Dovoljno za sreću

22

-" Mama kakvo je to iznenadjenje?"

-" ne mogu da ti kazem"

Nasmijem se siroko ovome, ne mogu ni da zamislim kako ce biti srecan kad ode na stadion.

-" Tata nece da mi kaze, neces ni ti... Baka ne zna"

-" Iznenadjenje mili, iznenadjenje"

Bio je nestrpljiv, na aerodromu je  cupkao  konstantno sa rancem na ledjima u kom su knjige. Skola se ne smije zapustiti i samim tim morace da uci. To ga bas i nije veselilo. Kada smo usli u avion shvatio je kuda idemo i kad se smjestio crvrsto me zagrlio

-" mama hvala ti, hvala ti puno"

-" Nema na cemu mili, setacemo po ceo dan"

-" Mama da li mozemo da trazimo Pedra, znam da je nemoguce ali mozda ga nadjemo i pozdravimo. On se nas sjeca sigurno"

-" Mili Barselona je velika, to sigurno znas"

-" da znam mama, znam Pedro je najbolji od svih i mozda ga sretnemo, ma da on je nogu povredio"

Jadikovao je, a ja nisam htela da bude tuzan jer se njegov drugi san ostvaruje.

-" Da li bi bio srecan ako ti kazem da ces zivjeti sa Pedrom 15 dana?"

-"  zezasss meee!"

Odmahnem glavom, a on opet cikne sav srecan.

-" Pa ti si najbolja mama na celom svetu"

***
Stigli smo na aerodorom,  trazila sam ga pogledom i vjerovatno ne bih primjetila od guzve bilo koga medjutim 2 lika su ultra nabundana sa kapama, duksericama, naocarima mahala ka nama.

-" Mama rekla si da ce Pedro biti  ovde, ali ga nema"

Nisam suzdrzala smijeh iako sam se trudila. Cim sam mu prisla nije dozvolio da bilo sta kazem vec me je poljubio i pribio iz sebe.

*Pedrova  perspektiva*

Gavi mi je sve priznao, znao sam ali sada znam i sta tacno je rekao. Zahvalan sam mu sto brine i sto je uz mene. Pogresio je i sam to shvata jer ja sam taj koji sve ovo oce, ja nju zelim i zelecu  je sta god da se desi.

Ljubio sam je i grlio kao lud jer mi je nedostajala. Sve mi je njeno nedostajalo. Znam da mi je Gavi  rekao da pazim, novinari su svuda, trebam biti oprezan i zbog nje jer jos nismo ni poceli.

-" Pedro i Pablo? Sta to nosite?"

-" dodji sa mnom  kompa da spakujemo kofere od mama i Pedro nesto zavrse"

Pablo joj pruzi ruku i nasmije se

-" dobro dosla, drago mi je da si ovde iako nisam  bio bas najbolji  za upoznavanje"

-" Nema veze, hvala ti"

Opet sam je bez rijeci zagrlio kad njih dvojica odu.

-"Nemas pojma koliko si mi nedostajala,   nas savrsni odnos koji si gurala da bude prijateljski, koji me nervirao mi je falio Bar sam nesto imao, ovako sam izludeo  nedelju dana bez tebe"

-" I ti si meni nedostajao"

Rekla sam iskreno

-" ne znam kako ce ovo medju nama da funkcionise ali  srecna sam sto sam te upoznala"

-" Ovih 15 dana se ne odvajam od tebe, a onda cu dolaziti kad god mogu u Lisabon. Trudicemo se da ovo uspje i bicu strpljiv dok gov treba jer ja sam vec odlucio"

-" Hocemo"

Poljubila me je prva sto me iskreno malo i iznenadi... konacno po drugi put i volim kad to uradi .

-" Cekaj, pristala si da mi budes devojka?"

Tek sad pohvatam znacenje rijeci " hocemo"

-" da, u strogoj tajnosti dok ne shvatimo da li ce ovo ici."

-" u strogoj tajnosti!"

Gotovo, ja sam najsrecniji covjek na svijetu! Vristao bih, skakao bih od srece! Sad bih da mogu vristeci pretrcao cijeli stadion samo da izbacim svu nagomilanu srecu.