Magija krila

-29-new begining-

- od kad ti postojiš- upitala sam ga veoma radoznalo
- nešto malo više nego ti- osmehnuo se pogled sa mojih očiju vraćajući na usne
- ti baš sve o meni znaš- upitala sam ga smejući se
- naravno, proučio sam sve- dirnuo me je za obraz
- ja ne znam ništa o tebi, pričaj mi nešto- rekla sam dok smo sedeli isprepletanih nogu držeći se za ruke.
- Amadeus, rusalka, prilično problematičan s vremena na vreme, inače miran, vile me vole, volim i ja njih- osmehnuo se - eto šta te još zanima- upitao je dok sam ja procesovala šta je sve upravo rekao
- hmm, kako to problematičan- upitala sam
- volim da tučem momke iz grada, one koji to zasluže- odgovorio je kratko i jasno
- nemoj to više da radiš- rekla sam nerazmišljajući
- zašto- znala sam da će ovo pitanje uslediti
- jer možeš da se povrediš- rekla sam pomalo stidljivo
- pa ko se to brine za mene- osmehnuo se te mi je podigao glavu, nasmejala sam se. Jako mi je neprijatno kada gleda moje lice. Gleda ga tako detaljno i temeljno da vidi sve moje nesavršenosti.
- a ono da te vile vole i ti njih- upitala sam sa dozom ljubomore ali većinom iz želje da se ova neprijatna scena završi.
- pa kao što si primetila vile se otimaju za mene, meni to godi- rekao je skrenuvši pogled, dakle sada je njemu neprijatno
- dakle od jedne do druge ha- namerno sam mu napravila još neprijatniju scenu, klimnuo je glavom te me je pogledao i približio sebe uhvativši me za struk.
- ali mogu da se pohvalim da samo sa jednom želim nešto više- rekao je pogledom šetajući od mojih očiju do usana, osmehnula sam se te sam ga zagrlila, uzvratio je zagrljaj. Dirao mi je kosu dok smo bili u zagrljaju.
- Amadeuse- začuo se vilinski glas iza mene, okrenula sam se, bila je to neka od njegovih Rusalki. Gledala je u mene veoma besno.
- nisam znala da si ovde- rekla je ljubomorno
- sada znaš- osmehnuo se Amadeus
- zbog ovoga nisi mogao da me učiš plivanju- upitala je vila Amadeus je klimnuo glavom.
- izvini- rekla je vila čije su se oči napunile suzama, okrenula se i otišla je nazad u šumu.
- vraćam se brzo - rekao je Amadeus te je otišao za vilom.Zaista se vratio nakon nekoliko minuta.
- izvini molim te, to je jedna mlada vila koja ne razume da ja imam život koji se nje ne tiče- objasnio je sa osmehom. Uzvratila sam osmeh iako je u meni tinjala mala doza ljubomore koja mi nije dala mira.
- u redu je ako odeš sada, razumem da imaš obaveze- nisam rekla ja, rekla je ljubomora iz mene
- Nora nemoj tako molim te, moj je izbor gde želim da budem a želim ovde sa tobom, samo se ponadala da može biti nečega između nas, otkako tebe znam ni jednu drugu nisam pogledao- pravdao se iako mu to niko nije tražio, shvatila sam kako se razmaženo i nezrelo ponašam pa mi je postalo krivo.
- ne, u redu je- samo me je gledao, verovatno nije verovao da to zaista mislim- stvarno u redu je, izvini zbog ovakve reakcije- nasmejao se te me je uhvatio za ruku i pogledao u oči.
- nikada me bih uradio nešto zbog čega bi bila povređena- rekao je iskreno svojim grubim glasom kojim je dopirao do mog srca. Njime je parao srce i lagano se uvlačio u njega.
-nemoj da misliš da je moja dobra volja da učim plivanju, pošto sam jedan od najboljih u tome u obavezi sam da prenosim svoje znanje na mlade nade- osmehnuo se te mi je poljubio ruke dok ih je gledao. Tada mi je kroz glavu prošlo niz scena gde se Nikola identično ponašao, govorio je iste reči i ma kraju sam saznala da je istina skroz drugačija. Iz tog razloga sam veoma skeptična, nisam više tako lakoverna. Sve te misli su potiskivale Amadeusa iz mog srca dok su ga sve njegove lepe reči vraćale. Ovo će me kad tad umoriti, moraću da odlučim. Zašto se u poslednje vreme sve teške odluke vrte oko mene? Umorna sam od njih...
Nakon dugo razmišljanja odluka je sledeća, želim da što bolje upoznam Amadeusa tako da sam odlučila da mu ponudim jednu suludu ideju.
