Magija krila

-28-new begining-

Hvala bogu brzo smo stigli do njegove drugarice. Iako je bilo prilično kasno bila je gostoprimljiva i nasmejana. Uvela nas je u svoju pećinu te nas je ponudila čajem čiju biljnu mešavinu sama pravi.
- hvala ti Izi ali ako to popijem mislim da ću stvarno povratiti- rekao je kroz osmeh Amadeus
- previše alkohola Amadeuse- uzviknula je okrenutih leđa dok je tražila odeću za Noru u svom kovčegu. Nora je oduvek želela da ima kovčeg za svoju odeću ali nikada nije imala prilike da ga negde pronađe.
- izvoli- pružila joj je odeću, Nora se osvrnula svuda po sobi ali nigde nije pronašla pogodno mesto da se osami dok se presvlači. Amadeus je to primetio, pogledi su im se sreli te je on klimnuo glavom i okrenuo joj leđa. Vila je stala uz zid te je i ona okrenula leđa pa se presvukla. Iako vilinska Izina odeća bila je deblja samim tim se Nora brzo zgrejala. Sedela je pored Amadeusa koji iako pijan nije odavao nikakve znake toga. Izgledao je sasvim normalno. U Norinoj glavi nametnulo se pitanje da je Amadeus možda alkoholičar tako da stalno izgleda isto. Zaista je većinu vremena imao pijani pogled ali vrlo često mu je bila jako blizu osetila bi zadah na alkohol. Kada je shvatila o čemu sama sa sobom diskutuje nasmejala se. Amadeus ju je pogledao radoznalo.
- reći ću ti sutra- rekla je sa osmehom, znala je da se neće ljutiti već da će i njega ovo nasmejati .
- kako to da nisi na žurci- upitao je Amadeus Izi koja se odmah nasmejala, pitanje je bilo sarkastično. Izi nikada ne ide na žurke, više voli samoću ili eventualno da bude sa jako malo ljudi.
- eto desi se- nastavila je u tom stilu
- dakle ti si ta čuvena Nora o kojoj on toliko priča- Amadeus se nakasljao pred kraj rečenice te podsetio Izi da to ne treba da kaže
- o kojoj se toliko prica- ponovila je kraj rečenice uz male promene praveći se da ga ponavlja samo jer se Amadeus nakašljao te se taj kraj nije čuo.
- ja sam ta Nora -osmehnula se vila odgovarajući ponovo na pitanje koje je toliko puta čula. Da li je zaista toliko pričano o njoj i da li je stvarno svako čuo za nju. Ona je influencer u vilinskom svetu čak iako ne objavljuje ništa o svom životu. Dovoljno je da se tračevi o njoj pročuju.Odlučila sam, konačno.
Nikola se idalje nije vratio ali mislim da je odluka konačna. Ovo je najbolje za oboje. Danas izostajem sa kazne da bih otišla do Nikole. Obukla sam se kao sve one devojke iz grada,farmerke i crna krop top majca, krenula sam upravo ka njemu. Sve vreme razmišljala sam o tome kako da krenem i šta da mu kažem. Iako sam bila odlučna sve ovo ostavilo je i mene u suzama. Nakon dužeg vremena našla sam se u gradu ispred njegove kuće. Ovde je toliko uspomena, teško mi je ali sada ili nikad. Pokucala sam na drvena vrata koja su se nakon nekoliko minuta otvorila. Ostala sam zatečena ali ne i slomljena.
Vrata je otvorila devojka kratke, plave kose, poznata mi je ali ne znam odakle. Po izgledu i oblačenju rekla bih da je vila ali ona nema krila. Iza nje se nakon pola minuta pojavio i Nikola.
- hej Nora- rekao je šokirano, ušla sam unutra, nisam tražila objašnjenje jer bih mu onda i sama morala dati isto.
- došla sam da porazgovaramo- rekla sam dok sam prolazila pored njega. Sela sam u dobro poznatu sobu i sačekala sam da i on dođe, pored njega došla je i ona devojka.
- možemo li ostati sami- upitala sam i tada je ona usporeno otišla
- Nora to je- prekinula sam ga
- nema potrebe, Nikola, oboje smo nesrećni zajedno, sve ono što smo imali bilo je jako lepo ali mislim da je došao trenutak da to ostane lepa uspomena- rekla sam, nije bio iznenađen, znao je da će se pre ili kasnije ovo dogoditi. Možda je i sam to planirao, ko zna.
- slažem se Nora, bilo mi je jako lepo sa tobom ali došao je kraj, ne želim da pomisliš da te mrzim, idalje te jako volim i poštujem ali ne mogu se složiti da naši putevi mogu postati jedan, to i jeste ključni problem- olakšao mi je svojom reakcijom, složio se sa mnom i baš kao što sam i ja tumačila tako je i on. Nakon kraćeg razgovora poslednji put smo se zagrlili te sam sam se sa suzama u očima zaputila ka kući.Još samo dva dana služenja kazne, jedan redovni i jedan sa kog sam izostala juče. Osećam se prazno i slomljeno iako znam da je ovako bolje. Nikola mi sada više nedostaje iako poslednjih dana takođe nije bio tu. Verovatno je teško jer sam svesna toga da se neće vratiti.
