Stižemo kući u 21h, nebo je već tamno dok svetla grada počinju da se sjaje ispod. Dan na jahti bio je ništa manje nego magičan.
Svaki trenutak bio je ispunjen osećajem slobode koji je bio gotovo opijajući. Želela bih da ovakvi dani mogu trajati zauvek, ali stvarnost uvek ima način da se vrati.
Čim izlazimo iz lifta, Adrian korača prema svojoj kancelariji. U njegovim koracima ima odlučnosti koja mi ubrzava srce, i ne mogu da se otarasim osećaja brige. Otvara vrata i ulazi unutra, a trenutak kasnije izlazi, držeći jedan od kartica za svog automobila.
Bacajući pogled na mene, njegovo lice postaje ozbiljno. "Imam nešto da završim," kaže, njegov glas nizak i čvrst. "Ne čekaj me." U njegovim rečima ima oštrine koja mi šalje jezu niz kičmu. To je podsetnik na svet u kojem se kreće—svet koji još uvek pokušavam da razumem.
Jedan dan daleko od svega toga nije ga učinio nepostojećim.
Posmatram ga, osećajući mešavinu zabrinutosti i čežnje.
"Hoćeš li biti u redu?" pitam.
Okreće se prema meni, intenzitet u njegovim očima se na trenutak omekšava. "Biću u redu," uverava me, njegov ton stabilan i umirujući.
Nagne se i nežno me poljubi u vrh glave, nežan gest koji mi ubrzava srce. Želim da mu verujem, da verujem da će ono s čim se suočava biti podnošljivo. Ali kada uđe u lift, čini mi se kao da se čvor formira u mom stomaku. Vrata se zatvaraju, a ja ostajem stajati tamo, neizvesnost se vrti u mom umu.
YOU ARE READING
Mračna obećanja
RomanceElena DeLuca, ćerka moćnog njujorškog mafijaškog bosa, uvek je sledila pravila i držala se van porodičnog posla, nadajući se budućnosti daleko od nasilja i nadajući se braku po sopstvenom izboru. Njene nade su slomljene kada je otac dogovori da...
