Ljubav između nas

15. SOFIJA

Koliko god ja ubbeđivala sebe da je sve ovo bio san,ali nije.Bila je stvarnost koja me je pogodila čim sam otvorila svoje oči ujutru. Bila sam sama u krevetu. Želela sam da pobegnem i izbegnem razgovor ali to je nemoguće. Tako da sam odlučila da se suočim sa njim. Obukla sam se i dahnula duboko i izdahnula. Potom sam izašla iz sobe. Čula sam njegov glas koji je dolazio sa terase,verovatno je pričao na telefon. Beg mi se sada učinio boljom opcijom. Brzo sam se predomislila.Zgrabila sam tašnu sa stola i izašla napolje. Zazvonio mi je telefon. Martina.

,,Halo. Gde si,Sofi?"

Pozvala sam lift koji je brzo došao.

,,Bežim iz hotela. Gde si ti?"

Vrata lifta su se zatvorila. 

,,Kući. Zašto bežiš iz hotela?"

,,Dolazim kod tebe pa ćemo razgovarati."

 Prekinula sam vezu. Lift se zaustavio u prizemlju. Izašla sam iz hotela i uhvatila taksi do Martinine kuće. Kada sam stigla ispred kuće,pokucala sam a Martina mi je otvorila vrata. 

,,Hej." 

Raširila je ruke a ja sam je zagrlila. Zajedno smo sele na sofu.

 ,,Reci mi šta se desilo?" 

,,Dario i ja."

Na licu sam joj videla da je u šoku.

,,Zašto si pobegla? Trebala si ostati i razgovarati sa njim."

Udahnula sam i izdahnula.

,,To nije tako lako,Tini."

,,Dario i ti ste prelep par. Jedini problem koji imate je taj što ne razgovarate."

Nasmejala sam se.

,,Koji je onda problem kod tebe i tvog verenika?"

 ,,Ne znam. Mi ne razgovaramo uopšte. Ne gledamo se uopšte."

,,Gde je on sada?"

 ,,Ne znam." 

Slegnula je ramenima.

,,Razgovaraj sa Dariom. Zaslužuje to." 

Klimnula sam glavom zbunjeno.

,,Videla sam kako te gleda. Oduvek te je tako gledao."

,,Prestani. Molim te."

 ,,Ozbiljna sam. Dario je bio presrećan kada je sklopio partnerstvo sa firmom."

,,Ako ti je to Stefan rekao. Znaš dobro koliko on voli da laže."

,,Razgovarala sam sa Dariom. Prvo je pitao za tebe." 

,,U redu.Moram da idem." 

Ustala sam sa sofe i krenula ka vratima. Martina me je ispratila do vrata. Danas je bila nedelja i znala sam da nas nema nikoga u firmi.Tako da sam iskoristila priliku da bih nadoknadila dva dana koja nisam radila. Lift se zaustavio na našem spratu.Izašla sam i uputila se ka kancelariji. Otvorila sam vrata i ušla. Spustila sam tašnu i laptop na sto.

,,Previše si predvidljiva." 

Okrenula sam se i videla Daria na s vratima. Klimnula sam glavom zbunjeno.

,,Zašto si pobegla?"

,,Nisam pobegla. Imala sam obaveza."

,,Mrzim kada me gledaš u oči i lažeš." 

Napravio je nekoliko koraka i približio mi se. 

,,Hajde da razgovaramo." 

Izašli smo na terasu i seli za sto. Neko vreme smo se gledali,ali nismo progovarali.

,,I? Zašto si pobegla?" 

,,Rekla sam ti već." 

,,To je bila laž.Sada mi reci istinu."

,,Zbunjena sam. U redu?"

,,To je sasvim u redu."

,,Ne razumem kako si ti tako smiren."

,,Ne razumem zašto se brineš."

Bože,daj mi strpljenja. 

,,Šta smo ti i ja?" 

,,Šta želiš da budemo,Sofija?"

Na trenutak sam skrenula pogled.

,,Sofija,pogledaj me."

Vratila sam pogled na njega. 

,,Ja se ne kajem za ono što se desilo između nas."

Nisam verovala u ono što je rekao.,,Stvarno?"

,,Da,Sofija. Želim da nas dvoje budemo više od komšija,kolega."

Slušala sam ga ali idalje nisam mogla da verujem šta govori.

,,Stvarno to misliš?" 

,,Ja shvatam da ti nikada nisi iskusila pravu ljubav. Želim da mi daš priliku." 

,,U redu."

Rekla sam nasmejano. 

,,Daću ti šansu."

,,Hvala ti,Sofija."