Ljubav između nas

9. SOFIJA

Dani u sedmici mi nikada brže nisu prošli,a ubrzo je došao i petak.Dariova verenička zabava se održavala večeras. Ja sam u isto vreme želim i ne želim da idem. Nekako se osećam kao da ne mogu izdržati. Ne mogu da gledam njih dvoje kako se smeškaju i drže ruku pod ruku. A drugi razlog što ne želim da idem je što Martina tamo neće biti. Ona i njen verenik su u svađi,a on i nije tu- Odleteo je iz grada,jer je to što muškarci rade.

,,Gospođo." 

Megin glas me je trgnuo iz misli. 

,,Šta se desilo?"

,,Gospodin Moreti želi da Vas vidi."

Šta on želi? 

,,Reci mu da sam zauzeta." 

,,Ali on stvarno insistira da Vas vidi."

,,Zauzeta sam,Megi." 

Izašla je iz kancelarije,a ja sam se vratila crtanju. Čula sam otvaranje vrata,ali nisam podizala pogled. Znala sam da neće tako lako odustati. Ipak to je Dario.

,,Šta hoćeš?" 

Spustila sam olovku i podigla pogled sa papira. Stajao je ispred mog stola sa rukama u džepovima od pantalona. Danas nije bio na poslu. Ležerno je obučen. Predivno mu je stojalo. ,,Potreban mi je poklon."

,,Kakve to veze ima sa mnom?"

Iz jedne njegove proste rečenice sam razumela sve. Potreban mu je poklon za svoju verenicu za večeras. 

,,Da li mi možeš pomoći?"

Teško mi je da se ponašam kao derište,ali zaslužio je sve. 

,,Zašto tražiš od mene uslugu? U gradu ima milion prodavnica gde možeš naći poklon za svoju verenicu." 

Nasmejao se.

,,Znači,ne želiš da mi pomogneš?"

,,Ne,ne želim."

Udahnuo je i izdahnuo je. Dodakla sam njegov živac. On je tip osobe kome treba puno da se iznervira.

,,Zašto se tako ponašaš? Šta je tvoj problem?"

,,Ne razumem o čemu pričaš."

Pokušala sam da ostanem smirena. Koliko god je to moguće.

,,Zašto se ponašaš kao derište? Na to sam mislio."

,,Naš razgovor je završen. Idi odavde."

 Bez ijedne izgovorene reči je otišao. Martina je utrčala u moju kancelariju. Verovatno da je čula naš razgovor.

,,Šta je to bilo?"

,,Mrzim ga." 

Suze iz mojih očiju su same počele da padaju. Ustala sam sa stolice i krenula ka terasi.Martina me je pratila.

,,Da li ga stvarno mrziš?"

,,Pokušavam,ali ne uspeva. Ne mogu da podnesem da ga gledam sa njom." 

Zagrlila me je čvrsto.

,,Prestani da to radiš sebi,Sofija." 

U trenutku sam osetila veliki bol u leđima.Osećala sam se kao da me je neko ubo nožem. Osećala sam se kao da ću svako trenutka pasti na pod. Pala sam na kolena na pod.

,,Jesi li dobro?"

,,Ne znam..."

Pogledala sam u Martinu očima punih suza.,,Idemo u bolnicu."

 Posle pola sata,Martina i ja smo završile u hitnoj. Pregledali su me i snimili magnetnu rezonancu koja je pokazala krvarenje na mojoj kičmi. 

,,Kada ste imali operaciju?"

Premestili su me u sobu i pripremili za hitnu operaciju zbog rizika od paralize. 

,,Pre tri godine."

,,Operacija je odlično urađena,ali uvek može postojati rizik od ponovnog krvarenja." 

Martina je sedela pored mog kreveta i čvrsto me držala za ruku.

 ,,Sve će biti u redu. Ne brinite se."

,,Hvala Vam,doktore." 

Doktor je izašao iz sobe. Martina i ja smo ostale same u sobi. 

,,Jesi li sigurna da ne želiš da nazoveš ujaka i ujnu?"

,,Ne,ne želim."

,,Malopre mi je Greta javila da je Leonardo došao kući i pitao gde sam."

,,Možeš ići ako želiš. Ja sam dobro."

,,Ne,ostajem sa tobom. Prošli put sam bila sa tobom. Ostaću i ovaj put."

,,Hvala ti." 

Zahvalna sam joj do neba. Ona je jedina osoba koja je uvek bila uz mene,pa šta god bilo.

- MARTINA -

Držala sam je za ruku kroz hodnik koji je vodio do operacione sale. Kada je bilo vreme da je pustim. Suze su same krenule. Pustila sam njenu ruku,a ona mi je dala najlepši i najširi osmeh za uzvrat. Neverovatno je hrabra. Mrzim je ponekad. Kroz sav bol i patnju,prolazi sama. Nikada je nisam pritiskala da mi kaže šta je proživela. Sama je jednog dana došla kod mene i rekla mi sve šta se desilo. Čekala sam da se njena operacija završi. Sekunde,minuti i sati su sporo prolazili. A ja sa mojim obećanjem mojoj sestri. 

Nisam pozvala nikoga od naše porodice. Jako sam želela,ali sam znala da bih izneverila Sofiju. Ona je meni bila sve. Rođaka,sestra,drugarica i moj partner. Prošle smo kroz sve zajedno. 

Što se operacija odužavala,ja sam počinjala da paničim. Hodala po čekaonici u krug. Jednostavno nisam znala šta da radim od sebe. Vratila sam se nazad na mesto. Posle pet sati,medicinska sestra je izašla iz operacione sale. Obavestila me je kako je operacija prošla dobro i da će je uskor prebaciti u sobu. 

Polse petnaest minuta,prebacili su je u sobu. Idalje je spavala. Bila sam presrećna što je ona dobro i što je tu. Neka viša sila mi je govori da legnem i spavam. Taj glas mi je govorio da je i meni potreban odmor.