Magija krila

15

Iako je Tijana pokušala da uveri Noru da je sve u redu ona u to idalje nije verovala. Njeno mišljenje je delio i Nikola. Nije mirna dok god ne ode da je poseti, pa i tad neće verovati u celu ovu priču. Nora je ispričala Nikoli o reakcijama Anabele i Renate dok je on samo nemo slušao i idalje razmišljao o svemu. Niko se ovome nije nadao i stvarno ih je sve ovo potreslo.
- ja ne mogu ovako- Nora je uzela telefon te je ponovo pozvala Tijanu
- mogu li da dođem sada- upitala ju je odmah
- naravno- odgovorila je Tijana - šta se desilo- pitala je kao radi reda
- ništa, dolazimo Nikola i ja, Ognjen je kod kuće?
- nije, mislim da mu počinje smena za par minuta- rekla je tiho  nakon čega su prekinuli poziv. Nikola i Nora su se brzo spremili i zaputili ka Ognjenovoj kući. Tamo ih je dočekala Tijana drugačije je izgledala. Nekako pitomije, ukroćeno, ponašala se nekako neprirodno, ona je inače uvek puna energije i neverovatno raspoložena a sada bila je smirena i nekako umorna. Pored svega toga fizički je dosta drugačija, dobila je bore starosti iako se ovde nalazi nepunih 24h, njeno lepo sjajno i negovano lice sada je nekako izgubilo sav sjaj. Kosa joj je bila mrtva, suva, beživotna, izgledala je iscrpljeno. To nije bila ona Tijana koje su se sećali. Pozvala ih je u kuću, naizgled fina kućica ali kada su malo dublje zavirili bila je veoma neuredna. Po svuda su prljavi sudovi, razbacani papiri, nekakve tablete, načeti čips koji ko zna od kada zapravo tu stoji. Pre nego što su seli na kauč sa njega je Tijana sklonila Ognjenovu garderobu koju je nosio onog dana kada de sve desilo.
- je l ste za čaj- upitala je usporeno
- može- odgovorili su oboje sasvim smireno ali i pod utiskom. Dok je Tijana kuvala čaj zgledali su se radi svega ovoga  i dodatno  su razgledali okolo. Ništa novo nisu mogli da primete sem gomile lekova koji su bili na sve strane na žalost previše daleko da bi iko od njih išta pročitao.-kako si Tijana - upitala je zabrinuta Nora dok je posmatrala svaki njen korak. Svaki je izgledao jako čudno i nepoznato.
- dobro sam, iako možda tako ne izgledam- dodala je smeškajući se i pokušavajući da ih uveri u to što priča
- zaista mi je super ovde, Nora veruj mi- uhvatila ju je za ruke dok ju je prodorno gledala u oči
-znaš i sama da ovako izgledamo kada duže vreme nemamo krila, kada se prilagodim biće mi bolje- Nora je klimnula glavom iako idalje nije bila uverena u njenu priču
- smatram da nije u redu to što ti je Ognjen uradio, ne znam kako si to prihvatila tako naglo- prokomentarisao je Nikola ne gledavši ni jednu, kao da je pričao činiji sa voćem na stalaži ispred njega
- popričala sam sa njim, objasnio mi je sve o ovom svetu, o ljudskom životu, previše sam vezana za njega ne bih podnela da ostanem bez njega, ovako, ovde postajem smrtna tako da nikada neću biti bez njega- osmehnula se Tijana, Nora ja tada počela da je razume dok je Nikola idalje mislio da je njena ideja besmislena.
- u redu ako je stvarno tako ali ako nije znaj da uvek možeš da nam se obratiš, razumećemo- odgovorio je Nikola
- izvini što zabadam nos ali me stvarno jako zanima, kakvi su ovo lekovi- upitala je zabrinuta Nora
- svakakvi, za bolove, nesanicu, antidepresivi, ne znam ni sama šta još postoji tu, Ognjen je to imao kada sam došla kod njega
- nemoj da se navučeš na antidepresive, Ognjen se idalje odvikava od njih- poručio joj je Nikola prijateljski dok je ona umornim pogledom pratila pokrete njegovih ruku, klimnula je glavom a tada je promenila temu na to kako je njima u vezi.
- mislim da nema potrebe da brinemo, ne preterano - rekla je Nora dok su autom išli kući
- možda ne oko njene odluke ali oko toga kako će se prilagoditi na ovaj život definitivno trebamo, znam Ognjena, nema strpljenja, nateraće je na antidepresive- odgovorio je Nikola s vremena na vreme gledajući u Noru koja je sedela pored njega skoro potpuno rasterećena.