Oblačim se, kosu češljam prstima na putu do mesta gde se danas sastajemo. Najviše bih volela da sam ostala kući i ništa ne radila. Čini mi se da sve što radim naprosto nema smisla. Kada sam bila zajedno sa Nikolom sve sam radila za neke naše lepše dane, sada sam izgubila tu motivaciju.
- čupava- začula sam glas iza sebe te sam se okrenula. Amadeus je trčao za mnom, sačekala sam ga i nasmejala sam se.
- ćao- poljubio me je u obraz, ostala sam ukipljena
- čuo sam šta se desilo- rekao je tiho dok smo lagano ujednačavali korake. Šta se to desilo, šta je to čuo, ako je ono što mislim da jeste, kako je to već čuo? Neki ljudi zaista nemaju svoje živote.
- o Nikoli- rekao je da mi pojasni a tada sam klimnula glavom bez imalo volje potpuno neraspoložena.
- da, ovaj, ne želim sada da pričam o tome- rekla sam, čak mi je i u toj rečenici glas drhtao.
- naravno, kad god poželiš ja sam tu- rekao je prepun razumevanja, uhvatio me je za ruku pogledao me je i ja sam njega, nasmešio se. Taj osmeh bio je najiskreniji i prepun ljubavi, zaista mu nije bio problem da mu plačem o Nikoli dok se nešto odvija između nas dvoje.
Ubrzo stigli smo na odsluživanje kazne, naravno svi su buljeli u mene, moju čupavu, neočešljanu kosu i moje podočnjake. Moj izgled potkrepio je glasine koje su se brzinom svetlosti proširile.
Amadeus i ja bili smo u paru, ponovo, počinjem da sumnjam da je namešteno. Ovog puta nije bilo mnogo posla ali smo vremenski morali da ostanemo do određenog sata. Brzo smo završili posao te smo seli na zemlju, ja sam bila naslonjena na drvo dok je on sedeo ispred mene. Ćutali smo, to je ono što mi je zapravo potrebno. Želim da je neko koga neizmerno poštujem i volim tu kod mene ali da samo ćutimo dok ja osećam njegovo prisustvo i podršku.
Nakon nekog vremena progovorila sam.
- ovo je moj pretposlednji dan- rekla sam tiho, pogledao me je te se osmehnuo.-moj poslednji- osmehnuo se Amadeus dok je to pričao.
- stvarno, onda treba da castiš- nasmejala sam se, oraspoložila, zaboravila na sve.
- reci šta želiš od mene i to ćeš i dobiti- rekao je kao kojekakvi duh iz čarobne lampe.
- iznenadi me- predložila sam, ništa mi drugo nije padalo na pamet.
- u redu, danas provodiš dan sa mnom- rekao je te me je uhvatio za ruku i poveo na jezero. Sada sam napokon samo obična vila koja može da živi svoj vilinski život. Bez krila i odeće kupali smo se u jezeru koje je bilo prelepo. Ipak ljudsko prisustvo u mom životu ostavilo je trag, bilo me je sramota na par trenutaka ali Amadeus se ponašao normalno. Kao i kada sam imala odeću na sebi. Nakon kupanja u jezeru ,obukli smo se i vratili krila te smo sedeli pored vode.
- zbog čega si ti bio na odsluživanju kazne- pitala sam ga dok smo sedeli jedno preko puta drugog.
- možda sam se malo potukao sa jednim momkom a mi smo svakako jači tako da nije imao šanse- kada je to rekao pomislila sam na najgore te sam se namrštila.
- ne, nisam ga ubio, odgovoriću pre nego što pitaš, samo je bio pretučen, koliko znam sada je dobro- rekao je bez pitanja
- zašto- upitala sam ga a on se osmehnuo
- recimo da sam štitio jednu vilu od njega- rekao je misteriozno. Noru je sada sve više interesovala cela priča ali je glupo da pita za detalje, očigledno ne želi da ih kaže.
- bio si povređen- upitala sam ga istinski zabrinuto, Amadeus mi je sklonio kosu sa ramena gde mu je i bio pogled. Kada je počeo da priča pogled je vratio na moje oči, od tog pogleda sam se naježila.
- imam ožiljak ovde- podigao je belu košulju koju je nosio te se na rebrima ukazao dva centimetra dugačak ožiljak- hladno ti je- upitao me je podižući pogled sa mojih grudi na kojima je primetio da sam se naježila. Postidela sam se iako znam da mu to nije bila namera, okrenula sam se sa strane ćuteći. Nasmejao se te me je zagrlio.
- Noraa, znaš da nisam u tom kontekstu pogledao, slučajno sam primetio- pričao je dok je bio naslonjen na moje rame, moja mokra kosa bila je svuda po njegovom licu. Kada idalje nisam progovarala, poljubio me je u obraz i time izazvao osmeh na mom licu.