Ljubav između nas

4. SOFIJA

Kada su upitanju moji talenti,izdvojila bih i moj talenat za izbegavanje ljudi. To je bila moja uža specijalnost. Ponekad sam volela ovaj talenat,ponekad ne. Moj pokušaj da izbegnem Markusa je neuspešan jer on ima veliki aut protiv mene.Ali uskoro će ova igra koja traje skoro godinu dana biti gotova. Gubljenje vremena sa ovim čovekom je poslednje što želim. Radije bih tri dana provela za stolom,radeći na papirologiji nego sedeti na ručku sa Markusom Sančezom. 

,,Dugo se nismo videli,Sofija. Da li ti mene izbegavaš?"

Da.

,,Ne,samo sam bila zauzeta."

,,U redu je. Razumem te upotpunosti."

Nasmejala sam se. 

,,Ne možem me razumeti,Markuse. Firmu je stvorio tvoj otac. Sve što imaš je od tvog oca,ne od tebe."

,,Pažljivo,Sofija."

,,Ne plašim te se."

Ustala sam stolice i uzela svoju tašnu. Markus je vidno iznerviran sedeo na stolici.

,,Ne zovi me više,Markuse."

Izašla sam iz restorana a ispred sam zatekla Daria. Dođavola. Jedva sam izbegla Džejms da bih došla ovde,a sada mi je samo on falio.

,,Šta ti radiš ovde?"

,,Poslovni sastanak."

Laknulo mi je kada je to rekao. 

,,Gde je Džejms?"

,,Zašto pitaš?"

,,Zato što ne vidim da je sa tobom."

,,Tvoje kuče ne mora u stopu da me prati. Mogu sama da odlučim kada mi je potreban."Napravio je par koraka i približio mi se. Stajao je na metar od mene ,ali ja sam imala osećaj da su centimetri upitanju.

,,On je tu da bi te zaštitio. Nije tu da bih te pratio i javljao meni ili tvom bratu gde si bila i s kim."

,,On je veran tebi. Naravno da će ti reći sve." 

,,Šta ti radiš ovde,Sofija?"

,,Poslovni sastanak."

,,Šta ti radiš sa Markusom? Koliko znam on ne kreira visoke potpetice i tašne?"

Ruke je stavio u džepove pantalona. Istraživala sam njgovo lice od kako je stigao,idalje ne mogu da protumačim šta želi. Ne znam da li ovo radi jer me štiti. On nikada nije bio ljubomoran tip,a možda sam ja to tako videla jer on nikada nije to pokazivao. 

,,Šta si ti.. Ljubomoran?"

,,Uvek sam mislio da imaš bolji ukus,kada su muškarci upitanju."

Nasmejala sam se. 

,,Izvini,ali moram da idem."

Nasmejala sam se. 

 ,,Izbegavanje je oduvek bio tvoj najveći talenat."

Ignorisala sam njegove reči.Pravila sam se da ih nisam čula,ali ustvari sam ih odlično čula. Bio je upravu za svku izgovorenu reč. Nisam nikada davala značaja tužem mišljenju. Od kada se on vratio,moj svet se okrenuo za trista šezdeset stepeni. Njegova pojava i njegovo prisustvo je u meni stvaralo nemir koji nisam godinama osetila. Pre šest godina je otišao,više nikada ga nisam videla do trenutka kada se pojavio u firmi. 

,,Sofija?" 

Martinin glas me je trgnuo iz misli. 

,,Izvini. O čemu si pričala?"

,,Za vikend dana putujemo u London."

,,Da,znam."

,,Hajde,reci mi.Šta nije u redu?"

Martina je moja sestra. Ona je jedina osoba koja me je razumela i kojoj sam mogla sve reći. ,,Od kako se on vratio...Osećam se čudno.",,Videl

a sam kako ga gledaš. Teško je da to ne primeti.Čak se vidi i po tvom ponašanju."

,,Kada je otišao...Osećala sam se tako usamljeno. Kao da mi je neko uzeo jednu ruku."

,,Ti si zaljubljena u njega. Oduvek si bila."

Nikada nisam želela da priznam. Zaljubljena sam u čoveka koji je od mene stariji šest godina. Čoveka koji je bio moj telohranitelj,čuvao me je od svih a najviše od sebe. Ja sam pokušavala da se ne zaljubim u njega ali nisam uspela. Izbegavala sam ga,izbegavala sam njegov pogled jer te tamne oči su uvek bile mirne i nikada nisam mogla da shvatim ništa iz njegovog pogleda. ,,Sofi,znam da je teško da to sebi priznaš ali tako je."

Posle našeg razgovora sam otišla kući. Sedela sam za stolom i bunjila u laptop,ali nisam imala volje da radim. Zvono na vratima me je trgnulo iz misli. 

,,Šta ti radiš ovde?"Dario je stojao na mojim vratima sa buketom cveća u ruci. 

,,Ja sam se jutros preselio u vaš komšiluk. Došao sam u posetu."

Nasmejala sam se.

 ,,Uđi."

Uzela sam buket iz njegovih ruku i stavila ga u vazu koja je stojala na kuhinjskom pultu.

,,Želiš li nešto da popiješ?"

,,Ne,hvala ti."

Seo je za sto,a ja sam sela preko puta njega. Sklopila sam laptor i sklonila ga u stranu.

,,Danas si ranije došla kući?"

,,Da,nisam se osećala dobro."

,,Jel sve u redu?"

,,Jeste. Šta ti radiš ovde?"

,,Danas sam saznao nešto. Iskreno..idalje sam iznenađen."

Iz unutrašnjeg džepa sakoa je izvukao slike koje je judnu po jednu stavio na sto ispred mene. Slike mene i Markusa kako napuštamo razne hotele širom Milana,Rima,Londona,Nju Jorka.

,,Hajde,reci mi. Šta ti radiš sa jebenim Markusom Sančezom?"

Bio je ljut.

,,Tebe ne treba da zanima moj privatni život."

Nasmejao se.

,,Koliko dugo spavaš sa njim?"

,,Da li zbog toga došao? Da me ispituješ s kim spavam?"

,,Upravo si mi odgovorila na pitanje. Koliko dugo?"

,,Šta te briga! Ja radim šta ja želim. Ja spavam s kim želim. Nemaš pravo da se mešaš."

,,Želim da prestaneš da ga viđaš."

Nasmejala sam se.

,,Ne."

,,Ne? Tvoja tvrdoglavost stvarno nema granica."

,,Ti si samo prijatelj mog brata."

,,Ozbiljno? Čuvao sam te kada si bila na fakultetu."

,,Da sam ti bar malo značila,ostao bih sa mnom."

Kada je on otišao,sve je pošlo naopako. Moj život se promenio na gore. Od kada je otišao,proživljala sam pakao. Prvo sam krivila njega,pa sebe do kraja fakulteta. Idalje krivim sebe.

,,Šta se desilo kada sam ja otišao?"

,,Vreme je da odeš."

 Ustala sam sa stolice i otvorila ulazna vrata. Nekoliko minuta me je gledao,ali nije ništa govorio. ,,Izlazi,napolje!"

Ustao je sa stolice. Stao je ispred mene i pogledao,pa izašao na vrata. Zalupila sam vrata i zaključala ih. Osećanja su mi bila pomešana. Nisam bila sigurna da li osećam bes,izdaju ili tugu.