Ljubav između nas

11. SOFIJA

Volela sam da ostajem sama u firmi i da radim noću. Nekada sam ostajala do jutra,odlazila kući i dolazila popodne. Trudila sam se da što više odmaram jer se idalje oporavljam od operacije. Pogledala sam na sat koji je stojao ispred mene.Dva sata ujutru. Raspremila sam svoj sto,uzela tašnu i krenula ka liftu. Ušla sam u lift,a on se brzo zaustavi na spratu ispod. Dario. Pogledala sam ga na trenutak dok je ulazio u lift. Stajao je ispred mene,a njegova leđa su mi bila okrenuta. Poslednji put sam ga videla na večeri kod moje porodice. Lift se konačno zaustavio. On se sklonio u stranu da bih ja prva izašla.Pratio me je u stopu do ulice gde smo živeli.Dosadilo mi je da osećam njegovo prisustvo. Dosadilo mi je da me prati kao senka. Okrenula sam se ka njemu,a on je iznenada zastao.

,,Šta hoćeš?"

Čak se i on iznenadio na moje pitanje.

,,Ne razumem o čemu govoriš."

Telefon je gurnuo u unutrašnji džep sakoa.

,,Zašto me pratiš?"

,,Sofija. Živim pored tebe. Ne pratim te."

,,Gde je Melani? Nisam je dugo videla."

,,Nismo više vereni."

Nisam mogla da verujem kada sam to čula. Izbečila sam oči od čuđenja.

,,Nisam mislio da ću ikada videti tebe iznenađenju."

Kiselo se nasmejao. Želela sam da ga pitam zašto više nisu zajedno,ali znam da će mi sam reći. Onako sa površine,ne celu priču.

,,Znam da su ugovoreni brakovi normalni u našem svetu." - rekla sam

,,Nas dvoje se nismo baš najbolje slagali."

Nasmejala sam se.

,,Znam da mi nećeš reći celu priču.Ne duguješ mi da mi kažeš štase dešava u tvom privatnom životu."

,,Osećam se krivim za sve što ti se desilo."

,,Ja sam dobro. Stvarno. Osećam se još bolje od kada sam rekla istinu roditeljima."

Videla sam koliko mu je istinski žao.Ali ne krivim ga više. Jednom davno mi je rekao da se pazim s kim se družim. On je bio više od mog telohranitelja,bio je i moj prijatelj.Bilo mi je jako žao kada je otišao.

,,Jesi li jela?"

Klimnula sam glavom zbunjeno.

,,Da li si gladna,Sofija?"

Idalje mi nije bilo jasno šta pokušava.

,,Hajde."

Stavio je ruke u džepove pantalona. Krenuo je ka svom ulazu,ali ja sam idalje stojala ukopana u mestu. Glas u glavi mi je govorio da ne idem za njim. Ali srce je govorilo drugačije,a ja nisam znala koga da slušam.

,,Sofija."

Dođavola. Krenula sam za njim. Živeo je na prvom spratu kao i ja.

,,Baš ovako sam zamišljala tvoju kuću. Mračna."

Stojao je u kuhinji za pultom i gledao me je. Po njegovim očima sam videla kako istražuje moje telo. Želeo je nešto da kaže,ali je odlučio da prećuti.Sela sam za sto. Ispred mene je stavio tanjir sa lazanjama.Potom je seo preko puta mene.

,,Hvala."

,,Zašto nikada ne nosiš štikle?"

Iznenadilo me je njegovo pitanje.

,,Zato što ih mrzim. Nosim ih kada moram."

,,Ti si modna kretorka koja kreira štikle. Do sada nisam sreo ženu koja mrzi štikle."

Nasmejala sam se. Progutala sam zalogaj da bih mu odogovorila.

,,Ja nisam kao ostale žene."

Moj pogled je lutao po njegovom stanu. Nije bilo traga porodičnih fotografija. Stan je bio jako prazan. Čak i da je njegova verenica odsedala ovde.Vrlo brzo je odnela sve svoje stvari.

,,Ona ovde nije spavala."

Vratila sam pogled na njega.

,,Molim?"

,,Ako si tražila neki znak da je moja bivša verenica bila ovde.Nećeš ga naći. Ona nikada ovde nije kročila."

,,Nisam ništa rekla."

,,Tvoj pogled je drugačije rekao."

,,Zašto si raskinuo veridbu?"

Nasmejao se. Spustio je viljušku u tanjir. Naslonio se na naslon od stolice.Ruke je prekrstio i spustio ih na grudi.

,,Melani je tatina princeza,oduvek je imala sve. Nikada nije radila i zaradila pošten novac."

,,Razumem te. Mi svi smo iz porodica gde se novac kupi lopatama. Ali smo ga zaradili radom. Ja volim svoj posao. Jednostavno ne bih mogla da sedim kod kuće i ne radim ništa." 

,,Kako su tvoja leđa? "

Obožavam njegova preskakanja sa teme na temu.

 ,,Dobro."

,,Gde je Markus?" 

Nasmejala sam se. Znala sam da će u jednom trenutku doći do ovog pitanja. 

,,Ne znam. Ni meni se ne javlja."

,,Sigurno ti nedostaje." 

Prevrnula sam očima.

,,Nema potrebu da budeš ljubomoran. Markus i ja ne spavamo više. "

,,Ni najmanje nisam ljubomoran na njega."

Možeš lagati sebe,ali mene ne možeš.

,,Verovatno znaš da je on poslao nekoga da provali u firmu tvog brata."

,,Nisam to znala." 

Na trenutak je istraživao moje lice. 

,,Mene ne možeš da slažeš. Šta si smislila?"

,,Nisam ništa smislila. Ne razumem šta želiš da kažeš."

 Lagala sam. Imala sam velike planove za Markusa. Dan po dan on propada. Dan po dan mu nanosim patnju. Dario je znao kako razmišljam. Znao je da sam nešto smislila i sigurna sam da želi da pomogne ali ovo želim sama da završim.

 ,,Mislim da je vreme da krenem kući."

,,Budi spremna ujutru u 8."

 Pogledala sam ga zbunjeno. ,,Imam iznenađenje za tebe."

Šta pokušavaš? ,,U redu."

Ustala sam od stola. On me je ispratio do vrata. Na putu do svog stana sam razmišljala o Dariovom iznenađenju. Šta je smislio? Nikada nisam bila toliko znatiželjna,ali sada jesam. Previše.