Magija krila

-23-new beginning-

Vila se vratila prilično umorna kući gde ju je dočekao Nikola.
- završili ste- pitala ga je dok se bacala na krevet
- da, vrlo brzo- rekao je dok je prilazio, poljubio me je na blic.
- pivo?- vila je osetila zadah pa je pretpostavila o čemu se radi, Nikola se nasmejao i klimnuo glavom.
- hoćemo do grada uveče- pitao ju je
- misliš na izlazak ili šetnju-pitala je Nora
- šta god, nedostaje mi grad- iskreno je rekao Nikola
- preumorna sam, možda samo šetnja ako ne zaspim, ako zaspim izađi, provedi se- pojasnila je Nora
- sem što te je umorio rad, kako je bilo, upoznala si nekog novog- upitao ju je Nikola radoznalo
- Amadeusa, sa njim radim u paru, danas smo čistili jezero- Nikola ju je gledao dok je pričala, primetio je da joj je kosa idalje vlažna- ne brini insistirala sam da sve obavimo obučeni, u jednom trenutku mi je pozlilo te mi je pomogao da izađem iz jezera i doneo mi je krila kako bi uspeo da mi olakša, da me dopuni energijom, on je Rusalka zato se ne znamo od ranije, želeo bi da bude običan šumski vilenjak dok sam ja tvrdila da je bolje biti Rusalka- ispričala je Nora
- nadam se da je samo to u pitanju- rekao je Nikola ljubomorno
- jeste, čak smo i o tebi pričali, možda bi trebalo da vas upoznam- dosetila se vila
- sutra idemo u isto vreme, dogovoriću se sa njim da posle odemo do grada- predložila je
- pa može- složio se Nikola
Vila je premorena ležala i gledala u prazno dok je Nikola čitao nekakvu knjigu i čekao trenutak kada bi se Nora odlučila da krene u šetnju sa njim.
- hajde idemo- napokon ju je dočekao
- autom do grada a onda šetnja po gradu- objasnio joj je te su krenuli. Dok su prolazili kroz šumu vazduh je bio veoma svež i čist, zelenilo je bilo svuda oko njih, pored puta bilo je trave i ničega više od toga. Čim su se približili gradu atmosfera se promenila. Sivilo, beton i zagađen vazduh zavladali su prostorom. Međutim na Nikolinom licu se iscrtao ogromni osmeh, kao da juče nije bio ovde, pomislila je vila. Kada ga vidi nasmejanog i srećnog srce joj je puno, želi da je uvek ovakav.
Iako je vila preferirala mesto svog postanka, prirodu i zelenilo, lako se prilagođavala gradskoj atmosferi. Vila je bila upoznata sa ljudima, njihovim ponašanjem i zanimanjem i iz tog razloga joj je adaptacija u gradu lakše pala. Kada su stigli u grad na mesto gde bi prošetali izašli su iz auta. Nikola ju je uhvatio za ruku te su otpočeli svoju šetnju i usrećivanje jedno drugog. Pored trotoara nalazio se prodavac šećerne vune kome se vila veoma začudila. Zaista prvi put vidi tako nešto, izgledalo joj je prelepo, premekano ali ne i lepljivo. Kada je Nikola primetio izuzetno oduševljenje odlučio je da joj priredi iznenađenje. Davno su prošli šećernu vunu, seli su u malom parku koji je gledao na ceo grad.
- odmah se vraćam- rekao je te je otrčao u vili nepoznatom pravcu. Osmehnula se jer je izgledao smešno, ipak nije joj bilo svejedno jer joj nije rekao gde ide već je samo otišao. Vila je gledala golubove. Shvatila je da su to gradske ptice jer ih u šumi nikada nije viđala. Pored njih zapatila je i vrane. I vrane i golubovi su jako ružne ptice naravno u poređenju sa detlićem i lastom koji su stalni stanovnici šume. Pored toga što su ružni bili su napadni i dosadni, nemaju poštovanja prema ljudima ali ni ljudi ka njima. U svoj toj zamišljenosti nije primetila da joj se neko prikrao iza leđa. Kada je osetila nečije ruke na svojim očima trgla se i uplašila. Osoba se nasmejala, smeh je bio prilično ženstven te je bila sigurna da to nije Nikola.
- ko je to- upitala je polako se već plašeći
- to ja tebe treba da pitam- oglasila se Nikolija kroz smeh. Sklonila je ruke i sela je pored vile.
-od kako ste se preselili ne viđamo se često- prokomentarisala je
- tako je- potvrdila je vila
- šta vas je navelo ovde- osmehnula se lepa Nikolija
-Nikola je želeo da prošetamo kroz grad- objasnila je vila i tada se iza nje pojavio Nikola sa šećernom vunom. Nora nije mogla da sakrije oduševljenje.
