hvala sto si bila uz mene u najgorim momentima mog zivota i sto si svaki put dala sve od sebe da uspjem kad sam i sam mislio da ne mogu."

Rekao sam na glas...

-" rasplakacu se"

Prosaputala je da niko ne cuje.

-" promjenicu to prezime Carolina"

Sad i ja prosapucem, a ona se odvoji od mene sa smijeskom na licu. Nikad teze nisam napustao mjesto gde sam bio.

Ja ovu zenu volim!

Otkucao sam poruku

" volim te"

Iskreno to misleci, dok je saljem pre nego udjem u auto. Pogledala je u poruku i siroko se nasmijala brisuci svoju suzu sa lica dok mase kao i ostali ljudi koji su me upoznali.
Nek ne place, Portugal ce mi biti druga kuca dok ne budes moja, vidjaces me cesto doktorice samo da malo oporavim  koljeno.

Ne pustam te jer si moja, odlucio sam to