Magija krila

-24-new beginning-

- i meni se tako čini, zašto ne bi pobegli, možda nas ne zapazi u ovoj gužvi- predložio je Amadeus
- hajde da sačekamo makar nađe mesto da prođe, ionako je među prvima- klimnuo je glavom te odobrio ovo što je vila rekla
Kao što je pretpostavila od samog početka je bilo jako dosadno. Anabela je prozivala osobe koje su odgovorne za određeno mesto te im je govorila ono što ne valja a ostali su bili tu negde sedeli su i pričali dok god nisu krenuli na naredno mesto.
- Amadeus i Nora- istupili su kada ih je Anabela prozvala, došao je red i na njih
- ovako, vaš rad mi se zaista sviđa, lepo ste sve odradili i nemam primedbe, slobodni ste za danas- Amadeus i Nora su se samo pogledali, ostali su u čudu jer Anabela nije imala nikakvu primedbu a i jer ih je pustila da idemu.
- pa, hvala, Anabela- rekao je Amadeus a ona je samo klimnula glavom i osmehnula se. Pokazala je ostalima rukom da idu dalje a njih dvoje su ostali tu gde su i bili. Ostali su prolazili pored njih gledajući ih zavidno, kada su se napokon izgubili Amadeus i Nora su se nasmejali sami sa sobom bez ikakvog razloga.
- mislim da bi trebalo ovakav dan iskoristiti za odmor- upitao je Amadeus a Nora je klimnula glavom složno.
- ostajemo ovde ili idemo na drugo mesto- pitala je vila a Amadeus je predložio da odu na mesto odakle on potiče.
- nije daleko ne boj se a svakako ne bih te pustio da se vraćaš sama, znaš da su vile jako zavidne jedne na druge, pogotovo Rusalke- nasmejao se a za njim je i vila
- pa hajde onda, idemo- rekla je
- zapravo ni ja nisam odavno bio tamo ali mi je to mesto ostalo u veoma lepom sećanju- govorio je Amadeus dok su išli ka mestu gde je nastao. Nora nikada nije zalazila ovako duboko u šumu, ovde je pomalo hladno, bliže su velikoj reci i njenom izvoru kao i većim i hladnijim pećinama.
- izvoli- Amadeus je primetio da je vili hladno te je svukao svoju belu košulju i pružio joj je. Na trenutak se zagledala u njegovo nago telo a kada je shvatila da bulji trgla se te je uzela košulju i zahvalila je.
- zaista je lepo ovde- komentarisala je vila
- evo, tu smo- pomerio je veliku granu te je otkrio hladnu i brzu reku i na njoj oko desetak vila. Skoro su sve pogledale u njihovom smeru.
Njihovi pogledi bili su hladni i veoma neprijatni. Rusalke su takve, bezosećajne i nemilosrdne. Međutim u očima ovde prisutnih videlo se nešto pored svih tih osobina. Nazirala se ljubomora, to je tako jer je Amadeus doveo nju. Amadeus koji ovde više ne pripada je doveo devojku iz svog novog sveta. Može li biti gore za njih? Razumem ih u potpunosti i zapravo sada shvatam da to što sam ovde nije najbolja ideja.
- hajdemo u vodu- rekao je Amadeus srećno, izgleda da zaista voli da se vrati u prošlost.
Sve Rusalke u vodi kupale su se nage, Nori je bilo neprijatno jer je poprimila razmišljanje ljudi. Takođe nije znala šta da uradi jer nije znala šta bi Nikola smatrao ispravnim.
-hajde- govorio je Amadeus dok je svlačio svoju odeću, refleksno se okrenula od njega i tada je shvatio o čemu se radi.
- hej, razumem- prišao joj je od iza i dirnuo je za rame te se ona okrenula
- ne moramo se skidati ako ne želiš, takođe se ne moramo ni kupati, ti biraš, izvini- mirno i razumno je rekao
- hvala ti, možemo se kupati u odeći ako to želiš- ponudila sam
- naravno, kako god da se ti osećaš lepo- zaista je predobar prema meni, prepun je razumevanja koje retko koji vilenjak ima. Tek sada kada su obučeni ušli u vodu Rusalke su krenule da se došaptavaju i da komentarišu. Vilu je to omelo, smetalo joj je ali joj je Amadeus skrenuo pažnju sa toga time što ju je učio trikovima kako da brže pliva.
- opusti telo- rekao je
- potonuću- plašila sam se
- veruj mi, potonućeš ali kada ostaneš bez daha izvadiću te iz vode, znaš da smo pored toga što smo progonitelji ljudskih bića ponekad i njihovi spasioci- trudio se da me ubedi. Moja hrabrost kao da je odjednom iščezla. Ako se nečega plašim to je dubina, kada god se kupam trudim se da ne razmišljam o tome tako da se lepo provedem. Ovog puta me je zaista pogodio panični napad kada samo pomislim na to što želi da uradim. Uhvatio me je za ruke ispod vode, pogledao me je u oči i tada se moja hrabrost pojavila. Odjednom. Klimnula sam glavom i uradila sam kako je rekao. Udahnula sam duboko a zatim sam se opustila, utonula sam duboko u vodu. Dok se u mojim mislima svašta događalo vazduh je cureo iz mojih pluća.
