Taman kada je pomislila da odustane Nikola joj je pritrčao.
-Nora- uzviknuo je zadihano
-tražila sam te- rekla je Nora obradovavši se što ga vidi, u tom trenutku prošla su tri srednjoškolca koji su morali da primete to da Nora sem bele haljine na sebi nije imala ništa više.
-idemo odavde, nisi sigurna tu- rekao je Nikola, Nora je ustala te je posla sa Nikolom koji je skinuo svoju teksas jaknu i ogrinuo je njome
-hoćeš da idemo kod mene kući da popričamo o svemu- pitao ju je Nikola a Nora je klimnula glavom
- došla sam da ti kažem da se pripaziš jer je ovo nedelja Rusalki, to su vodene vile i primetiće da si naljutio jednu vilu i tada će želeti da se osvete- ispričala je Nora čim su stigli kod Nikole kući
- naljutio sam te, veruj mi nisam to želeo, ne razumem šta se desilo kada sam ono rekao, stvarno nisam mislio ništa loše- pravdao se Nikola
- pa u našem vilinskom svetu ukoliko nam ljudsko biće oduzme krila, možemo zauvek da postanemo njegovi zarobljenici, odnosno supruge, ta krila kriju od nas a mi se preobrazimo u običnu ženu koja je inače lošeg raspoloženja, ali ako vila povrati svoja krila to bi značio kraj za osobu koja joj ih je ukrala jer bi ih mučila do smrti, o tome se radi- kada je to rekla Nikola je bio u šoku
- nisam to ni pomislio veruj mi, nisam znao da to može da se desi- rekao joj je uhvativši je za ruke.
- verujem ti, u redu je- rekla je Nora
- opraštaš mi?- pitao je Nikola
- da
- da li to znači da me te Rusalke neće smarati- pitao je naredno pitanje
- ne, nemoj da ideš nigde gde si sam narednih nedelju dana- rekla je Nora
- kako ću da fotografišem, imam takmičenje- rekao je zabrinuto
- mogu ja da idem sa tobom ako želiš- predložila je Nora nešto za šta ni sama nije bila sigurna
- može, naravno, hvala ti-kada je to rekao na vrata je zakucao neko, Nora se uplašila jer nije navikla na to, Nikola se nasmejao te joj je objasnio da ne treba da se plaši. Bila je to plavokosa devojka koja je očigledno imala nameru da u budućnosti bude jako blidka sa Nikolom. Čim je videla Nikolu i Noru u istoj prostoriji promenila je raspoloženje te joj se osmeh pretvorio u ravnu crtu. Očima kojima je gledala Noru je pokušavala da je natera da stane na tu crtu i tada bi je progutala da ne postoji.
- ouu nisam znala da imaš društvo- sagledala je Noru od glave do pete i na tren podigla obrve
- da, Nora, fotografišem je za takmičenje- Nikola se izvinio Nori facijalnim ekspresijama dok je stajao iza plavokose devojke
- ja sam Nikolija- pružila je ruku, sva sreća Nora je shvatila da je to pozdrav te je uzvratila stiskom šake
- Eleonora-rekla je njenim mekim glasom
- sedi Niki, hoćeš da popiješ nešto, ni Noru nisam stigao da ponudim odmah smo prešli na posao- osmehnuo se Nikola dok je to govorio
- može obična voda- rekla je Nikolija idalje ne pomerajući pogled sa Nore
- i ja ću isto- rekla je Nora
Nikola je otišao do kuhinje da donese vodu te je zavladala rivalska atmosfera.
-kada ste se upoznali- upitala je ljubomorna Nikolija
-pre manje od mesec dana- odgovorila je Nora
-nije te pominjao- rekla je Nikolija i tada je naišao Nikola
-nisam je pominjao jer se nismo dugo videli zar ne Nikolija- Nikolija je prevrnula očima ali tako brzo da niko nije video i samo se osmehnula i klimnula je glavom
-izvinite ako vam smetam- rekla je Nikolija
-ne, ne, opušteno- uzvratio je Nikola
-hoćemo da radimo-Nora je pokušala da otera Nikoliju ali bezuspešno
-pa hajde- rekao je Nikola gledajući Nikoliju koja se odomaćila na njegovom kauču
Nora je ustala te je stala ispred belog zida.Nikola je počeo da je fotografiše. Nameštao joj je ruke ali i celo telo.
