Dovoljno za sreću

30

Put do Barselone, cekanje u redu za ulaz i pre svega karte koje su dosle na moje ime su me  nekako  cinile nesigurnom. Pedro je poslao te karte, zao je moju adresu i nije dosao ali je poslao karte. Jedna cura nas je sprovela do dijela gde smo igrace jasno mogli da vidimo u dijelu gde su i navijaci iznad nas.

Pedro je samouvjereno setao do centra terena, ja nisam vidjela nista drugo oko sebe osim njega. Uvijek savrsen se osmijehnuo Pablu  pre samog pocetka utakmice.  Davi je navijao i pjevao, sto je jace mogao dok sam ja iskljucivo i samo gledala u njega.

Barselona je primila gol, malo pre drugog poluvremena i pored sve buke cula sam njegov glas kako kaze " idemo momci!"

Drugo poluvrijeme je pocelo, Pedro je izasao poslednji  na teren  i sada bio je blize dijelu na kom smo mi. Sada ga jasno mogu vidjeti, vidjeti da je malo vise pustio kosu i bradu i da sada izgleda veoma muzevno.

-"Idemo Pedroo!"

Davi nikada nece prestati da ga voli, a mislim da ni njegova mama nije nista bolja.  Malo po malo Pedro sutne loptu ka centru gde je Lewnadowski doceka i zabije sirektno u gol. Na sta krene slavlje. Vrisnula sam i skakala kao pravi navijac jer me je ponijelo to sto je on asistirao tako dobro.

1:1  je bilo skoro cijelodrugo  polivrijeme, bar do trena kad Gavi sutne loptu Lewandowskom, on sutne  Osmanu, a Ouspam prosledi na lijevu stranu gde je doceka Pedro i zabije direktno u gol samo sekund pre nego sudija oznaci kraj.

-" Idemooooo!"

Slavlje je krenulo isti tren, nomci su se grlili i cestitali jedan drugom  te podignu Cavia u vis noseci ga ka nasem dijelu tribine gde su navijaci najglasniji.
Novinari, snimatelji  gomila ljudi pritrcava da snimi apsolutno svaki detalj, no Pedrijev pogled je jasno gledao u mene.   Nesto je sapnuo Gaviu, nakon cega pritrci tribinama tacno ispred nas i skine svoj dres pruzajuci ga meni.

Svi su gledali, svi su usnimili.. televizija je to prenijela na svim sportskim kanalim...

-" Volim te Carolina!"

Prodrao se  toliko da su svi culi i krenuli   ponavljati to uz aplauze. Malo je reci da mi je srce lupalo kao ludo, jer su svi mogli da vide, jer me on video u guzvi i jer sada ne mozemo slagati da je sve samo izmisljotina. Jer je javno rekao da me voli  pred ko zna koliko miliona ljudi koji ce to cuti.

-" Volim teee!!"

Opet se prodrao glasno...

-" Volim i ja tebe Pedro!"

Nasmijao se kao dijete stidljivo te nastavio da slavi sa momcima dok su primali ogromni pehar  na pozornici.  Drhtala sam od treme, crvenjela se, Davi me je cvrsto drzao jer je znao da sam sokirana, srecna, uplasena... osjetio je i da svi ti ljudi gledaju u nas i da ponavljaju moje ime u glas.

-" gospodjice Carolina podjite za nama"

Obezbjedjenje mi je prislo, sto me zbuni ali ne pitam za objasnjenje vec krenem za njima. Vodili su nas nekim hodnikom do samog izlaza na stadion gde ge saceka Pedrova majka, otac, brat, neki covek kog ne znam.

-"Dugujemo ti puno izvinjenja, ali nam je drago da si ovde i da je nas sin opet srecan"

Zagrlila me je i pre nego odreagujem.

-" Jako jako jako mi je zao i nadam se da ces vremenom shvatiti da nisam losa osoba, samo sam se plasila za svog sina"

-" znam, vjerujem vam"

Oko mene nije samo Pedrova porodica vec porodice koje svakodnevno gledas u novinama, deca za koju znaju svi. Porodice poznatih fudbalera...

-" ti si deo nase porodice i nadam se da ces oprostiti mojoj Marii"

Njegov otac mi pruzi ruku, a ja uzvratim pozdrav i bratu i novom  menadzeru  koji mi je rekao " Konacno smo te nasli, svi ovde smo uradili sve da bi ti usli u trag."

-" Mozete izaci"

Covek koji nas je doveo ovde je rekao glasno tako da su svi krenuli istrcavati na stadion.