Ljubav između nas

3. SOFIJA

Moje nespavanje će mi jednom doći glave. Martina i ja smo do jutros bile u firmi. Radile smo na kolekciji za decembar. Jutros sam samo došla da se istuširam i presvučem i vraćam se nazad u firmu.Ispred zgrade me je sačekao odbor za doček. Dario i još dva čoveka u odelima. Iza njihov leđa sam videla kamion za selidbu.

,,Šta ti radiš ovde?"

,,Preselio sam se ovde."

,,Šta hoćeš,Dario?"

,,Ne želim ništa."

Nasmejala sam se.

,,Da li stvarno misliš da ću pomisliti da je ovo slučajnost? Posle šest godina si se pojavio u firmi,a sada si se preselio u zgradu pored moje." 

,,Ja ne verujem u slučajnost,Sofija. Uostalom,ovaj stan sam kupio pre nekoliko godina." 

Stan u kojem sam živela već četiri godine je udaljen samo deset minuta hoda od firme. Donkel bih poverala da je zbog toga kuppio stan u ovom kraju,a donkele i da bi me držao na ovu kao pre.Zazvonio mi je telefon. Odmakla sam se od Daria i okrenula mu leđa. Bio je to Markus. ,,Halo."

,,Gde si?"

 ,,Na putu do firme."

,,Poslaću ti lokaciju. Vidimo se u popodne tamo."

,,Važi."

Dođavola. Jezik mi je bio brži od pameti ovog puta. Nisam želela da prestanem da se vidim sa njim,ali sam znala šta sledi ako odbijem. Neka si proklet Markuse Sančez. Tvoj kraj se bliži. Prekinula sam i gurnula sam telefon u zadnji džep od pantalona. 

,,Jel sve u redu?" 

Okrenula sam se ka Dariu. 

,,Jeste."

,,Kada si poslednji put spavala?"

,,To nije tvoj problem."

,,Htela ti ili ne. Jedan od ova dva čoveka ćete pratiti."

Morala sam malo da popustim. 

,,Džejms,ti si od danas srećan čovek." 

Bacila sam mu ključeve od auta koje je on uhvatio.,,Bilo je vreme." - odahnuo je,,Treba ti strpljenja." - namignula sam mu 

,,Ispao sam iz forme." 

Džejms i ja smo peške stigli do firme. U liftu sam srela Martinu,vidno iznerviranu. 

,,Šta je sada bilo?"

Naslonila sam se na zid i prekrstila ruke na grudima. Ona je povila glavu kao da se srami onoga što se desilo.

,,Moji roditelji su ugovori brak."

Vilica mi je skoro pala na pod. 

,,Koje on?"

,,Leonardo Arkaro." - rekla je tiho

,,Molim?! Leonardo. Partner u Stefanovoj i Andreovoj firmi."

,,Da,Sofi. Taj Leonardo." 

,,Stvarno mi je žao,Tini."

Vrata lifta su se otvorila,a mi smo izašle. Sele smo u kancelariju da bih razgovarale detaljnije. Od obezbeđenja nismo mogle da progovrimo reč,jer bi njih dvojica preneli sve našoj braći. 

,,Zvao me je Markus. Poslao mi je lokaciju gde ćemo se popodne sastati." 

Spustila sam šolju sa kafom ispred sebe. 

,,Zašto si pristala da se sastanete?!"

Imam osećaj da je cela firma čula njeno vikanje. 

,,U redu,tiše. Zato što nisam imala izbora i ti to vrlo dobro znaš."

,,Izvini. Znam. Moramo ovo konačno da rešimo."

Već mesec dana sam smišljala plan kako da uništim Markusa. Posle dugog razmišljanja sam se setila mog druga moji je haker. Zajedno smo išli na fakultet. Saznala sam da je u zatvoru i da ako se plati kaucija,on će biti pušten. Platila sam kauciju i on će za pet dana biti pušten. Obezbedila sam mu smeštaj,hranu i zaštitu. 

,,Moj drug sa fakulteta je haker. Izlazi iz zatvora za pet dana."

,,Platila si kauciju za njega?"

,,Da,jesam. Duguje mi za sva sranja iz kojih sam ga izvukla."

,,Konačno ćemo uništiti Markusa."

Nasmejala sam se.

,,Da,konačno."