- želiš li da uradimo nešto glupo i završimo zajedno na kaznenom radu- Amadeus se nasmejao ali je klimnuo glavom. Nije bilo teško završiti tamo, on se napio i takav izašao ispred Anabele a ja, ja sam samo bila ja, neposlušna i svojeglava.
Već sutradan našli smo se u istom timu za izvršavanje naređenja koja je izdavala Anabela. Upoznavanje je jako lepo teklo, dok sam njega upoznavala Nikolu sam zaboravljala tako da je vremenom sve bilo lakše i lepše. Jedine probleme između nas pravila je ona mlada vila kojoj se očigledno svideo Amadeus. Pokušavala je na dve načine da nas razdvoji, nije joj išlo za rukom baš zbog toga što je mlada i neiskusna, niti zna šta smo proživeli niti zna naše osobine dovoljno da bi umela da njima rukuje.
Uvek igra na kartu toga da mene napravi ljubomornom ili da Amadeus ispadne preljubnik a ona njegova ljubavnica. Nikada joj nije uspelo niti će jer sam sasvim sigurna da svakog puta to radi namerno a isto tako imam previše poverenja u Amadeusa. Jer da je hteo bilo šta sa bilo kojom od njih imao bi to pre mene. Nije vilenjak koji bi bilo šta potencirao da bi se kasnio predomislio. Nakon nekog vremena prešla sam da živim sa Amadeusom i svoju pećinu sam ustupila mlađim vilama koje su me odmah podsetile na nas tri drugarice. Nadam se da njihova sudbina neće biti kao naša i da se nikada neće razdvojiti kao što smo nas tri.
-sutra uveče napravićemo zabavu- rekao je Amadues odlučno
- zašto- rekla sam sa osmehom, nista mi nije bilo jasno
- jer sada živimo zajedno, to nije dovoljno veliki povod- nasmejala sam se njegovoj surovo ozbiljnosti, čak i kada sam se nasmejala on nije promenio izraz lica.
- u redu kako ti želiš budalo- rekla sam dok sam stavljala ruke na njegovu donju vilicu, tek tada se nasmejao i povukao me je tako da su nam se usne spojile. Nakon poljubca smejući smo se grlili.
U centru mog vilinskog sela večeras organizovana je zabava. Organizatori smo Amadeus i ja, mislim da je ovo zapravo nešto što je trebalo vilama. Malo muzike provoda i razgovora bez ikakvog povoda koji bi nas inače sakupio na mesto. Svi su pozvani, Rusalke i obične šumske vile. Bila sam spremna na poglede pune prezira ali sam bila sigurna da ću ih podneti jer ipak imam podršku Amadeusa. Šta god da se desi on je uz mene.
Starije vile su povod zabave proglasile kao moje i Amadeusovo venčanje što je suludo. Vile se ne venčavaju, verovatno jer u prošlosti muški vilenjaci nisu ni postojali ali isto tako shvatiću tu uzbuđenost oko toga. Ipak svi stariji želeli bi da žive ljudski život jer im je ovaj dosadio tako da bi želeli venčanja. Dopustiću im da ovo tako nazovu.
Veče se bližilo a ja sam bila veoma uzbuđena ali takođe i preplašena. Ipak se ovde radi o nama dvoma, pomalo čudno. Koliko će vila doći, da li će svi doći sa dobrim namerama, da li će neko napraviti haos? Jako je teško biti organizator neke proslave ako nisi siguran da ti to zapravo možeš uraditi.
- ne spremaš se još- upitao me je Amadeus, nasmejala sam se te sam slegla ramenima. Nakon ovoga sigurna sam da je vreme da krenem da se spremam. Obukla sam haljinu, naravno bele, vilinske boje. Kosu sam splela i malo sam se našminkala. Amadeus je takođe bio spreman, kao i uvek bio je prelepo obučen i prelepog raspoloženja.
Dočekali smo prve goste i tada smo shvatili da smo ipak uspeli, mnogo njih je došlo već u prvih pola sata. Takođe većina njih je nasmejana a tu su i Rusalke i moje, šumske vile.
Nakon dva sata svuda oko nas bilo je prelepe atmosfere i pozitivne energije. U jednom trenutku muzika je bila tiha i lagana. Amadeus mi je prišao, odmah dam znala šta će uslediti.
- da li si za ples- upitao me je,klimnula sam glavom uz osmeh. Uz nas igralo je još par parova dok su ostale vile srećno ali uplakano gledale nas. Verujem da nas smatraju srećnicima, ipak su oni osuđeni na samoću čitavog života.
-zamislila si se- trgnuo me je iz misli
-da, razmišljam kolika dam srećnica jer te imam kraj sebe-rekla sam sa osmehom. Amadeus je prestao sa igranjem i dok su sve oči bile uprte u nas poljubio me, to je bilo DA.