Magija krila

4

Pronašli su film koji su pustili, Nikola je ugasio cigaru dok je bila tek na polovini verovatno jer se setio da Nori smeta duvanski dim.  Seo je pored Nore te su gledali film, vremenom Nora je postala pospana a Nikola je postavio svoju ruku oko njenog vrata. Na kraju je zaspala njemu na ramenu, dok je film bio na pola. Nikola je pauzirao film te ju je preneo na svoj krevet gde ju je ušuškao a zatim se vratio i pogledao je film do kraja. Otišao je do svoje sobe gde je spavala Nora da uzme svoju pidžamu i ćebe. Nora se probudila od njegovog škripavog ormana.
-izvini- rekao je a Nora se nasmejala
-koliko je sati- pitala ga je izgubljeno
-pola dvanaest- rekao je Nikola i tada se na vratima njegove kuće začulo kucanje. Dok je kroz Norinu glavu prolazila scena pijane Nikolije kako želi da prenoći kod Nikole Nikola je bio uplašen jer se ovako nešto ne dešava često.
-tiho- rekao je te je pošao ka ulaznim vratima, Nora je pošla za njih, kroz prozor pokraj vrata videla se nekakva devojka, bila je uplašena i prelepa. Nikola je pošao da otvori ali ga je Nora sprečila.
-rusalka- rekla je te je povukla Nikolu od vrata
-Nikola-vikala je vodena vila ispred vrata piskavim glasom- Nikola znam da si unutra- počela je jače da lupa, toliko jako da su se cela vrata zatresla. Nora je počela ubrzano da diše jer ako Rusalka uđe unutra ni ona ga ne može spasti, krila nema već nekoliko sati a tada joj nestane i magija.
-ne plaši se- šapnuo joj je Nikola te ju je povukao u zagrljaj, Nora je uzvratila zagrljaj i žmurala je dok kucanje nije prestalo. Nakon što se kucanje prestalo pogledali su ponovo kroz prozor pored vrata ali Rusalke više nije bilo. Nikola je izdahnuo te je seo u dnevnu sobu a Nora je počela da nekontrolisano šeta po sobi.
-kako su te našle- zapitala se dok je vidno bila jako uplašena i uznemirena
-Nora, sedi, hej, Nora- Nikola je pokušavao da je smiri, ustao je i prišao joj je te ga je ona odjednom zagrlila.
-smiri se- ponovio je Nikola i tada se Nora trgla i pomerila se iz njegovog zagrljaja.
-biću, u redu- rekao je Nikola dok je Nora idalje bila veoma uznemirena
-kako da te ostavim celu nedelju samog, pronašle su te, čak su u grad došle, to nikada ne rade- komentarisala je Nora
-Nora smiri se hajde da spavamo, biće sve u redu, uvek ću se kretati sa društvom i to je rešenje- objasnio je Nikola
-ne mogu da spavam sada- rekla je idalje uznemirena Nora kojoj je glas podrhtavao
Nikola joj je ponovo prišao te ju je privio u zagrljaj i tako je makar malo smirio. Nora je slabašno obavila ruke oko njega te ga je pripila uz sebe.
-sigurno ćeš da budeš u redu- pitala ga je gledajući ga u oči iz kojih se videla toplina
-sigurno vilo, ne brini- uveravao ju je osećajući otkucaje njenog srca i toplotu njenog tela, videvši svaku njenu poru ispod očiju kojih se inače stidela
-dolaziću svaki dan- odlučila je a Nikola se na to nasmejao, klimnuo je glavom te ju je vratio u njegov zagrljaj rekavši
-kako god želiš- oboje su bili u strahu da se ne lažemo, zato su ovi zagrljaji bili od pomoći kao nikad pre, jedno su drugom odavali pozitivnu energiju
-hajde da spavamo sada- rekao je Nikola ponovo, oboje su se razbudili ali morali su da spavaju zbog toga što ne znaju šta ih sutra čeka. Otišli su u njegovu sobu i tamo je Nikola ušuškao Noru i kada je pošao iz sobe okrenuo se ka njoj te joj je poručio.
-ako ti nešto zatreba, ako se uplašiš, probudi me slobodno- rekao je
-a da dođeš ovde-nasmejao se Nikola
-u redu, samo da se presvučem- otišao je u susednu sobu te se tamo presvukao a Nora se pomerila u stranu kreveta te je tako ležala i čekala da Nikola dođe.Ubrzo je došao te je legao pored nje i tako su zaspali nakon nekog vremena.
Uz kucanje na vratima scena od prethodne večeri Nori je prolazila pred očima. Kada ih je protrljala i otvorila zapravo je tik ispred sebe videla Nikolu kako spava, okrenute glave ka njoj, delovao je opasno ali prelepo kao i uvek. Dok joj se osmeh nazirao na licu kucanje se ponovo začulo. Uplašila se ali je hrabro otišla ispred vrata, kada je videla Nikoliju i one momke sa kojima je Nikola bio onoga dana otvorila ih je. Čim ju je videla Nikolija je promenila izraz lica.