Baš kada je zafalilo vazduha i kada sam se našla u iskušenju da refleksno udahnem vodu osetila sam njegove ruke ispod svojih ramena. Povukao me je ka gore, brzina kojom smo se našli na vazduhu bila je zaista neverovatna. Protrljala sam oči i sklonila vodu sa lica te sam progledala. A čim sam osetila vazduh na licu udahnula sam.
Gledao me je nepomično, ozbiljne face. Kada je video blagi osmeh na mom licu i sam se osmehnuo.
- svaka čast- pohvalila sam ga, nisam bila uverena da će sve ispasti kako treba tako da je ovo nadmašilo moja očekivanja.
- sumnjala si u mene- zapitao me je a ja sam samo klimnula glavom uz neku smešnu facu koja sadrži dignute obrve.
- čak i da sam zakasnio ništa ti se ne bi dogodilo, Rusalke znaju prvu pomoć- osmehnuo se zavodnički, sklonila sam kosu iza uha i osmehnula sam se.
- kako to da ti se baš niko od njih ne obraća- upitala sam radoznalo a on se nasmejao
- to je jer sam ovde sa tobom, nepoznata si im, iako sigurno znaju da si ti ona koja je dovela ljudsko biće u vilinsko selo- objasnio mi je ali mi idalje isto pitanje nije bilo jasno. Izašao je iz vode te je legao na travu pored oslanjajući se na laktove i gledajući u mene. Kada je video da ga gledam podigao je obrve na trenutak i osmehnuo se. Njegova bela košulja bila je pripijena uz njegovo mišićavo telo. Trgla sam se, upravo se ponašam kao ljudsko biće to ne liči na mene. Ostala sam u vodi nešto duže nego on. Svaki moj pokret je pažljivo ispratio svojim smeđim očima. Iako sam želela odmah za njim da izađem iz vode nisam to uradila da ne bi bilo previše providno. Posle pet minuta iz vode izašla sam i ja. Vodila sam računa o tome da mi kosa pada preko grudi jer se moja bela haljina providela, posebno u tom delu.
- kako je bilo- pitao me je dok sam ja legala pored njega
- super sem dela gde sam paničila zbog tvojih umeća- osmehnuo se na moje reči i legao je pored mene. Oblaci su bili kao lavine snega koje bi svakog trenutaka mogle pasti na nas.
- voliš sunce- pitala sam ga
- i ne baš, više volim vodu a samim tim i kišno vreme, a ti- upitao me je nazad
- ja volim sunce, možda jer volim da idem na livadu, berem livadsko cveće i pravim venac od njega-
- prava vila- rekao je te se osmehnuo. Ležali smo na suncu u tišini dok se oko nas čuo žubor vode i tiho pričanje vila.
- da li želiš da prošetamo do mesta gde sam naučio sve ovo- pitao me je prekidajući ovu pauzu od razgovora
- naravno-rekla sam te je on za tren oka ustao te mi je pružio ruku. Osmehnula sam se i uhvatila sam se za njegovu ruku a on me je povukao te sam lagano ustala. Kada smo krenuli iza nas začuo se ženski glas.
- Amadeuse poseti nas ponekad i sam- on se okrenuo a za njim sam i ja. Rekla je to vila kovrdžava kose i izrazito plavih očiju.
- Ksenija, doći ću kada to poželim- rekao je prilazeći joj, vila je samo stajala u mestu. Kada de dovoljno približio rekao joj je nešto jako tiho toliko da sam jedva čula.
- znaš da uvek možeš da me posetiš, zar ne- osmehnuo se šarmerski. Taj osmeh je bio onaj manipulativni na koji bi svaka devojka a i vila pala. Vila je klimnula glavom a za njom je i on vrlo ozbiljno. Nakon svega toga okrenuo se te smo napokon odmakli od tog neprijatnog mesta. Dok smo šetali kroz šumu bili smo jako blizu jedno drugom u jednom trenutku su nam se ruke dodirnule. Pogledali smo se, nasmejao se verovatno mojoj uplašenoj i zbunjenoj faci. Kada sam ga upoznala nije bio ovakav ili zapravo jeste samo to nisam primećivala. Ko će znati.
- ovde sam naučio sve što znam, ali baš sve- nalazili smo se ispred nekakve bare koja je izgledala veoma čisto.
- zanimljivo mesto, bara a voda je čista- zaključila sam
- tako je jer retko ko zna za ovo mesto, ovde nema mnogo životinja a i priroda je drugačija, ovo je samo moje a sada samo naše mesto- kada je to rekao nesto u meni nateralo me je da se naježim, brzo sam prekrstila ruke na grudima kako bih sakrila bradavice.
- lepo od tebe što si ovo mesto podelio sa mnom, ali zašto baš ja-
- jer si ti drugačija- osmehnuo se i tu je završio svaku priču o tome. Krenuli smo nazad ka mojoj pećini jer je već bilo vreme da se vratimo. Nisam želela da se razdvajam od njega iako sam znala da je ovo sve pogrešno. Kući me Nikola čeka. Sve je tako komplikovano sada. Ne znam šta osećam i kako da se ponašam.