Magija krila

-25-new beginning-

- hoćeš li me upoznati sa tvojim dečkom- upitao me je kada smo se našli u blizini pećine. Nisam znala šta da radim, niti šta želim ali možda je bolje da se upoznaju.
- naravno, hajde- rekla sam te sam prošla ispred njega i povela ga u moj i Nikolin skromni dom
- Nikolaa, dovela sam nam gosta- rekla sam dok sam ulazila u pećinu sa osmehom. Ležao je i gledao nešto na telefonu, ustao je čim je čuo moj glas. Amadeus je ušao za mnom, Nikola ga je dobro sagledao, oboje smo idalje bili prilično mokri od onog kupanja. Nikola me je povukao iza sebe zbog prozirnosti moje haljine, sve je bilo veoma suptilno tako da Amadeus to nije shvatio kao što sam ja.
- ljubavi presvuci se molim te, mokra si- rekao je Nikola dok je gledao u Amadeusa. Uzela sam drugu haljinu te sam otišla iza zida i presvukla sam se. Nikola je ostao u glavnoj sobi gde je kao što sam mogla da primetim odmeravao Amadeusa. Iako nije smešno ova scena u mojoj glavi bila je zanimljiva. Nikola odmerava Amadeusa, tumači njegove kvalitete i to da li ima potrebe da brine u vezi njega.
- Nikola kao što pretpostavljaš, ovo je Amadeus o kome sam ti pričala ranije- napokon sam predstavila gosta. Pozdravili su se dok je Nikola klimao glavom idalje pogledom skenirajući Amadeusa.
- dakle ti si drugi muškarac u životu moje devojke- našalio se ozbiljnom frazom Nikola. Amadeus se nasmejao, Nikola mu je pokazao da sedne te smo svo troje seli.
- ne bih rekao da sam drugi, ja sam jedan od momaka- tvrdio je Amadeus uz osmeh. Pogledao me je pomalo zavodljivo a ja sam skrenula pogled jer mi je bilo previše neprijatno.
- Nikola šta to pričaš- na silu sam se nasmejala i udarila ga po ramenu. Atmosfera je bila veoma neprijatna, ovi razgovori bili su nekako usiljeni i neiskreni. Sloboda je nestala, stegnutost je zavladala te sam vodila računa šta pričam da se ne bi protumačilo pogrešno.-nisi mi rekla da ćete imati slobodno vreme danas i da ideš sa Amadeusom kod njega kući- rekao je Nikola tik što je Amadeus otišao. Bio je ljubomoran moglo mu se videti u pogledu koji je izgubio onaj sjaj.
-nisam znala da ćemo imati slobodnog vremena a otišli smo jer je želeo da mi pokaže kako sam mogla da ga odbijem- tiho i idalje smireno sam razgovarala sa njim
- da sam znao da dolazi u goste potrudio bih se- ponovo je prigovorio, očigledno Amadeusa smatra dovoljno velikom konkurencijom.
-izvini, nisam planirala da dođe, želeo je da te upozna- objasnila sam idalje smirivajući situaciju.
-večeras idem do grada da se vidim sa drugovima- odjednom je odlučio. Uvek mi svoje planove ispriča makar dvanaest sati unapred ovo je bilo nekako ishitreno. Dešava se zbog ovoga, te ljubomore i nepoverenja. Ne mogu da ga krivim upravo jer ima razloga za sve to. Zato ga i me lažem i ne smirujem.
Klimnula sam glavom i sela sam pored njega. Ćutao je, neobično je. Kada smo zajedno nikada ne ćutimo, uvek imamo temu za razgovor. Većinom je on pronađe, ali sada je ćutao. Videlo se da je zaista zabrinut oko svega ovoga. Teško mi je da ga gledam ovakvog, tužno je.
Nesigurno sam prebacila svoju ruku preko njegovog ramena na šta on nije imao specijalnu reakciju. Pogledao je u moju ruku a zatim je nastavio da zuri u prazno.
