Ljubav između nas

13. SOFIJA

Dario i ja smo ceo dan proveli u hotelu. Kao prijatelji.Prijalo mi je njegovo društvo. Posle doručka me je poveo u obilazak hotela. Hotel se sastojao od dvadeset spratova. Na poslednja dva sprata su apartmani.Hotel poseduje otvoren i zatvoren bazen. Veliki restoran u prizemlju i veliku raskošnu terasu na poslednjem spratu gde se odvijaju bitni događaji. Posle obilaska Dario je imao sastanak. Ceo tim je doveo u hotel da bi tu održ ga tu održao. Ja sam u dnevnoj sobi imala olajn intervju sa jednom radio stanicom iz Srbije. 

,,Sofija,dobro došla. Ja sam Lana. Hvala ti što si se odazvala našem pozivu."

,,Hvala tebi." - rekla sam nasmejano

,,Ako neko od naših gledaoca ne zna koje naša današnja gošća. Sofija,molim te predstavi se."

,,Zdravo svima. Ja sam Sofija Mišić. Modna dizajnerka iz Milana." 

,,Sofiji roditelji su iz Srbije. Jel tako?"

,,Da. Moji roditelji su iz Srbije. Kada su imali sedamnaest godina su se preseli u Milano." 

,,U redu. Reci nam kakvi su tvoji planovi za ovu godinu?"

Nasmejala sam se. 

,,Pripremamo zimsku kolekciju.Još uvek nismo sigurne kada će izaći."

,,Znam da vi modni kreatori ne volite da mnogo otkrivate."

,,Upravo tako. Volimo da to ostavimo kao iznenađenje." 

Posle pola sata razgovora. Konačno je bilo vreme da se ovaj intervju završi.

,,U redu.Sofija mnogo ti hvala na ovom intervju."

,Hvala teb,Lana. Vidimo se." 

Veza se prekinula. Ja sam nastavila da radim na laptopu. Dok me otvaranje vrata nije trgnulo iz misli. Pogledala sam u vrata koja su razdvajala dnevnu sobu i Dariouvu kancelariju. Stojao je na vratima,dok su njegovi zaposleni izlazili na ulazna vrata. Vratila sa pogled na laptop i nastavila da pišem mejl koji sam započela. 

,,Koliko jezika govoriš?"

Podigla sam pogled sa laptopa. Sedeo je prekoputa mene sa rukama u džepovima.

,,Ni sama ne znam."

,,Sviđa mi se kada govoriš srpski." 

,,Kako si ti čuo kada si imao sastanak?" 

,,Ja čujem sve."

Poklopila sam laptop i spustila ga na sto ispred sebe. Zazvonio mi je telefon. Bila je to Megi.

,,Halo." 

,,U liftu sam."

,,Odlično.Čekam te u sobi." 

Prekinula sam vezu. Ustala sam sa sofe i potrčala ka vratima.

,,Šta se desilo?" 

Otvorila sam vrata,a Megi je stajala ispred.

 ,,Gospođo." 

,,Izvoli,uđi." 

Zatvorila sam vrata. Dario je stajao prekršnenih ruku i veoma zabrinutog izraza na licu. 

,,Gde da Vam okačim ovo?"

,,U sobi. Hvala ti." 

,,Šta je to?"

,,Moja haljina za večeras."

Megi se vratila iz sobe. Spustila je svoj ranac na sto,otvorila ga i počela da vadi fascikle i papire.

,,Ovde Vam se nalazi nova kolkecija. Gospođa Martina traži odgovor od Vas.Odgovor mi pošaljite na mejl." 

,,U redu. Još nešto?"

 ,,Imate sve objašnjeno na papirićima."

,,Hvala ti." 

Nasmejala se. Zatvorila je svoj ranac i nabacila ga na leđa i krenula ka vratima. Ja sam je ispratila do vrata. On je idalje stojao na isto mestu u istoj pozi. 

,,Mogla si mi reći da neko dolazi." 

,,Ne razumem zašto brineš toliko."

,,Sledeći put mi reci kada pozoveš nekoga." 

,,U redu.Izvini."

 Pogledao me je još jednom. Potom je uzeo telefon i nekog nazvao.Izašao je na terasu. Ja sam ponela laptop i sve papire je Megi donela. Sela sam za sto u Dariovoj kancelariji. Posle dvadeset minuta,Dario se vratio. Hodao je ka meni.

,,Da li možeš da mi dodaš moju tašnu?" 

Uzeo je moju tašnu sa sofe i spustio je ispred mene. Seo je na stolicu preko puta mene. Iz tašne sam izvadila kutijicu sa lekovima. Uzela sam tabletu i popila je sa malo vode. On me je ponovo gledao zabrinuto.

,,Dobro sam." 

,,Stvarno? Ako želiš možemo ići kod doktora." 

,,Ne,dobro sam.Prestani da brineš."

,,Teško je ne brinuti."

Pogledala sam ga zbunjeno.

 ,,Gladna sam." 

Nasmejao se.

,,Šta želiš da jedeš?" 

Predomišljala sam se da li da jedem. Jer ako jedem neću moći da uđem u haljinu. Ponekad mrzim biti žena. 

,,Šta nije u redu?" 

,,Predomislila sam se." 

Vratila sam pogled na laptop i nastavila da radim.

,,Sofija." 

Podigla sam pogled na njega.

,,Molim?"

,,Zašto ne želiš da jedeš?"

Ustručavala sam se da kažem ali znam da njemu mogu sve da kažem.

,,Ne mogu ući u haljinu."

,,Sofija.Moraš da jedeš."

,,Ozbiljna sam. Ne mogu jesti."

 Udahnuo je i izdahnuo. Bilo je očito da je jako iznerviran.

,,Prestani da razmišljaš o tome. Ti si najzgodnija devojka koju poznajem." 

Nasmejala sam se.

,,A Melani? Ona nije zgodna?" 

Nasmejao se.

,,Ni blizu." 

Naslonila sam se na naslon od stolice.

,,Želim picu."

Izvadio je telefon iz unutrašnjeg džepa i okrenuo broj.Potom je naslonio telefon na uvo.

,,Dezert?" 

Klimnula sam glavom.

,,Da,u sobu broj dvadeset. Hvala." 

Spustio je telefon na sto. Ja sam nastavila da radim na laptopu. Posle dvadeset minuta je stigla hrana. Bila sam jako srećna i gladna.