Ljubav između nas

18. SOFIJA

Ovih dana sam bila zauzeta. Datum za izbacivanje kolekcije se približavao,a mi imamo još da fotografišemo kolekciju. Ja sam organizovala putovanje povodom Martininog rođendana. Putujemo u Firencu. Martina,Bela,Viktorija i ja putujemo za vikend i nas četiri ćemo zajedno slikati našu novu kolekciju. Dogovorila sam se sa devojkama,ali Martina idalje ne zna ništa o našem putovanju. Dario i ja smo vodili uobičajen život. Bili smo srećni i to naj bilo najbitnije. 

Ja sam u jednom trenutku pomislila da bi možda bilo najbolje da razgovaram sa roditeljima o našoj vezi. Nikada nisam volela da krijem ništa od njih. Pozvala sam mamu da bih došla kod njih. Otvorila mi je vrata,vidno srećna i pustila me unutra. Sela sam za sto preko puta mame. Tata je sišao sa sprata,sa telefonom naslonjenim na uho. Sageo se i poljubio me u teme, potom je seo u čelo. 

,,Kako si,mamino? Jel sve u redu?"

Nasula sam sebi kafu i uzela gutljaj. Potom sam spustila šolju ispred sebe na sto. 

,,Dobro sam. Važan datum se bliži." 

Tata je prekinuo poziv i spustio telefon na sto.

 ,,Dugo nisi dolazila kod nas. Zabrinuo sam se. "

Nasmejala sam se.Poslednji put sam roditelje videla tokom čuvene večere kada su saznali sve. ,,Zauzeta sam,tata."

Uzeo je gutljaj kafe. Primetila sam kako mama istražuje moje lice. Ustručavala se da me pita. 

,,Mama. Pitaj slobodno."

Nasmejala se. 

,,Deluješ mi drugačije. Nisam te skoro ovakvu videla." 

,,Meni se sviđa ovo njeno ponašanje." - rekao je tata nasmejano ,

,Kome treba da zahvalimo za ovo?"

Na trenutak sam zažmurila. Potreban mi je trenutak da se priberem. ,

,Nisam mislila da se toliko primeti." 

,,Sofi. U bukvalnom smislu sijaš. Jako sam srećan zbog toga." 

Moji roditelji su mrzeli laži. Tako su znali kada mi lažemo ili govori istinu. Ja sam mrzelada krijem stvari od njih. Zato sam došla,da bih olakšala svoje srce i skinula teret.

,,Dario i ja smo zajedno." 

Mamin osmeh se raširio od uha do uha. Bila je toliko srećna da je mogla poleteti. ,,Jako sam srećna zbog vas. Govorim ti ovo iskreno. Dario je divan. Hvala mu što je uvek bio tu za tebe. "Jedna suza mi je pobegla iz oka. Nisam želela da plačem,ali osećam koliko je mama iskrena. Znam da mi žele sve najbolje. I hvala im za sve. 

,,Hvala ti,mama. Stvarno." 

Tata je svoju ruku stavio preko moje. 

,,Ja samo želim da si ti srećna. U tvom životu se svašta izdešavalo."

 ,,Hvala ti. Hvala vam oboje. Mislila sam da će ovo biti teže. Mislim..reći vam sve ovo. "

,,Mi smo tu za tebe uvek. Zapamti to."

,,Hvala Vam. Ja moram da idem."Nasmejala sam se.,,Idi,idi.Nevoljo" - rekao je tata na srpskom,,Volim Vas! Vidimo se." Otrčala sam od stola do ulaznih vrata.Brzinom svetlosti sam se teleportovala. Želela sam da saopštim lepe vesti Dariu,a i da konačnom potpišem papir za koji mi Martina probija mozak već danima. ,,Gospođo,dobro došli.Imate gosta u kancelariji." Megi me je dočekala kod lifta. ,,U redu.Hvala ti. Obavesti me kada Martina dođe."

Videla sam da ona još uvek nije tu. Na brzinu sam otkucala Henriju poruku.

 ,,Sutra izbaci poslednji članak."

Ušla sam u kancelariju,a za mojim stolom je sedeo Dario. Podigao ja glavu sa telefona. 

,,Zdravo. Čemu dugujemo ovu posetu?" 

Spustila sam tašnu na sto. ,,Tvoj tata me je malopre zvao."

Klimnula sam glavom zbunjeno.

,,Razgovarala si sa roditeljima? Mislio sam da ćemo imzajedno saopštiti vesti." 

Ustao je sa stolice i prošao pored stola. Stao je ispred mene.

,,Izvini. Osećala sam se loše jer im nisam odmah rekla."

Svojom rukom je dotakao moj obraz.ž,,Ne mogu da se ljutim na tebe."

Nasmejala sam se. 

,,Gospodine,stiglo je cveće koje ste naručili." 

Pogledala sam zbunjeno u Megi pa u Daria. Pružila mi je buket u ruke,a ja sam ga prihvatila. ,,Gospođa Martina je rekla da će danas raditi od kuće."

 Klimnula sam glavom,potom je izašla iz kancelarije. 

,,Preoteo si mi sekretaricu." 

,,NIsam. Zamolio sam je da naruči cveće. I ona ga je naručila." 

Spustila sam buket na sto. Idalje sam bila zabrinuta za Daria. Šta god to bilo,ustručavao se da kaže. Osmeh sa njegovog lica je spao. Moje raspoloženje se momentalno promenilo.

,,Šta nije u redu?" 

,,Ništa. Sve je u redu." 

Pokušavao je da isforsira osmeh,ali meni nije moglo da promakne.

,,Dario.Poznajem te dovoljno dobro. Znam kada nešto nije u redu." 

Uhvatio je moju ruku i odveo me na terasu. Sela sam pored njega,a naše ruke su idalje bile spojene zajedno. 

,,Moram u Dubai za vikend. Poslovno."

,,Plašio si se kako ću reagovati."

,,Da. Tek smo počeli,i ne želim da se razdvajamo."

,,Znam da ti je posao bitan. A takođe znam da ne želiš da se razdvajamo."

,,Ne želi da se razdvojim od tebe. A znam da ti zbog posla ne možeš da ideš sa mnom."

,,Žao mi je,Dario. Naša kolekcija izlazi sledeće sedmice.Moram da budem ovde.",,Danima već pokušavam da ti kažem da idem."

Spustila sam glavu na njegovo rame. 

,,U redu je."

,,Mrzim te ponekad. Imaš previše razumevanja."

 Nasmejala sam se.

,,Nemam pravo da ti kažem šta da radiš. A ne želim da prekinemo."

Nasmejao se.

,,Previše si zaljubljena u mene."

Prevrnula sam očima. Ali to je bila istina. Ja sam ludo zaljubljena u ovog čoveka. Štaviše volela sam ga previše,više i od sebe.Tužna sam što ide,ali mu verujem. Verujem mu toliko da bih s njim prošla kroz vatru,ruku pod ruku.

Podigla sam glavu sa njegovog ramen i pogledala ga pravo u oči.

,,Dario. Ja sam prešla taj prag zaljubljenosti odavno. Volim te."

,,I ja tebe,princezo." 

Potom se sageo i ostavio nežan poljubac na moje usne. Dario za vikend leti za Dubai,a ja za Firencu.Povodom izenađenja za Martinin rođendan. Bila sam jako uzbunjena povodom tog putovanja,ali više nisam. Štaviše,jako sam tužna jer Dario odlazi.