Ljubav između nas

12. SOFIJA

Od uzbuđenja nisam mogla da spavam. Bila sam previše uzbuđena. Ujutru sam rano ustala i odvojila vreme da se polako spremim. Nisam želela da izgledam kao da sam se posebno spremala za njega. Zato sam se obukla uobičajeno. I naravno moj zaštitni znak. Crveni ruž.Kada sam sišla ispred zgrade. On me je već čekao ispred.

,,Dobro jutro." - rekla sam nasmejano

,,Dobro jutro."

 ,,Gde idemo?"

,,To je iznenađenje." 

Poslednji put sa se vozila sa Dariom kada me je pokupio iz policijske stanice kada sam se potikla u noćnom klubu. Posle pola sata,auto se zaustavilo ispred ,,Moreti" hotela. Pogledala sam zbunjeno u Daria,ali on nije ništa govorio. Izašao je iz kola,a potom je otvorio suvozačeva vrata.Ispružio je ruku koju sam ja prihvatila sa osmehom. Držao je moju ruku čvrsto dok smo ulazili u lobi hotela.

,,Dobro došli,gospodine." - rekao je momak za pultom

Dario se nije okrenuo ka njemu.Nastavio je da hoda ka liftu. Ušli smo zajedno u lift koji se zaustavio na poslednjem spratu. Hodali smo do kraja hodnika. Dario je pustio moju ruku na trenutak da bih otključao vrata. Pomerio se u stranu da bih ja prva ušla. 

,,Zašto smo ovde? Šta se dešava?" - pitala sam ljutito 

,,Želim da mi kažeš istinu." 

Klimnula sam glavom zbunjeno. Napravio je nekoliko koraka da bi mi bio bliže.

,,Znam da imaš plan da uništiš Markusa.Jednostavno znam da nećeš tako lako odustati." 

,,Nemam nikakav plan." - slagala sam

,,Prestani da lažeš. Želim da budem iskrena sa mnom." 

Videla sam da je polako gubio strpljenje,ali je ostao smiren. 

,,Da li si me zato doveo ovde? Da me nateraš da ti kažem sve što ti želiš." 

,,Poznajem te dovoljno dobro. Znam da si smislila nešto. Želim da ti pomognem."

VIdela sam iskrenost u njegovim očima. Želeo je da pomogne,ali ovo je moja borba. Želim sama da ovo rešim.

,,Žao mi je.Ali želim sama ovo da rešim."

Napravio je još jedan korak ka meni. 

,,Dovoljno je da mi kažeš. On do ručka neće postojati." 

,,Žao mi je,ali ovo želim sama da rešim."

,,Zašto si toliko tvrdoglava?"

,,Zato što je on kriv za sve što mi se desilo u životu. Ja sam ga trpela do sada."

,,Stvarno želim da ti pomognem."

,,Dobro. Hvala ti."

Stajali smo neko vreme,gledajući se ali nismo ništa govorili. Imala sam osećaj kao da oboje želimo nešto ali se plašimo da pokušamo. Začula sam kucanje,potom otvaranje vrata.

,,Gospodine,Vaš doručak je ovde." 

Dario je na trenutak skrenuo pogled ka vratima gde je stojao konobar.Rukama se držao za kolica. ,,Postavite ga na terasi." 

Spustila sam tašnu na sofu pored mene. Vratio je pogled na mene. Kada su završili sa postavljanjem doručka. Izašli su iz sobe,a nad svoje smo ostali ponovo sami. Odmakao se nekoliko koraka unazad,i rukom mi pokazao ka terasi. Prošla sam pored njega i izašla napolje. Udahnula sam sveži vazduh. Sela sam na stolicu,a on je seo preko puta mene.

,,Sviđa mi se iznenađenje." 

,,Stvarno?"

 ,,Da. Ali mislim da to nije zašto si me pozvao." 

Nasmejao se.,,Večeras moj otac pravi zabavu povodm otvaranja novog hotela u Nju Jorku.",,Čula sam za taj projekat od brata."

Na trenutak je istraživso moje lice. Znala sam šta želi da me pita,ali se ustručavao. 

,,Želim da te pozovem na zabavu."

,,Hvala ti."

,,Da li bi želela da budeš moja pratilja?"

Na trenutak sam razmišljala,ali znam znala svoj odgovor. Nikada ne bih mogla da ga odbijem.

 ,,Da."

 Nastavila sam da doručkuje i razgovaramo.Bila sam jako srećna i jako uzbuđena. Skoro se nisam ovako osetila. Nas dvoje smo konačno počeli da se približavamo.