Ljubav između nas

10. SOFIJA

- Pet dana kasnije -

Operacija je prošla odlično. Osećala sam se mnogo bolje. Martina je sa mnom provela pet dana u bolnici. Radila je na laptopu iz bolnice,a svima je rekla da je kod mene neko vreme. Jutros sam puštena iz bolnice i sada sam kući. 

Polako sam sama počinjala da ustajem i hodam,ali bilo mi je najmanje tri nedelje za potpuni oporavak. Za to vreme ću raditi od kuće.Ležala sam u dnevnoj sobi i gledala televiziju.Martina je pokušala da nam spremi nešto da jede,ali je bila previše rasejana zbog svađa sa svojim verenikom.Začulo se zvono na vratima. 

,,Koje to?" - pitala sam Martina je isključila šporet i otišla da otvori vrata.

,,Martina?"

 Polako sam se okrenula da ne bih izazvala ponovno krvarenje. Moja majka i ujna. Dođavola.Prvo sam pogledala u Martinu,ali je ona klima glavom.

,,Zašto se nijedna od vas ne javlja na telefon?" - rekla je moja mama besno

,,Izvini,ujna.Jako smo zauzete."

,,Vaša braća su rekla kako niste bile u firmi nekoliko dana. Šta se dešava sa vas dve?" - rekla je moja mama

Sela je pored mene,a tašnu je spustila na sto ispred sebe.

,,Šta smišljate vas dve?"

,,O Bože mama."

,,Zabrinute smo za vas. Morate nas razumeti." - rekla je ujna 

,,Izvini,mama. Stvarno je sve u redu." - rekla je Martina

,,U redu. Nas dve idemo,ali očekujemo vas na večeri. Marko Moreti će doći sa porodicom." 

Odlično. Opet moram glledati Daria i njegovi verenicu. Povraća mi se od nje. 

,,Nemojte da kasnite. U redu?"

,,U redu,ne brinite toliko." - rekla je Martina

Martina ih je ispratila do vrata. Ja sam ostala da sedim. 

,,Mislila sam da neće nikada otići." - odahnula sam

,,Ne možeš ići na večeru. Tek si izašla iz bolnice. Previše je rizično."

,,Ja sam dobor. Previše brineš." 

Dan je brzo proleteo,veče je došlo i ta čuvena porodična večera. Pre sam jedva čekala petak i naše porodične večere,ali sada ih zaobilazim u širokom krugu. Martina i ja smo malo kasnile na večeru. Kada smo ušle u kuću i prošle do sobe za ručavanje. Naši očevi su bili vidno ljuti zbog našeg kašnjena.

,,Hajde sedite." - rekla je moja majka 

Martina je sela pored Leonarda,a ja preko puta nje. Leđa su me ubijala. Ovakav bol niko ne bi mogao izdržati,pa čak ni ja. Dario je sedeo mirno pored Melani. Nije me pogledao niti jednom niti sam j aželela da ga pogledam.

,,Da li ste našli koje provalio u firmu?" - pitao je Mateo

,,Nismo. Još uvek tražimo." - rekao je Andre

,,Dario. Zar ti nisi ništa pronašao?"

,,Pronašli smo koje to uradio. Želim da budem siguran." 

Martina i ja smo razmenile poglede. Nas dvesmo već znale čije je to maslo. 

,,Koje to?" - pitao je moj tata

,,Kada budem siguran,reći ću Vam." 

Ostatak večere smo nastavili u tišini. Martina i ja mso odrasle na staroj srpskoj tradiciji gde je pričanje tokom jela strogo zabranjeno osim ako nas neko nešto pita.Zamalo sam se udavila kada sam videla poruku od Markusa. To nije samo poruka, nego i fotografija.Fotografija mojih krvavih leđa koje je policija fotografisala onog dana kada sam silovana. Pogledala sam u Martinu.