-ovako-uhvatio ju je za struk te ga je malo povukao, Nora se zbunila, pogledali su se na trenutak a Nikoliju je jela ljubomora. Dok je fotografisanje bilo u toku vreme je prolazilo, Nikolija nikako da ode, ni Nora neće odustati, videćemo koja će istrajati.
-prave umetničke fotografije- prokomentarisala je Nikolija pokusavajući da podbode Noru zbog njenog autfita koji očigledno svima zapada za oči. Nora se na njen komentar samo nasmejala. Nikoliji je zazvonio telefon te je napokon odlučila da krene kući. Bilo je kasno uveče tako da je Nikola insistirao da je odveze. Nora je ostala sama u Nikolinoj kući ne znajući kako će se vratiti po mraku i šta će je uopšte dočekati kući.
Nora je bila radoznala i nemirna vila, nije znala za stid, ne bezobrazno, već jednostavno nije za stid obaveštena, u njenom svetu toga nema. Šetkala se po kući i razgledala ju je, primetila je na polici nekakve fotografije te ih je uzela u ruku i pogledala ih je. Na njima bila je Nikolija, čim je to videla znala je da ove fotografije ne slute ni na šta dobro. Fotografija za fotografijom došli smo do onih zbog kojih je Nora imala loš osećaj, Nikolijina ruka preko njenih grudi, dakle to su njene umetničke fotografije koje su usput prave. Ljubomora je počela da prožima Noru te je pocrvenela i naglo je ostavila fotografije tamo gde ih je i našla. Tada se začuo Nikolin smeh.
-ne sviđaju ti se?- upitao ju je sa sredine sobe
-ne, dobre su- rekla je šokirana Nora
-i te su bile za takmičenje ali sam odlučio da ipak moraju biti drugačije, zato se onako ponašala- pravdao ju je dok je Nora pažljivo pratila pokrete njegovih usana i klimala je glavom. Nikola joj je prišao te joj je šapnuo na uvo da nema oko čega da brine.Nora se odaljila od njega te se uhvatila za svoju kosu.
-hajde da pogledamo ove fotografije- rekao je Nikola
-morala bih kući
-ako te odvezem jer te definitivno ne puštam noću samu
-šta mi se može desiti, ja sam vila, zaboravio si -nasmejala se
-ne znam šta se može desiti ali znam da idalje brinem
-sama ću, ne možeš posle sam da se vraćaš kući preko onih mesta gde nema civilizacije- rekla je Nora
-ma mogu, šta mi fali- insistirao je Nikola
-ne
-da
-ne
-da
-onda ni ne ideš nigde do sutra ujutru-rekao je Nikola
-nemoguće, hajde vidimo se
-pratiću te Nora- rekao je Nikola dok je ona koračala ka izlaznim vratima kada je to rekao okrenula se te je uzdahnula
-da ki to znači da ostaješ-nasmejao se Nikola
-da, to to znači, nažalost
-uvrediću se- rekao je Nikola smejući se a Nora je samo slegla ramenima gledajući ga
-hoćeš da večeraš?-upitao ju je Nikola
-mogla bih-Nikola je klimnuo glavom te su zajedno otišli u kuhinju
-i ja sam gladan-prokomentarisao je Nikola dok je pravio večeru
-odlično je- prokomentarisala je Nora a Nikola se samo osmehnuo dok su jeli tek spremljene špagete bolonjeze. Nakon što su ih pojeli Nora je uzela tanjire te ih je ponela u sudoperu da ih opere. Nikola je stao pored nje te je gledao i smejao joj se.
-šta je smešno-pitala ga je
-kako si obična devojka a opet tako neobična- Nora se nasmejala, kada je oprala sudove upitala ga je gde će ona da provede noć
-u mojoj sobi a ja ću biti ovde u dnevnoj- odgovorio joj je
-nije fer prema tebi
-ne okej je, opušteno- uverio ju je Nikola
-spava ti se-upitao ju je
-ne još uvek
-hoćeš da gledamo neki film
-može-Nikola je zapalio cigaru te je uključio netflix i počeo je da traži pogodan film koji bi se svideo oboma, Nora je sedela na kauču, nogu ukrštenih u turski sed i davala je mišljenje.
YOU ARE READING
Magija krila
FantasyVilinski život za koji malo ko zna, ponekad može da bude zanimljiv. Posebno kada je neobična ljubav između vile i običnog smrtnika u pitanju. Sukob vilinskih i ljudskih osobina, navika i života preterano je interesantan i komplikovan. Do kakvih se...