Dovoljno za sreću

16

Obrisala sam svoje suze i krenula ka vip dijelu. Trudila sam se izgledati normalno ali bila sam i vise nego lose.

-" Da li je sve u redu?"

Pitala sam sa vrata dok se on pomjera u stranu i rasiri svoje ruke.

-" dodji"

-" Sta radis Pedro?"

-" Lose si, uzasno si lose cuo se vrisak, video sam da si istrcala kad su me vodili na previjanje. Dodji kod mene i ne brini se jer niko nece doci"

-" Pedro ne treba mi tvoja pomoc! Ne znam sta umisljas, odakle ti moj broj i instagram ali me zaobidji"

U glasu se culo da cu zaplakati, ocekivala sam i da ce odustati od ove ideje ali on ruku pruzi ka meni.

-" Samo dodji da se smiris i da vidim da si bolje necu nista pokusati i necu uzeti to kao nedu. Samo dodji"

Gledala sam u njegovu ruku, potom u njega, pa opet u ruku.

-" Dodji Carolina"

Spojila sam nase ruke i sjela do njega dok me on povlaci na svoj krevet praveci mi dovoljno mjesta. Pruvukao me u svoj zagrljaj i to je bilo dovoljno da opet krenem plakati kao kisa u njegovom zagrljaju

-" Znas da nisi mogla nista uraditi Carolina, sve si dala od sebe u toj sali i ne sunjam u to ali dosla je prekasno"

-" trebala sam jos da masiram njeno srce, da pokusam i sa vjestackim disanjem, mozda jaca strja, vise adrenalina"

-" bilo je kasno za nju, znam da si doktor ali ne mozes spasiti sve ljude. Najbolja si u svom poslu ali to ne znaci da ce bas svi biti spaseni.."

-" Bila sam umorna, mozda nisam dovoljno jako masirala"

Opet sam jako zaplakala dok njegova ruka mazi moj obraz, a usne zavrse u kosu

-" dala si sve od sebe"

Njegov zagrljaj me je smirivao, njezni prsti koji su ne ceskali i sapat da ce sve biti dobro je bio neopisivo smirujuc. Dovoljno da sam zaspala u njegovom zagrljaju

*Pedrova perspektiva*

Zaspala je pored mene svoju ruku obmotavajuci oko mog struka. Posmatrao sma je i mazio kao da mi zivit od toga zavisi. Nekako ona je ta, ne znam je toliko ali ipak srce ne grijesi. Nisam ni ja hteo da srce odabere jednu noc avanture i da je ureze u moju glavu ali jeste i ne znam da li sam spreman da se nosim sa njenim sinom, sa tim sto je starija 6 godina od mene i sto ce to moji roditelji i njena okolina tesko prihvatiti ali nisam dijete i spreman sam da se trudim. To sto ima muza je mozda jedini problem ali uradicu sve da izabere mene

-" nestvarna si doktorice, neopisivo nestvarna"

-" hvala ti"

Promrmljala je i usnulo otvorila oci.

-" Nema na cemu Carolina, tu sam za tebe uvijek..."

Okrenula se ka meni dok ja mahinalno ruku stavim na njen obraz i njezno ga pomazim palcem

-"Hvala ti na ovome"

Hteo sam je poljubiti ali znam da ona to sad ne zeli, nije joj potreban lik koji ce gledati tako nesto sada i zato sam svoju zelju sklonio po strani. Odbila bi me odmah i otisla, a ja to nisam hteo.

-" Nisam doktor ali znam sta pomaze kad je u pitanju hormon za srecu"

Okrenuo sam se i iz fiokice izvadio cokolade jednu koju i ja mogu jesti, a drugu za nju.

-" da se vratimo u dane kad smo bili mali i jedemo je kao sendvic?"

-" Hormon srece a?"

Nasmijala se i otvorila svoju te zagrize bas kako sam i predlozio.

-" Tako sam cuo, a znas da bih sve dao da jedem tu cokoladu"

-"uzmi malo"

Pruzila mi je sa druge strane

-" znam, na rezimu si nekom profesionalnom 100%"

Zakikoce se i uzme jos jedan griz

-" nije ni moja losa, probaj"

Uzivao sam, malo je reci da sam uzivao dok me zadirkivala za to da i ja uzmem malo njene cokolade.

-" Moram da idem i odvedem Davia na trening"

-" kad ces nas upoznati?"

Odlozio sam cokoladu u stranu, te se uozbiljim.

-" Mislim da cu morati kada maknes konce i budes u stanju da stanes na noge da ga dovede.. Nadam se da ces moci"

-" Hocu, trenira fudbal?"

-" da, sjajan je za svoje godine. San mu je da igra u Barseloni"

-" Imamo tim za mlade, sjajan je i kad se budes preselila kod mene odmah cemo ga upisati"

-" Pedro"

-" Znam, znam puno daleko idem... ne brini ne zurim, razuman sam. Polako doktorice..."