Bila sam užasno nervozna zbog revije,a pored revije razmišljala sam i o njemu. Svesna sam da nemam vremena za to,ni najmanje ali što sam se više opirala,nisam uspevala.
,,Uskoro treba da imamo probu. Zašto pista nije gotova još uvek?"
,,Izvinite,gospođo. Radnici su kasnili." - rekla je moja sekretarica
,,U redu je,Sofija. Smiri se malo."
Udahnula sam i izdahnula.
,,Molim te,sedi i popij kafu. Ja ću ovo srediti."
Uhvatila me je za nadlakticu i odvela do stolice gde sam sela.
,,Emilija,donesi joj kafu."
Emilija je otrčala da bi izvršila naredbu i vratila se posle minut sa velikom šoljom kafe. Mrzim što zna da poslednjih nekoliko dana živim na kafi.Radnici su konačno završili pistu,a mi smo obavile probu. Posle probe smo se uputile ka hotelu. Imale smo malo vremena da se spremimo pre revije. Sedela sam u mojoj hotelskoj sobi i šminkala za stolom kada sam začula zvono na vratima. Verovatno je Martina. Ali kada sam otvorila vrata,na pragu sobu je stajao on. Nisam se uopšte začudila,iskreno. Od kako sam stigla u London,imala sam neki osećaj da ću ga sresti. Stajao je u komplet odelu sa kravatom,kosa mu je bila sređena kao i uobičajeno.
,,Šta ti radiš ovde?"
Nasmejao se.
,,Zdravo i tebi. Da li mogu da uđem?"
Jedan minut. Ceo jedan minut mi je trebalo. Gledala sam ga pravo u oči,nisam videla ništa,ništa nisam mogla da saznam. Pomerila sam se sa vrata i on je ušao. Prošla sam pored njega do stola i nenela crveni ruž na usne. Crveni ruž je zahtevao preciznost,a to nisam imala dok sam osetila njegov pogled na meni. Kada sam se naslonila na naslon od stolice i pogledala ga. On je stojao u mestu,nije se pomerio. Prekrstila sam ruke na grudima i gledala ga pravo u oči,ali idalje nisam mogla da shvatim šta on zapravo želi. ,,Zašto me nikada ne zoveš po imenu?"Nasmejala sam se.
,,Ne razumem šta želiš reći."
,,Nikada me nisi oslovljavala imenom. Zašto?"
,,Ti stvarno imaš puno pitanja."
,,Odgovori na njih."
,,Ne želim."
,,Do kada ćemo igrati ovu igru? "
,,Ti i ja ne igramo nikakvu igru. Ti se neprestano pojavljuješ u mom životu."
Ruke su mu idalje bile u džepovima pantalona. Ustala sam sa stolice. Stala sam ispred njega. Pola metra daljine nas je delilo.
,,Šta se desilo sa tobom kada sam ja otišao?"
,,Odgovorila sam. Nije se ništa desilo."
,,Poznajem te dovoljno dobro. Znam da lažeš. Reci mi istinu."
Iako mu kažem istinu,ne želim njegovo izvinjenje i sažaljenje. Ne želim ništa od njega.
,,Ako ne želim sama da mi kažeš istinu. Sam ću je saznati."
,,Moram da idem."
Prošla sam pored njega i izašla iz sobe. Nervoza me je prošla,jer adrenalin je odradio svoje. Znala sam da kada puste muziku i reklamu da je sve ubrzo gotovo. Tako je i bilo. Revija se završila posle deset minuta. Novinari su nas napali čim smo sišle sa piste.Obezbeđenje ih je jedva sadržalo. Sat vremena smo provele pred kamerama,smeškajući se.
,,Idemo odavde." - rekla je Martina
Obezbeđenje nas je sprovelo do hotela na zadnji ulaz. Ceo dan sanjam o krevetu. Vrata lifta su se konačno otvorila na mom spratu. Ušla sam u sobu koja je bila u potpunom mraku. Tašnu sam spustila na sto.Upalila sam lamou koja je stajala na stolu,a u odrazu ogledala sam na krvetu videla njega kako sedi i posmatra me.
,,Antonio Marino."
Mrak mi je pao kada sam čula to ime. Dođavola. Ali pre ili kasnije je morao saznati.
,,Koje on?" - pitala sam
,,Prestani da me lažeš. Reci mi istinu!"
Ustao je sa kreveta i približio mi se.
,,Saznao si je sam."
,,Želim od tebe da čujem. Želim da mi kažeš da ovo što sa saznao nije istina."
,,Antonio je moj bivši momak. Upoznala sam ga na trećoj godini fakulteta."Grlo mi se stezalo,disala sam otežano.
,,On me je silovao u mom stanu. Jesi li sada srećan?"
,,Zašto mi nisi odmah to rekla?"
,,Zato što ne želim tvoje izvinjenje i žaljenje. Od tebe ne želim ništa. Sada znaš istinu. Odlazi."
,,Da li idalje misliš da me nije briga za tebe?"
,,Nije me briga šta ti misliš. Saznao si istinu. Sada idi!"
Okrenuo se i otišao. Ja više nisam mogla da suzdržavam suze. Same su krenule da teku niz moje obraze. Bolelo me je što sam mu priznala istinu. Ali najviše me je bolelo što sam sama i patim sama. Ali sama sam to i tražila.Ja sam mu rekla da ode. Sama sam kriva što sam ostala sama.
ESTÁS LEYENDO
Ljubav između nas
De TodoDario je njen telohranitelj koji nema strpljenja ni za koga,osim za nju. Ona je hodajuća nevolja. On daje otkaz kao njen telohranitelj,a posle nekoliko godina se sreću ponovo.