Magija krila

-27-new beginning-

Kada me je ugledao Amadeuseve oči su zasijale, osmehnuo se te je pružio ruku. Uzvratila sam mu osmeh te sam ga čvrsto uhvatila za ruku, već tada sam shvatila da nije dobra ideja što sam obula štikle. Tlo je bilo meko tako da je štikla bila zabodena u njega kad god koraknem. To me je dosta usporavalo i zbog toga sam izgledala trapavije nego ikada. Do mesta okupljanja došli smo držeći se za ruke. Meni to ne znači mnogo pogotovo ne u ovom trenutku kada mi je zaista trebala pomoć zbog neposlušnih štikli. Tek kada sam stigla pored potoka shvatila sam da Rusalke ne prave zabavu bez kupanja u potoku. To takođe znači da bih ili bila čudak koji ne želi u vodu ili bila čudak koji se kupa u kupaćem kostimu.
-šta ćeš da popiješ- upitao me je Amadeus podsećajući me da smo upravo stigli.
- neka bude po tvom izboru- osmehnula sam se i on je meni te se odaljio do stola odakle su me gledale Rusalke. Sve prisutne vile bile su obučene u standardne bele haljine da ne kažem košulje ili tunike. Zaista ovakve se nose samo posebnim prilikama ali ipak mislim da sam crnom haljinom odnela pobedu. Svi su gledali u mene, iz prezira ili divljenja ali ishod je isti.
- izvoli- Amadeus mi je pružio piće koje je bilo nalik soku te dam pomislila da je to zaista samo običan sok. Kada sam popila gutljaj osetila sam žarući osećaj kako se spušta niz grlo.
-mmm- rekla sam dok sam idalje bila u fazi gutanja - šta je ovo- osmehnuo mi se te mi je objasnio kakvo mi je piće doneo.
- ako želiš mogu ti doneti nešto blaže- upitao je rukom polazeći ka mojoj čaši ali sam je odaljila uz osmeh.
- u redu je i ovo, hvala ti- glasnije sam govorila zbog glasne muzike koja je upravo počela. Bila sam gladna te me je piće jako brzo došlo glave. Zaista sam se opustila. Igrala sam bez ikakvog razmišljanja na šta to zapravo liči. Amadeusov osmeh mi je dodatno ulivao samopouzdanje. Igrao je pored mene s vremena na vreme okrećući se ka drugim vilama sa kojima se družio. Pitala sam se kada će nas upoznati.Pitala sam se kada će nas upoznati. Nije nas upoznao, možda je tako i bolje jer u njihovim očima nisam videla ništa prijateljsko.
-hajde Nora idemo u vodu- govorio je Amadeus dok me je vukao za ruku ka reci. Svi ostali već su bili na svojim pozicijama. Samo sam odmahnula glavom i pustila mu ruku. Mnogo njih nas je pogledalo iz reke. Jedino ja nisam želela da uđem u vodu. Amadeus je razumeo zašto je to tako te je bez ikakvog insistiranja zaćutao. Ostao je sa mnom na obali. Ostali, vile gledale su nas sa čuđenjem. Razumem ih, vile obožavaju vodu i čudno im je kada neko ne želi da se kupa u njoj. Većina njih su Rusalke tako da je ta ljubav prema vodi izraženija.
Nas dvoje, Amadeus i ja, sedeli smo ispod drveta na deset koraka od reke. Slušali smo vodu kako žubori, vesele vile koje se prskaju njome i smeju. S vremena na vreme njihove aktivnosti bi mi izazvale osmeh na licu. Zaista sam želela da budem tamo sa njima a ne da sedim ovde kao čudak ali ipak ništa od toga. Amadeus je na trenutak zapazio kako sam se rastužila.
- sve je u redu, ne moraš da ideš ako ne želiš, tvoj je izbor- rekao je sa dosta razumevanja
- takođe i za tebe važi- rekla sam jer mi je bilo krivo i zbog toga što se oseća dužnim da sedi sa mnom
- tako je, moj je izbor i ja biram da sedim ovde sa tobom- osmehnuo se pokazavši svoje prelepo raspoređene bele zube.  Skrenula sam pogled zacrvenevši se. Nakon kratkog vremena uhvatio me je za ruku te smo tako sedeli držeći se za ruke. Gledali smo u daljinu, nisam razmišljala ni o čemu u mojim mislima bili su samo trenutni događaji.Gledali smo u daljinu, nisam razmišljala ni o čemu u mojim mislima bili su samo trenutni događaji. Iste sekunde kada san shvatila da je to tako sve se menja. Ponovo krećem da razmišljam o mom odnosu sa Nikolom.
