Dan je brzo prošao,a da to nismo ni primetili od posla. Dario se spremio i čekao da se ja spremim. Iz sobe sam čula kako nervozno hoda u krug po sobi. To je jedna navika koju sam ja mrzela već godinama unazad. Kada sam se spremila,izašla sam i sobe. Dario je pričao je na telefon,okrenut leđima.
,,Mi smo stigli.Molim te,spasi me.Ne mogu više da slušam od daskama i betonu!"
Nasmejala sam se na Martininu poruku.
,,Rešićemo to sutra.Moram da idem."
,,Izdrži sestro." - odgovorila sam
Podigla sam pogled sa telefona.Moj pogled je susreo Dariov.
,,Ta haljina je prekratka."
Vratila sam telefon u tašnu.
,,To nije tvoj problem."
Napravio je nekoliko koraka prema meni.
,,Budi pažljiva."
,,Ne brinem se previše."
,,Zašto?"
,,Ti mi čuvaš leđa. Uvek."
,,Uvek."
Nasmejala sam se.
,,Hajde,idemo."
Ispružio je ruku koju sam ja rado prihvatila. Liftom smo se spustili do prizemlja hotela gde će se održati ovogodišnja najposećenija zabava. Marko Moreti je prešao igricu. Mislim da na ovoj zabavi nije ograničen broj gostiju. Izgleda ćda su svi bili oduševljeni Markovim radom, pa su došli sa svih krajeva sveta. Malo me je bilo sramota da držim Dariovu ruku. Izmigoljila sam se iz njegovog stiska dok je on pričao sa grupom ljudi koja mu je prišla. Ja sam otišla da pronađem Martinu,a najbolje mesto za to je bar. Naslonila sam se na šank i razgledala salu. Ubrzo sam videla Martinu kako mi prilazi. Bila je vidno neraspoložena.
,,Tekila."
Uzela je čašicu i popila je u jednom gutljaju.
,,Zašto pijemo?"
Nas dve smo imale jedno pravilo. Ako jedna ima proble,pijemo zajedno.
,,Za mog verenika."
Uzela sam čašicu i popila je.
,,Šta je sada uradio?"
,,Ništa. Nije uradio ništa."
Kucnule smo se čašicama,potom ih popile.
,,U redu. Ja idem kući. Pozvala sam taksi." - rekla je
,,Želiš li da idem sa tobom?"
,,Ne. Hvala ti."
,,Volim te."
Poslala mi je poljubac i odšetala od šanka. Gledala sam je dok prolazi pored Leonarda koji je nije ni primetio. Potom je izašla iz sale. Trenutak kasnije moje oči su pronašle Daria.Osetio je moj pogled. Zabrinuto je okrenuo.Kada me je našao,izvinio se grupi ljudi sa kojom je razgovarao. Hodao je ka meni.
,,Jesi li dobro?"
,,Jesam. Malo sam popila."
,,Upravo sam čuo da je Markus ovde. Tražio te je po zabavi."
,,Pa,mislim da je onda vreme da krenem."
Uzela sam tašnu sa šanka.
,,Hajde,idemo."
Pogledala sam ga zbunjeno kada je ispružio svoju ruku.
,,Hajde,Sofija."
,,Želim da idem kući."
,,Ne,ostaćeš večeras ovde. Ovde si bezbednija."
Pokušala sam da mu se suprostavim,ali bio je upravu. Prihvatila sam njegovu ruku. Krenuli smo ka liftu koji nas je odveo do našeg sprata. Otključao je vrata i pustio me prvu da uđem. Sela sam na sofu i skinula štikle.
,,Jesi li dobro?"
,,Jesam."
Stajao je sa rukama u džepovima i gledao me. Ja sam mu uzvratila pogled. Želela sam da mu priznam sve konačno.Da mu kažem koliko sam zaljubljena u njega,ali sam idalje plašila. Ustala sa mesta,da bih prošla pored njega do kupatila. Njegova ruka me je zaustavila. ,,Do kada ćeš se pretvarati?"
,,Šta?"
Njegova ruka je čvrsto stiskala moju nadlakticu. Ali ubrzo je popustio stisak i pustio moju ruku.
,,Do kada ćeš se pretvarati da se između nas ne dešava ništa?"
Udahnula sam i izdahnula. Rukom me je privukao sebi,sada smo bili bliže nego ikada. Pokušala sam da se izmigoljim iz njegov stiska,ali je bio presnažan.
,,Do kada ćeš negirati da se između nas ne dešava ništa."
Naša čela su se spojila. Moje disanje i otkucaji srca su se ubrzali. Drugu ruku je stavio na moj obraz. I knačno naše usne su se spojile. Bio je to snažan poljupac. Pun želje,opsesije.
YOU ARE READING
Ljubav između nas
RandomDario je njen telohranitelj koji nema strpljenja ni za koga,osim za nju. Ona je hodajuća nevolja. On daje otkaz kao njen telohranitelj,a posle nekoliko godina se sreću ponovo.