Mračna obećanja

Chapter 33: Adrian

Opsujem tiho.

Prekidamo poljubac, a ja izvadim telefon.

Bacim pogled na ekran i vidim ime svog brata.

Blokiraću kretena.

Stegnem zube, rastrzan između racionalnosti da se javim i primarne želje da je zadržim blizu, da se ponovo izgubim u njoj.

Pritisnem usne na njene u brzog poljupca. Ali znam da ne mogu da se izgubim u ovom trenutku. Polako je pomeram s krila, posmatrajući je dok ustaje, želja još uvek blista u njenim očima.

"Ostani ovde," kažem, moj glas je stabilan, ali prožet hitnošću koju ne mogu potpuno da prikrijem. "Vratiću se za minut."

Ustanem. Javim se na poziv, ton mi je oštar i bez ikakvih ljubaznosti. "Šta?" zarežem, frustracija očigledna u mom glasu.

Krećem ka balkonu, otvaram vrata i izlazim napolje, dozvoljavajući hladnom vazduhu da mi udari u lice.

"Adriane," kaže Luca, njegov glas ozbiljan. "Moramo da pričamo o pošiljci."

Oslanjam se na ogradu, gledajući u prostrani horizont. Poslednji tragovi zalaska sunca oslikavaju nebo dubokim narandžastim i ljubičastim tonovima, ali nisam u raspoloženju da se divim pogledu. "Šta s tim?" pitam, držeći glas nizak, ali čvrst.

"Došlo je do problema. Rusi ne pokušavaju samo da preotmu teritoriju; imaju nekoga ko radi unutra."

Moj um se brzo vraća na čoveka u podrumu, krv na mojim rukama. Mislio sam da sam rešio problem, ali izgleda da je to samo početak. "Ko?" zahtevam.

"Još ne znam, ali treba da se sretnemo u Velvet Lounge. Ne možemo ovo raspravljati preko telefona."

Izdahnem frustrirano. Velvet Lounge je pun ljudi, i ne želim da se večeras suočavam s još očiju uprtih u mene. "Zauzet sam," odgovaram, pokušavajući da zadržim ton stabilnim.

"Zauzet s čim?" pita.

"Trudim se da jebem svoju ženu. Zahvaljljuci tvog poziva, necu, imbecile."

On se nasmeje. "Rekao bih izvini, ali ne osećam se loše."

Prekidam vezu i blokiram ga, ali se osmehujem, znajući da to neće zaustaviti. Ima zalihu telefonskih kartica, i siguran sam da će me pozvati sa nekom drugom. Kao što se i očekivalo, moj telefon ponovo zazvoni trenutak kasnije, ovaj put sa drugog broja.

Podižem slušalicu, a njegov smeh ispunjava moje uši.

"Da li si me stvarno blokirao zbog toga što sam ti pokvario planove da jebes zenu dok pričam o poslu?"

"Pocni da objasnjavas ili će ovaj broj biti trinaesti koji blokiram od tebe," odgovaram.

On se smeje, govoreci nekoj konobarici da mu donese još jedno piće pre nego što se ponovo fokusira na telefonski poziv.

"Adriane, ako ne delujemo brzo, to bi moglo da izmakne kontroli," insistira.

Pogledam unutra u penthouse, gde me verovatno čeka Elena, i pomisao na to da je ostavim budi nešto u mojim grudima. "U redu," kazem, moj glas je kratak. "Biću tamo."