Ljubav između nas

1. SOFIJA

- Prošlost - 

Pošto smo završile sve ispite,vreme je za proslavu. Rezervisale smo sto u klubu u centru Milana. Moje cimerke,Emilija,Luna i ja smo se taksijem uputile do grada. Prošle smo obezbeđenje na ulazu. Kada smo ušle u klub,prošle smo do šanka po piće. Posle dve čaše otišle smo na podijum i počele da igramo. Vratile smo se za šank po još alkohola.

,,Gde su svi momci?" - pitala je Luna

Ona je bila poznata zavodnica na fakultetu. Svaki vikedn je izlazila i menjala momke.

,,Još je rano." - rekla je Emilija

Emilija je slična Luni,ali je trenutno u toksičnoj vezi. Ja sam stojala za šankom i polako ispijala piće. Luna je plesala pijana sa grupom momaka. Emilija je bila napolju sa momkom,verovatno su se svađali. U tom momentu je pored mene stao momak i počeo je da flertuje sa mnom.Pokušala sam da se odmaknem od njega,ali me je on uhvatio za ruku. Otrgla sam njegovu ruku i krenula ka toaletu. Uhvatio je me je za struk sa leđa. Okrenula sam se i udarila mu šamar. Ošamućeno je pao na pod. Muziku su ugasili jer je došla policija zbog prijave.Neka grupa momaka je se potukla,to sam kasnije saznala. Policija je privodila sve redom u klubu i sve koje su zatekli. Luna i ja smo bile među njima. 

Sedela sam u kancelariji u policijskoj stanici već sat vremena. Jednu stvar koju sam naučila od obezbeđenja je da ne govorim čija sam kćerka i ko sam ja. Takođe mi je rečeno da čekam dok neko ne dođe po mene ili da sama pošaljem svoju lokaciju. Svoju lokaciju sam poslala jednom od mojih telohranitelja,jedinom kome sam verovala više nego sebi. Znala sam da kada bi moj otac saznao da sam završila u policiji. I da mu čak objasnim šta se zapravo desilo,on mi ne bi poverovao.Posle dva sata čekanja,dva policajca su ušla u kancelariju. 

,,Hajde,sada nam reci kako se zoveš i koliko godina imaš?" - rekao je jedan od policajaca

,,Nemam komentar."

,,Ko god da te je naučio da razgovaraš sa policijom.Uradio je dobar posao."

 ,,Pretražili smo ceo klub,ali nismo našli tvoju ličnu kartu. Da li imaš ličnu kartu kod sebe?"

,,Neću vam ništa reći."

Jedan od policajaca u prostoriji je dobio poziv i izašao je iz prostorije. Posle minut je ponovo ušao u prostoriju.

,,Dobro veče."

 Prepoznala bih taj glas na kilometar.

,,Gospodine Moreti. Drago mi je što vas vidim. Šta Vi radite ovde?"

,,Došao sam po nekoga."

Stojali su iza mojih leđa,okrenula sam se ka njima. Dario je bio krupan,mišićav i visok. Imao je urednu bradu i kratku kosu,obučen je u crno odelo. Pored njega sam bila sitna i lomljiva,ali sam se osećala sigurno.On je bio jedini kojem sam verovala upotpunosti.

,,Naravno. Možete ići,gospođice." 

Ustala sam sa stolice i krenula ka vratima. Dario se rukovao sa policajcima i krenuo za mnom. Hodala sam ispred njega,a njegovo prisustvo iza mojih leđa je uticalo na mene.Činilo me je toplom i bezbednom. Prešao je ispred mene da mi otvori vrata od auta,sela sam na suvozačevo mesto. Vožnju do mog stana smo proveli u tišini. Ja sam ostala bez reči,a one je bio ljut na mene. Kada smo stigli na do ulaza moje zgrade.Izašao je iz kola i otvorio mi vrata,ja sam izašla iz auta. Stan u kojem živi blizu fakulteta se nalazio na prvom spratu. Stepenicama sam se popela do stana,Dario je čitavo vreme bio iza mene. Otključala sam vrata i ušla.Spustila sam telefon na sto. Skinula sam jaknu i stavila je preko stolice.

,,Nećeš mi ništa reći."

 Okrenula sam se prema njemu,gledala sam ga pravo u oči. Pokušavao je da nađe reči da mi saopšti šta je imao.

,,Nemam ništa da ti kažem,Sofija."

,,Imaš.Ti uvek imaš nešto da kažeš." 

,,Tvoj otac neće saznati za ovo.Ne brini." 

,,Hvala ti što si došao. Mogao si da me ostaviš tako.Znaš da se ne bih ljutila."

,,Nisam mogao da te ostavim tamo."

Stavio je ruke u džep. 

,,To nikada ne bi uradio."

,,Hvala ti."

,,Obećaj mi nešto."

Klimnula sam glavom.

,,Obećaj mi da ćeš se skloniti tog društva." 

,,Obećavam ti. Prestaću da pravim probleme."

,,Videćemo. Moram da idem."

,,Vidimo se." 

Nasmejala sam se. Dario je otišao,a ja sam legla da spavam.