Shvatam da je jako sebično ovo što se upravo dešava. Dok je on u gradu između ostalog zbog toga da bih ja imala dovoljno vremena da razmislim i svemu ja ovde sedim sa Amadeusom dok se držimo za ruke. Takođe iz toga shvatam da je sebično ako poželim da ga zadržim, on se odrekao svog života zbog mene a ja mu radim neke gluposti iza leđa. Zrelije je prići i reći mu kako stoje stvari.
Pored svega ovoga kada razmišljam o našoj budućnosti ona nikada neće biti blistava. Nikada se neće poklopiti vilinski i ljudski svet, čak i da zvanično postane vilenjak on nikada neće promeniti neka svoja razmišljanja i nadanja. Na primer nikada nećemo moći da imamo dete jer u vilinskom svetu čitavo to dešavanje ne postoji. Devojke nemaju menstruaciju i devojke ne mogu da rode, devojke čak nisu ni devojke to su samo vile i ništa više od toga.
Nikola će uvek imati želju da ima dete, uvek će imati potrebu za ljudskim svetom kao što mu se upravo sada desila pa je otišao.
On se vraća za dva dana, za ta dva dana daću sebi još vremena da razmislim o tome ali mislim da je odluka konačna.
- zamišljena si- povratio me je u realnost Amadeus
- jesam- nasmejala sam se a za mnom je i on. Ima prelepe smeđe oči koje na zalasku sunca imaju presijavanje na žuto i zeleno, prijatan osmeh koji ima dosta strpljenja i razumevanja ali i skrivene namere.
- ako se predomisliš što se tiče brčkanja, ne stidi se da to kažeš- rekao je grubim ali tihim glasom
- glupo je da se kupam u haljini zar ne- pitala sam ga čisto ne ostavljajući prostora tišini da vlada
- nije glupo i ja ću se kupati u odeći- nisam očekivala ovakav odgovor, zapravo ne znam kakav sam odgovor očekivala ali ovo svakako ne. Osmehnula sam se a on mi je jače stisnuo ruku za koju ne je idalje držao. Ustao je te me je povukao i rekao
-hajde idemo- ustala sam zajedno sa njim ali sam ga povukla kada se okrenuo i pošao. Približila sam se njegovom uhu dok su naša tela bila veoma blizu, ruke su nam se celom dužinom dodirivale.-zaista, neće nam se rugati- upitala sam plašeći se od tuđe osude iako sam znala da su sve ove vile ljubomorne na to što je Amadeus konstantno kraj mene.
- Nora, nema potrebe da se zbog drugih suzdržavaš da radiš ono što želiš, naravno dok je to u granicama normale, baš nas briga šta će one reći- pričao je smireno
- ja sam tu, odbraniću te kao što bih i svaki drugi put- ovom rečenicom kupio je kartu ka mom srcu
-možda je to bila namera- pomislila sam, u poslednje vreme sam veoma sumnjičava. Osmehnem se te drugom rukom dodirnem njegovu nadlakticu one ruke kojom me drži. To je bio znak da krenemo.
Voda je bila prelepa, zaista su nas vile čudno gledale. Ni jedna od njih nije bila obučena te im je prizor bio čudan.
- ljudska metoda- podsmevala se jedna od njih, okrenula sam se ka njoj ali me je Amadeus sprečio da reagujem. Da nije izbila bi svađa, ne želim da trpim takve komentare.
- smiri se, pusti je, ljubomorna je pa ujeda- rekao je dok me je držao za ruku u vodi. Njegove reči su me malo smirile. Ostatak vremena nisam obraćala pažnju na vile oko nas. Prelepo smo vreme proveli zajedno. U vodi smo proveli oko sat vremena. Bila je hladnija nego inače jer je veče ali nam to nije pravilo veliki problem. Izašli smo iz vode te smo seli na travu pored reke. Sada je doata hladnije, naša odeća je mokra a i mi smo. Vazduh je svež, počela sam da drhtim.
- hladno ti je- rekao je smejući se dok sam ja drhtala
- jeste, užasno hladno- rekla sam
- dođi- pozvao me je u svoj zagrljaj, samo sam se osmehnula i negativno klimnula glavom.
- ah u redu, hoćeš onda da odemo do moje najbolje drugarice, ona živi u blizini a sigurno ćeš moći da obučeš njenu odeću- ponudio je kao drugu opciju Amadeus. Nasmejala sam se i slegla sam ramenima a on je ustao te mi je pružio ruku. Dok mi je ponagao da ustanem rekao je
- hajde idemo-
Samo da što pre stignemo, jako mi je hladno, razmišljala sam dok smo koračali kroz mračne puteve ove šume. Oko dlana moje ruke osetila sam Amadeusovu, ponovo hodamo držeći se za ruke.
- ruka ti je prehladna- rekao je te ju je podigao do svojih usana i tada je počeo da duva u nju i da je trlja kako bi je zagrejao. Nasmejala sam se i zahvalila.