Naredne sate proveli smo baš kao ova dva, ćuteći i samo ćuteći. Nakon toga spremio se za grad i izašao je. Svo vreme me je izjedala ova tišina između nas. Izjedalo me je neznanje i ono što će budućnost doneti.Naredni dani prolazili su kao što je planirano. Jutarnje obaveze u vezi sa odsluživanjem kazne zatim vraćanje Nikoli u pećini. Situacija sa Amadeusom idalje nije razjašnjena. Jedino što mi je jasno je to da ta pomešana osećanja oseća i on, možda su čak i definisana u pozitivnom smislu. Sve vreme daje mi znake . Nikola i ja smo se dosta odaljili, i on vidi da su mi osećanja pomešana i ne može da glumi da to nije tako.
Danas je slobodan dan, spavala sam do podne. Ustajem kao ošamućena idalje željna sna. Pored mene ležao je Nikola koji je nešto tipkao po telefonu. Kada je video da gledam u njega osmehnuo mi se.
- dobro jutro- rekao je sa osmehom većim nego ovih dana
- dobro jutro- uzvratila sam takođe osmehom iako mi nije bio najjasniji povod za ovako lepo raspoloženje
- večeras idemo na večeru da znaš- odmah je najavio, pomislila sam da mi se učinilo te sam zatražila da ponovi. Dobro sam čula.
- super- rekla sam srećno - moraću da idem na kupanje- rekla sam- da se sredim-
- hoćemo na naše jezero, pošao bih i ja - upitao je a ja sam klimnula glavom
- naravno, može-
Izgleda da pokušava da poboljša stvari među nama. Iako idalje ne znam šta tačno želim svesna sam da će mi dodatno teško pasti ako odlučim da je najbolje da prekinemo i to zbog ovoga što idalje ne odustaje, što pokušava i pored svega. Sviđa mi se idalje mi se sviđa ali nekako je sve postalo monotono, rutina i navika. Od samog početka me je toga bilo strah i eto sudbina je shvatila šta mi je slabost. Ono najgore mi se i dešava.Kako da se ponašam kada ni ne znam šta želim? Ceo put do jezera razmišljala sam o tome. Da li da budem bliska sa njim kao do sada ili sa budem hladnija, ne želim da ispadnem dvolična. Jako je teško sve ovo.
Stigli smo a ja idalje nisam došla do pravog odgovora, šta da radim. Odjednom kliknulo mi je da je možda najbolje da se prepustim trenutku, šta god se desi u budućnosti objasniću kako jeste.
Skinula sam svoju belu košulju ispod koje sam imala crni bikini. Nikola je takođe ostao samo u šortsu za kupanje. Zajedno smo držeći se za ruke ušli u vodu. Bila je veoma mutna, na dnu se nalaze alge koje su verovatno skrivale mnogo toga. Kada razmišljam o tome uhvati me jeza. Zaronila sam i pokušala da plivam kako me je Amadeus naučio. Tog trenutka prisetila sam se njega, srce je počelo brže da kuca. Zaista je bio čaroban.
- Nora gde si- dozivao me je pomalo uspaničeno Nikola, izronila sam skroz na drugom kraju jezera te sam mu se nasmejala. Iako je smeh bio glasan nije ga čuo jer sam bila prilično daleko od njega. Tek kada se par puta okrenuo oko sebe video je gde se nalazim. Počeo je je da pliva ka meni a tada sam i ja svojim normalnim tempom krenula ka njemu. Našli smo se na sred jezera. Uhvatio me je za struk i približio me je sebi. Njegova mokra koža bila je pribijena skroz uz moju.
- nije valjda da si se uplašio za mene- upitala sam ga dok su nam se usne nalazile tek na nekoliko milimetara razdaljine, on je gledao u moje a ja u njegove. Želela sam taj poljubac, njegov dodir i tu ljubav, tog trenutka sam to želela.
Umesto odgovora dobila sam strastveni poljubac jezikom. Time mi je sve objasnio. Prisetio me je ko je on zapravo. Ko je Nikola u koga sam se davno zaljubila i zašto je to tako. Amadeus je sveže meso u vilinskom svetu iz tog razloga je svim vilama pomutio pamet. Smatram da je tako, možda se samo tešim ali neka bude i da je tako.
Nikolin stisak na mom struku bio je prilično jak, kao da je poručivao da sam ja njegova i da ne planira da me tek tako prepusti. Njegove usne bile su veoma vešte kao i uvek, ljubio me je dugo i savršeno. Nakon poljubca prislonili smo čela jedno uz drugo i osmehnuli smo se. Stisnuo mi je obraze te je otplivao dalje od mene.