Ljubav između nas

16.SOFIJA

Dario i ja smo zajedno. Oficijalno. Trebalo mi je dva dana da bih prihvatila tu činjenicu. Martina i ja smo odlučile da se malo zatrpamo poslo da bih zaboravile sve što se događa. Ona je idalje u svađi sa Leonardom,a meni je trebalo vremena da procesujem sve što se desilo. A desilo se veoma brzo. A posao je bila jedina stvar koja mi je odvraćala pažnju.Vreme je brzo prošlo,da nisam ni primetila da je mrak pao.Začulo se kucanje. 

,,Uđite." 

,,Nadam se da ne smetam." 

Podigle sam pogled na meni veoma poznat glas. Skočila sam sa tolice.

,,Izvini. Nisam gledala telefon."

 ,,U redu je. I ja sam danas bio jako zauzet."

 Spustio je kese koje je nosio u ruci. Prošla sam pored stola i stala isrpred njega. Raširio je ruke,a moja glava je počivala na njegovim grudima. Potom me je poljubio u teme. 

,,Doneo sam nam večeru." 

Seli smo za sto na terasi. Suši. Zna koliko ga obožavam. 

,,Zašto nisi jela?"

,,Zaboravila sam." 

,,Sofija,ne možeš da zaboraviš svaki dan da jedeš. Nešto će ti se dogoditi."

Bilo mi je žao što se toliko brine za mene.Mojom rukom sam pokrila njegovu.

,,Izvini." 

,,Stvarno si najtvrdoglavija devojka koju poznajem."

Nasmejala sam se.

,,Zato me ljudi vole." - namignula sam

 Podigla sam čašu sa vodom da bih uzela gutljaj.

,,To je jedan od razloga."

 Zamalo sam se zadavila vodom. Pogledala sam u Daria u šoku. Na trenutak sam istraživala njegovo lice ali nisam mogla ništa da shvatim. Rekla sam mu da želim da idemo polako,i on je to prihvatio. Ali sada mislim da on želi da preskoči par stepenika.

,,Znam da želiš da idemo polako. Poštujem to."

Nasmejala sam se.

,,Da li se sećaš nadimka kojim si me zvao?"

Nasmejao se.On je imao dosta nadimaka za mene. U početku sam ih mrzela,ali posle sam ih zavolela. Mrzela sam kada mi se obraća sa Sofija. 

,,Mislio sam da mrziš moje nadimke." 

,,U početku jesam. Ali posle sam ih obožavala." 

,,Dogovorićemo se."

,,Molim? Zašto?" 

,,Vratio sam se pre dva meseca u Milano. Ali još uvek nisam čuo svoje ime sa tvojih usana." 

Naslonila sam se na naslon od stolice. 

,,Odustajem."

Njegov osmeh je sada bio od uha do uha.

 ,,Vau. Ne mogu da verujem da prisustvujem ovome. Sofija Mišić je odustala od svađe." 

Počela sam se duriti jer sam to najbolje znala. 

,,Ti večeras spavaš sam." 

Nasmejala sam se zlobno. Ustala sam od stola gde smo jeli i sela za radni sto. Imao je strpljenja za mene. Mogao je čekati ovde do jutra.Mogao  je presedeti na stolici preko puta mene i ne reći ništa. 

,,Mislim da je vreme da krenemo kući." 

,,Ne sprečavam te."

Naši pogledi su se susreli. 

,,Ne možeš biti ljuta na mene zbog gluposti." 

,,Mogu. Imam pravo da budem ljuta na tebe."

 ,,Hajde,idemo.Razgovaraćemo kući."

,,Ne mogu.Imam previše posla,a ti si kriv za to." 

,,Bože,daj mi strpljenja.Sutra je nedelja."

Na trenutak sam pogledala u sat. Upravu je.Dođavola. Previše je kasno,a ja sam umorna. Ustala sam stoli i uzela svoju tašnu i kaput.

,,Dva puta u jednom danu.Ovo treba zapisati." 

Prihvatila sam njegovu ruku koju je ispružio. Zajedno smo išetali s rukom u ruci.