- neću vam više dosađivati- rekla je Nikolija dok je ustajala i odlazila od Nikole i Nore koja je bila lepljiva od glave do pete zbog šećerne vune
- ne smetaš nam Nikolija ionako se nismo odavno videli- slagala ju je Nora odmah kada je došla do vazduha. Nikolija se osmehnula i pomerila je pramen kose iza uha.
- vidimo se drugi put, setite me se nekada- rekla je uporno
- naravno- rekao je Nikola a zatim se se pozdravili i Nikolija je otišla
- kako smo baš na nju naišli- nasmejao se Nikola dok je Nori trenutno jedini problem bila šećerna vuna koju je morala da savlada. Prstima je otkinula deo i pružila ka njemu, nasmejao se a zatim je otvorio usta.
- idem da kupim vlažne maramice, užasno si se izmackala- smejao se dok je vila bila zbunjena. Ona u lepljivim rukama nije videla problem,njoj to nije smetalo. Tada se setila da ovde u gradu nema reku kojoj može prići i oprati te iste ruke, takođe nema bara ili kišnice u listovima čička.
Ubrzo Nikola se vratio sa maramicama te joj je obrisao ruke. Gledala ga je zaljubljeno dok je on nju trenutno gledao kao malo dete. Kada je završio zagrlila ga je i zahvalila mu se.
- zaista si kao dete- smejao se neprestano
- hajde da šetamo još malo- predložila je vila
-hoćeš da te vodim u park- smejao se Nikola
- može- vila nije shvatila foru a tek posle njenog odgovora usledio je glasni smeh Nikole
- taman sam se ponadala- uzdahnula je vila dok je Nikola idalje umirao od smeha.
- hajde šetamo- rekao je Nikola kada se smirio. Uhvatili su se za ruke i šetali su dok je prelepi svež i ne toliko čist vazduh ispunjavao njihova pluća.
Jutro je svanulo, nekome prilično rano dok je Nikola jutro dočekao veoma kasno. Vila je morala rano ujutru da se nađe sa Anabelom i ostalima koji su u kazni. Izgledala je pregaženo, tako bi ona sebe opisala. Zapravo vile nikada ne mogu loše izgledati, koža im je uvek posebnog sjaja i makar ne spavale nikada nemaju podočnjake. Idalje pospana došetala je do mesta gde se nalazi sa ostalima. Celim putem je oči držala polu zatvorene jer nije imala snage da ih otvori.
Na pola puta iza sebe začula je kako je Amadeus doziva, ili joj se ipak učinilo.
-Noraa- viknuo je Amadeus, Nora je zastala i dok se okrenula on je već bio pored nje
- dobro jutro- rekao je kroz smeh ona je odmahnula glavom što bi značilo da mu je poželela isto
- nisi jutarnja osoba- prokomentarisao je dok su šetali šumom
-ni malo- odgovorila je i tada joj je prvi put danas čuo glas
- hajde, hajde ne možeš tako, otvori oči inače će ti biti gore- rekao je te ju je naterao. Viline oči su dosta osetljive te ukoliko se ne naspava dovoljno iz njih ujutru poteku suze. To se desilo i ovog jutra, Amadeus je to primetio te ju je uhvatio za ruku i oboje su zastali.
- plačeš- upitao ju je zabrinuto, objasnila mu je o čemu se radi kroz smeh. Amadeus se nakon toga što mu je laknulo nasmejao, svojom rukom nežno je dotakao njene obraze i obrisao je sa njih njene suze. Nora se osmehnula i pocrvenela, kada je shvatila da joj obrazi bukte okrenula je glavu ka napred te je nastavila da hoda.
-nadam se da će Anabela biti zadovoljna- rekao je Amadeus da bi prekinuo neprijatnu tišinu
- i ja, želim nagradu- dodala je vila
- mene jako zanima šta je nagrada- rekao je Amadeus
- uskoro ćemo saznati- osmehnula se Nora te je potrčala do ostalih koji su stajali i čekali da Anabela krene svoj govor.
-brzo trčiš- rekao je Amadeus nakon nekoliko sekundi za vreme kojih je idalje hodao do njih. Nora se samo osmehnula i nastavila da priča sa jednom devojkom.
- hajde da se čujemo- rekla je Anabela glasno i time je ućutkala sve koji su u tom trenutku pričali bilo šta.
- znate šta radimo danas, našetaćete se, krećemo- rekla je te su krenuli ka prvom odredištu.
-danas ćemo se dosađivati- prokomentarisala je vila