Magija krila

-22-new beginning-

Biološki alarm budi vilu iz dubokog sna i kada shvati da zapravo mora da ustane zabije glavu ponovo u jastuk. Tada oseti ruku kako je potapšava po leđima.
-sama si tražila, hajde sada- rekao je Nikola grubim glasom dok je žmureo pored nje i pokušavao da idalje spava
- danas slikaš Anđu- upitala ga je vila
- fotografišem, molim te- ispravio ju je odmah
- okej, izvini, idem, vidimo se- ustala je iz kreveta i spremila se za kaznu. Obukla je jednu od onih dugih belih haljina kojih je imala bezbroj, kosu je očešljala češljem. Poljubila je Nikolu koji je u međuvremenu ponovo zaspao i otišla je iz kuće. Nije znala koga može očekivati pored sebe dok odrađuju kaznu. Anđu sigurno ne što je dobro.
- Ne, nije dobro, sada će se ona nalaziti sa mojim dečkom dok sam ja ovde zarobljena- ljutila se sama na sebe vila
Mesto sastajanja je blizu njene kuće te nije mnogo pešačila. Trava je bila mokra od rose te su se njena bosa stopala smrzavala svo vreme. Kasnila je, dok je dolazila iz daljine zapazila je grupu od 5 vila kako stoje na dogovorenom mestu dok je Anabela udaljena od njih, izgleda da još nisu počeli.
- tebe smo čekali Nora- čim ju je videla rekla je Anabela, svi su se okrenuli ka Nori. Bile su to većinom nepoznate osobe. Četiri vile i jedam vilenjak koga nikada nije videla, nije znala da postoji. Imao je crnu kosu, večito poluzatvorene oči i pomalo naborano čelo. Devojke su bile glasne, pored toga što je Anabela nešto pričala one su morale da završe temu o tome kako su u gradu ljudi kupile šampon koji miriše na jagode koje ljudi jedu.
- danas ćete raditi u parovima- rekla je Anabela, tada u sve ove devojke sebi odabrale para. Nora nikoga od njih nije poznavala dok su se one međusobno odlično poznavale, možda su ovde već duže vreme. Nora se okrenula ka momku koji ju je pogledao i samo se nasmejao.
- čištićete šumu od smeća koje ljudi ostave ovde nakon piknika- objasnila je Anabela dalje dešavanje
- šta je piknik- upitala je jedna devojka svojim izrazito piskavim glasom. Tada je vila shvatila gde se nalazi ali ipak se nadala da njen današnji partner nije takvog nivoa inteligencije.
-ja sam Amadeus- predstavio se vilenjak crne kose pruživši ruku ka Nori.
Čišćenje samog jezera je bilo dosta komplikovanije. Po površini bilo je poprilično dosta flaša. Amadeus je počeo da skida odeću ali ga je Nora sprečila.
- možemo li u odeći- upitala ga je dok ju je on zbunjeno gledao
- u ljudskom svetu telo je privatnost kao nama krila- objasnila mu je a on je samo klimao glavom. Skinuli su krila te su ih ostavili sa strane i ušli su u jezero. Kao što je Anabela rekla Nora je odmah počela da pliva. Plivanje ju je smirivalo i prijalo joj je. Amadeus je već počeo sa skupljanjem smeća dok je idalje osećao strujanje vode jer je Nora idalje plivala. Napokon pojavila se u njegovoj blizini, bila je prilično izmorena.
- izgleda da si trebala biti Rusalka - nasmejao se Amadeus dok je Nora smirivala svoj dah
- dok sam ja trebao biti šumska vila- dodao je
- ti nisi šumska vila?- upitala ga je Nora iznenađeno a on je samo odmahnuo glavom
- Rusalka?- upitala ga je šokirano a on je tada klimnuo glavom potvrdno
- zato se i ne znamo, ja ne poznajem Rusalke- osmehnula se Nora
- eto sada znaš- ispravio ju je Amadeus - to plivanje te je izmorilo, nadam se da neću morati sam da kupim ove flaše do kraja- dosta ozbiljno je rekao Amadeus nakon čega je zaronio u vodu i počeo da pliva. Strujanje vode je bilo dosta jače, Rusalka je , bolje se snalazi u vodi nego u kopnu. Izronio je na trenutak
- stigni me, probaj- rekao je nakon čega je Nora zaronila i otišla do njega ali se on za tren oka stvorio na drugom kraju. Smejao joj se dok je ona pokušavala da ga stigne. Trku su završili tamo gde su je i započeli tako što se on smejao dok je ona iznemoglo davala poslednje atome snage da uopšte dođe do njega.
- ne mogu više- rekla je Nora padajući na njega. Uhvatio ju je te ju je izneo na kopno gde joj je doneo njena krila. Kada je ugledala svoja krila u njegovim rukama pogledala ga je posramljeno, tek tada he shvatio šta se desilo. U ljudskom svetu ovo bi zvali usta na usta, pomoć u sklopu koje se ulazi u tuđu intimu.
- želim da ti pomognem, krila će ti doneti energiju- objasnio joj je te joj je prikačio krila. Zaista energija je odmah počela da se prikuplja u njoj i nakon par minuta bila je bolje.
-kasnite- uzviknula je Anabela oko koje su već stajali ostali koji su na kazni.
- ali smo tu- rekla je vila
- ne, samo ste vi poranili- osmehnuo se Amadeus
- pored toga što ste ovde zbog svojih postupaka ovo mesto treba da popravi i vaše ponašanje- dodala je Anabela dok su njih dvoje klimali glavom nevoljno.
-sutra ćemo se naći u isto vreme na istom mestu, proverićemo vaš rad one koji su uradili sve kako treba biće nagrađeni- objasnila je Anabela dok su je ostali ćuteći pažljivo slušali
- doviđenja- pozdravili su se te su pošli svojim kućama.
- ej, gde živiš- potrčao je Amadeus ka vili usput je pitavši
- u blizini sela u jednoj pećini, pretpostavljam ti takođe samo kod reke-
- da, ja sam skoro kod samog izvora- osmehnuo se Amadeus
- dobro si sada- upitao ju je zaista zabrinuto, vila je klimnula glavom. Tek sada primetila je njegov ožiljak na obrazu. Bio je veličine lešnika, dosta belji od ostatka kože ma licu.
- šta ti se to desilo pa imaš taj ožiljak- nepromišljeno ga je pitala vila
- duga priča- pokušao je da izbegne
- idemo istim pravcem tako da imamo vremena za duge priče- osmehnula se uporna Nora
- desilo se nedavno, logično jer sam nedavno nastao- nasmejao se Amadeus
- u početku živeo sam sa tri Rusalke, bile su pomalo nepodnošljive, kao što ime govori Rusalke, možeš da zamisliš kako je, kada je došao onaj dan gde mi ne znamo za sebe, kada napadamo ljudska bića koja su povredila vile, njih tri su pojurile za jednom devojkom iz grada i preterale su, bukvalno se pretvorilo u mučenje jadne devojke, bilo mi je neverovatno žao i suprotstavio sam im se, jedna od njih mi je uradila to, od tada živim sam u mojoj pećini- ispričao joj je dok su se vraćali kućama
- zanimljiva priča- reagovala je Nora - lepo od tebe što si imas empatiju prema ljudima-
- rekao sam ti nisam ja za Rusalke- smejao se zastajkujući
- ja idem ovuda- pokazao je na jedan zarastao put
- vidimo se onda sutra- rekla je Nora te su se razdvojili