- pripaziću na nju, a ti razgovaraj sa Ognjenom o tome, može? - upitala ga je a on je samo klimnuo glavom. Oboma im je malo laknulo, barem znaju da Tijana nije primorana da bude u ljudskom svetu. Za sada je to tako.- hoćeš li da ostaneš kod mene večeras- upitao ju je Nikola znatiželjno dok je u sebi priželjkivao potvrdan odgovor. Cela ova situacija ih je malo odaljila, dok su se brinuli za druge nisu imali vremena da se posvete jedno drugom. Vrcava vila se okrenula ka njemu osmehujući mu se je slegla ramenima.
-neću ti smetati- upitala ga je praveći se blesava
- kako da mi smetaš- prevrnuo je očima i obradovao se jer to znači da ostaje. Ušli su u njegovu kuću te je Nikola uključio svetlo i bacio se na kauč.
- večeras ću morati da se istuširam- prokomentarisao je sa umorom u glasu
- treba da se kupaš u jezeru, mnogo je prirodnije i lepše- uzviknula je Nora iz kuhinje gde je tražila nešto što bi prezalogajila
- mislim da ne bi bila zadovoljna kada bi me neka devojka videla i pridružila bi mi se- provocirao je njenu ljubomornu stranu. Izvirila je iz kuhinje sa sendvičom u rukama.
- samo neka proba, idalje nisi upoznao sve moje moći- rekla je vila već sada spremna za osvetu
- ali neće samo ona ispaštati, i druga strana je kriva- rekla je dopunjavajući samu sebe.
- aaa je li- grubim glasom je začuđeno uzviknuo dok je ona sedala na fotelju preko puta njega.
- naravno, ništa bez tvog odobravanja ne može da uradi- Nikola se osmehnuo te joj je prišao i sa strane je zagrlio dok je ona punih usta jela sendvič koji je maločas napravila. Nakon što je pojela sendvič upitala ga je kako se uopšte kupanje radi u nekoj sobi. Nasmejao se te joj je provokativno odgovorio da pođe sa njim te će saznati.
- a ne, objasni mi- rekla je dok je on odlazio u sobu po čiste stvari i peškir
- ostaviću vrata otključana ako se predomisliš- glasom ju je nagovarao da se predomisli ali ona idalje nije bila sigurna u tu odluku jer sada bi bili sami u četiri zida potpuno nagi i razbuktanih hormona koje možda ne bi znali da obuzdaju.Šta se loše može desiti? Apdolutno ništa. Sama je sebe nagovarala i odgovarala u razmaku od par sekundi ali ipak odluka je morala biti samo jedna. Otišla je u njegovu sobu gde je pronašla nešto pogodno što bi mogla da obuče te je iz police izvukla peškir i pokucala je na vrata kupatila. Ušla je unutra iako se Nikola idalje nije oglasio. Odjednom ju je topla vodena para udarila u facu, bilo je maglovitu unutra te se u toj magli u tuš kabini nazirala Nikolina pozadina. Snažna, mišićava leđa velike površine, uski kukovi mokra kosa. Kada ju je primetio okrenuo se bez ikakvih problema i sramote. Osmehnuo joj se dok ga je ona refleksno sagledala od pete do glave.
- predomislila si se ha- upitao ju je sa zavodljivim tonom dok su mu usne bile izvijene u isto toliko zavodljiv osmeh. Koliko god glumeo mangupa shvatio je da ju je sramota te joj je pružio podršku i razumevanje. Okrenuo se te je ona svukla svoje stvari i ušla je u tuš kabinu iza njega. Osetio je od straha hladne vilinske ruke na svojim leđima, kada ga je dodirnula osetio je njene otkucaje srca kao da su njegovi, čuo ih je i njegovo srce je počelo da kuca u istom ritmu. Okrenuo se ka njoj dok ga je ona sramežljivo gledala. Osmehnuo joj se te ju je poljubio u nos, onako slatko i kratko da je opusti. Nakon tog poljubca osmehnula se te je spojila njihove usne u kratak poljubac.
- hej nismo došli ovde da se ljubimo hajde da ti pokažem kako se mi u našem svetu kupamo nemam grejanje u kupatilu ne želim da se prehladimo- kada je to rekao Nora je osetila nalet olakšanja. Rekao je to jer nije želeo da se oseća kako je znao da se oseća, nije želeo da je požuruje i pritiska u bilo čemu jer za tim stvarno nije imao razloga. Uskoro kada se Nora upoznala sa celim procesom koji je bio sličan onom koji joj je do tada bio poznat potpuno se opustila. Nikola joj je oprao kosu svojim šamponom te je sada nakon kupanja mirisala na njega i zbog toga je bila jako srećna. Dok su sedeli u dnevnoj sobi pokraj radijatora on joj je brisao kosu peškirom a ona mu je prepričavala neke svoje vilinske dogodovštine.