-ćao- rekla je Nora
-ovaj- mladić plave kose ju je sagledao-imali smo dogovoreno sa Nikolom kasni pa smo došli ali sada razumem zašto kasni- poslednji deo je rekao sebi u bradu i nakon toga se nasmejao mislivši da je jako zanimljiv
-izvinite, uspavao sam se- iza Nore pojavio se Nikola koji je svojim grubim glasom pomilovao Norine ali i Nikolijine uši. Uhvatio je Noru za nadlaktice te joj je rekao.
-odvešću te kući da ne zakasniš a i da budem siguran- Nora se osmehnula te je ušla unutra i otišla je do kupatila. Tek tamo je zapravo shvatila kako izgleda, čupava kosa od nemirnog spavanja kakvo ima od kako zna za sebe, i ona bela haljina, bila je providna. Setila se Nikolinih reči gde je mentalitet momaka ovde jako drugačiji te se lupila po glavi. Na brzinu je svojim prstima očešljala kosu kako i inače radi i umila se. Kosu je prebacila napred tako da je prekrila grudi i izašla je u dnevnu sobu gde su svi sedeli i čekali nju.
-uzmi ovo- šapnuo joj je Nikola te joj je pružio nekakav njegov duks koga je ona odmah obukla
-društvo niste se ni upoznali ovo je Nora- rekao je Nikola- Nora ovo je Ognjen, Nikoliju već znaš i ovo je Sandra, devojka crvene kose se nasmejala- odvešću Noru kući i odmah se vraćam
-važi bato- rekao je Ognjen neprijatnim tonom. Nikola i Nora su otišli iz kuće te su seli u Nikolin auto. Kada je Nikola uključio motor iz kuće se začuo Ognjenov glas "ima policije na ćošku da znate".
-veži se- rekao je Nikola Nori kojoj ništa nije bilo jasno, Nikola se nasmejao te se savio preko nje i povukao je pojas koji ju je obgrlio. Kada je okidač pojasa kliknuo Nikola i Nora su se pogledali u oči.Sve to je iz prikrajka posmatrao Ognjen.
-izgleda da je Nikola ozbiljan, on joj čak i pojas vezuje- pričao je gledajući Nikoliju koja je bila besna
-vezuje joj pojas jer je nesposobna ne jer to želi- pravdala ga je Nikolija
-ovde ću izaći, odavde mogu sama- rekla je Nora
-idem sa tobom peške, nemaš moći Nora, ne gledaj me tako- rekao je Nikola dok ga je Nora ubijala pogledom. Izašli su iz auta te su krenuli peške, šetali su jedno pored drugog te su im se ruke s vremena na vreme dodirivale.
-ovde mi je kuća- pokazala je Nora na pećinu, Nikola se osmehnuo te ju je okrenuo ka sebi
-kada se vidimo- pitao ju je gledavši joj usne i smeškajući se
-mogu opet da dođem večeras?- pitala je Nora
-planirao sam da ugostim Nikoliju ali ako ti ne smeta možeš- Nora se rastužila a tada je Nika počeo da se smeje
-šalim se ludo, možeš da dođeš, naravno samo ovoga puta ne ostajemo kući, idemo u kupovinu, moraš da imaš pidžamu i normalnu garderobu ako ćeš da dolaziš u grad- rekao je Nikola
-neću dolaziti, ovo je samo dok je nedelja Rusalka jer ne želim da ti se nešto desi zbog mene- objasnila mu je Nora
-nema veze, i za to vreme ti treba nešto
-hajde vidimo se onda, doći ću kod tebe- okrenula se i pošla je ka pećini ali ju je Nikola okrenuo te ju je zagrlio
-kako bez pozdrava- upitao je a Nora se nasmejala. Vratila se kući gde su je čekale drugarice koje su umrle od brige. Nakon što im je sve ispričala vratile su joj krila.
-odmah se bolje osećam- rekla je Nora
-to je njegov duks- upitala je Renata
-o da, dao mi je jer je haljina providna a momci znaš, na to ne gledaju pristojno
-devojke- začuo se Anabelin glas, Nora je brzo skinula Nikolin duks te ga je sakrila ispod ćebeta- idemo na kupanje- upitala je kada je ušla
-može-rekla je Nora odjednom te su se devojke spremile i otišle su na jezero u blizini. Često skidanje krila bilo je bolno za Noru ali nije smela to da pokaže. Dok su se vile brčkale u vodi Nikola se bavio krečenjem Sandrinog novog stana zajedno sa ostalima.
-Nikolija ti je ljubomorna na onu kako se zove- rekao je Ognjen dok su samo on i Nikola bili u sobi.