"Jel im mogu reć?" Upita Kača čim im se pridružim na kavi. On stvarno ne gubi ni sekunde.
Nisu prošla ni 24 sata kako Bata više nije igrač Dinama i njemu se odmah žuri da proširi vijesti. Istina, sad kad je Martin u Italiji, ne moramo se skrivati više. Sad je na nama samo da vidimo je li nam lakše podnijeti skrivanje ili udaljenost.
"A i da ti kažem da ne možeš, reći ćeš." Prevrnem očima i iskreno poželim odmah otići odavde jer znam da će početi skika i vriska.
"Ljudi" započne Kača, a ja poželim da imam čepiće za uši kako ne bih čula sva pitanja koja će uslijediti. "Moram vam reći nešto, važno." Na ovu zadnju rečenicu mi uputi značajan pogled.
Udubim se u onaj kauč, svjesna da ću kroz koji sekund ja postati glavna tema, a i meta.
"Znate ona Batina cura?" Upita ih na šta njih dvojica samo počnu klimati glavom. "E pa to vam je naša Nina." Super si to sročio, bravo za Lukasa.
Ova dvojica k'o oparena samo pogled s njega prebace na mene. Kuku meni sad. Čekam da izvale nešto, a oni se par puta međusobno pogledaju i prasnu u smijeh. Sad ja budem ta koja uputi upitan pogled.
"Pretpostavili smo." Objasni se Fran.
"Kako?" Progovorim i ja napokon.
"Paa, skontali smo da se nešto događa, da vas češće nema." Započne, no, Stojke se ubaci.
"I par puta sam vas vidio kako skupa idete doma."
"A i vidila se ljubomora na Batinoj faci čim tebe i momke spomenemo." Opet se Fran uključi.
Zar smo bili toliko ofirni? Nadam se da nismo i da su oni to zaključili samo zato jer provodimo toliko vremena svi skupa.
"Vas dvojica ste skontali nešto i niste progovorili o tome?" Upita Kača iznenađeno. Priznajem, i sama se čudim kako nisu ništa pitali kad su već sumnjali.
"Pa ono, nismo bili baš sto posto sigurni, pa da se ne provaljujemo." Jer provala im je baš stran pojam.
"Ja sam skontao da ste sigurno skupa kad ste bili na moru. Niste se javljali u grupu cijeli dan i onda oboje odgovorite u razmaku od 30 sekundi. Tad mi se nekako samo potvrdilo." Kaže Stojke.
Od svega je njemu to bio dokaz?
"A jel možemo znati zašto nam niste rekli?" Upita Fran s nekom nedefiniranom facom. Ne bih rekla da su ljuti, ali vidim da im je krivo, a budući da Martin nije tu, sama se moram pravdati. Istina, sama sam i kriva.
"Aaa, ne znam. Bata je htio reći, ja nisam dala, a ovog je uputio još i prije svega." Pokažem na Kaču. "Nekako, nezgodna je pozicija i svašta je bilo na riziku. Mislim, da je došlo do uprave nastao bi veliki problem, stoga sam se vodila onim što manje ljudi zna to bolje. Inače bi se priča proširila, a ja bih vjerojatno završila otkazom."
"Ček, otkad ste vi skupa?" Upita zbunjeno.
"Od tekme s Hajdukom, ove zadnje. Zapravo, postalo je službeno par dana nakon nje."
"A niste bili skupa kad se Bata mlatio s tvojim bivšim?" Sad Stojke bude taj koji uputi pitanje.
"Ne, ne, tad je Bata mene uvjeravao da nije zaljubljen." Ubaci se Kača pa tako i meni otkrije detalje koji su mi dosad bili nepoznati.
"Odoh ga zvati i zajebavat." Ispali Stojke.
Nije dugo trebalo da začujemo onaj klasični zvuk poziva, a čim se ovaj javi, Stojke počne sa podjebavanjem.
"Pa gdje si Talijan? Ni da se javiš..."
"Jesmo se vidjeli jučer? Zar si me već toliko poželio?" Čujem ga kako se sarkastično smije s druge strane slušalice.
