Ljubav između nas

20. SOFIJA

Mrzim rastanke. Mrzela sam ih jer nisam znala da se opraštam od ljudi.Previše brzo se vežem za pojedine,i teško mi je ih pustiti. Kada je Dario otišao pre šest godina,nisam toliko marila za to. Makar sam se pretvarala da me nije briga. Ali sada kada smo tek počeli našu vezu i konačno se nešto lepo počelo dešavati u mom životu. On odlazi. Nije siguran koliko će tamo biti.A ja nemam pravo da ga sprečim. 

Nevoza i anksioznost su me držali čitavu noć budnom.Nisam spavala celu no-Prevrtala sam se po krevetu,ali bezuspešno. Ostatak noći sam provela u radnoj sobi,radeći. Kada je konačno svanulo,Dario je ustao. 

Znao je čim me je video,da nisam spavala.Ali nije želeo da razgovaramo o tome,jer bez obzira što on to ne pokazuje.I njemu je bilo teško.Posle doručka smo svratili po kafu i nastavili na aerodrom.

Držala sam njegovu ruku čvrsto i nisam želela da je pustim. Dariov privatni avion je čekao spreman na pisti. Sedeli smo u autu dvadeset minuta.Nismo progovorili ni jednu jedinu reč. Ja sam suzdržavala suze,ali su same počele da teku.

 ,,Mrzim rastanke. Mrzim što idem od tebe."

Obrisala sam suze sa svojih obraza.

,,Razgovarali smo već o ovome.Ne mogu da te sprečim i da ostaneš ovde."

Njegov asistent je izašao iz aviona.To je bio naš znak da je vreme. Izašla sam iz auta i prošla ispred njega. Rukom me je privukao u zagrljaj. Potom se odvojio od mene i spustio nežan poljubac na moje usne.

,,Volim te,princezo."

,,Volim i ja tebe."

Poljubio me je ponovo.

,,Pozovi me kada sletiš.U redu?" 

,,Da. Vozač ćete odvesti kući.Javi mi se kada stigneš."

,,Hoću.",,Znam da ti je teško. I meni je.Ali ti i ja smo prošli kroz gore."

,,Samo mi se vrati. U redu?"

,,Ne brini se." 

Poljubio me je još jednom.Potom se odvojio od mene i ušao u avion.Kroz prozor mi je mahnuo,potom sa ušla u kola i vozač me je vratio kući.