"Naravno da jesam. Nego, bitnije teme... Kakve su Talijanke?" A znači na tu kartu će igrati.
U ovom trenu volim što on ni pojma nema da je na zvučniku, a ni da sam ja u blizini i da sve slušam. Pazi šta pričaš Bati...
"Stari, jedino žensko koje sam vidio je teta u kantini. Pojma nemam kakve su, a nit me zanima. Dođi ti slobodno u izvidnicu."
Moram priznati, sviđa mi se odgovor.
"Pa ništa, dođem i ja onda kad Nina bude dolazila." Baci udicu, no, ovaj preko telefona ni ne skonta nego samo kaže da se sami svi dogovorimo.
Stojke malo bude isfrustriran jer Bata nije reagirao na provokacije, no, nađe on ubrzo novi način pa pri završetku razgovora čujem:
"I ne brini, čuvamo ti mi curu dok nisi tu."
"Pretpostavljam da se Kača izlajao." Ovo sad izazove uvrijeđenost kod Lukasa koji se naprosto morao ubaciti.
"Heeej! Što odmah na mene sve?" Pobuni se.
"A i ti si tu?" Upita Martin zbunjeno.
"Svi smo tu, taman smo čuli radosne vijesti." Uključi se sad i Fran.
"Kača bi na guzicu progovorio." Dobacim davši do znanja da sam i ja prisutna.
"Evo ih udružili se." Preokrene Lukas očima.
"Evo da i tebi kažemo." Nastavi Fran. "Bili ste pomalo očiti. Dalo se naslutiti da mutite nešto."
"U moju obranu, ja sam htio reći još ranije, ali mogu vam reći drago mi je da ovo pilanje ne moram proživljavati uživo." Nasmije se.
"Neka, neka. Brzo ćeš ti k nama. Ispilat ćemo mi tebe, ništa se ti ne brini." Slatko se nasmije Stojke, svjestan da će ga vidjeti bar na reprezentativnoj pauzi.
Kako su dečki prekinuli poziv s njim, tako se moj mobitel usijao.
Vidiš da smo im trebali prije reći...ništa strašno.
To bude prva poruka koju dobijem. Naravno da on opet gura svoju stranu priče, dok ja smatram da je ovo čekanje bilo vrijedno i da je ovako ispalo najbolje što je moglo i za njega, a i za mene.
Pusti to sad. Nego, jesi uspio odspavati išta?
Otišao je tek sinoć, praktički još ništa nije ni objavljeno, upućeni smo mi iz kluba i njegovi doma. Od jutros je na pregledima i trebao bi uskoro službeno potpisati.
Malo, ali dovoljno. Morao sam ranije ustat zbog nalaza i svega.
Danas potpisuješ?
Trebao bi kroz sat dva...
Trenutno smo na ručkuSretno❤️
Hvala, iako mislim da si ti ta kojoj je sreća potrebna♡
Neće ti se ova dvojica sa s vrata skačit.Izborit ću se nekako...
Brzo se ovo sve izdešavalo. Praktički, glasina nije ni puštena bila kako treba, on je već bio u avionu za Milano. Upravo se zbog te brzine i nismo stigli pozdraviti kako treba. Jedino što me malo plaši je kako ćemo mi to sve iskombinirati jer sam u obavezama u klubu s kojih ne mogu izostati, kao što ni on ne može samo tako odstupiti od svojih. O tome nisam razmišljala do sada. Nekako na pameti mi je jedino bilo da više nije igrač Dinama te da nas to čini napokon slobodnim i da prestajemo sa srednjoškolskim skrivanjem. Dobra stvar je jedino što aviona ima svako malo i tamo mogu biti za manje od 2 sata kad imam slobodan dan.
YOU ARE READING
Rekla pa porekla
FanfictionZagrljaj i poljubac u kosu su u isto vrijeme napravili i dobro i zlo. Smirio me, jako, bez ijedne progovorene riječi, imao je tu moć. A nije on znao što se događa, ni zašto plačem, nije imao kako saznati, no, osjetio je da mi je upravo ovo potrobno...