Osećam njegov intenzitet, način na koji pritiska bez ijednog pokreta, i to budi nešto duboko u meni—mešavinu uzbuđenja i ranjivosti. Onaj deo mene koji žudi za ovim, žudi za njim.
„Sedim pored tebe manje od deset minuta. Kako znaš da sam ono što želiš?" pitam, vraćajući se u ulogu, iako je moj glas mekši, gotovo previše stvaran.
„Osim što si prelepa, postoji još nešto," odgovara, njegove oči tamne i nepomične na mojima.
„Više od same želje da me skineš?" izazivam ga, podižući obrvu.
On se nasmeje, nisko i bogato. „Da te skinem je jedna pd misli kohe me preokupiraju, da, ali to ide dublje od toga."
Srce mi preskoči otkucaj na način na koji to kaže, tako jednostavno, kao da je to najlogičnija stvar na svetu. „Mogao bi da pogledaš oko ovog bara i ispričaš mi svaki detalj koji vidiš—ne bi me bilo briga. Samo želim da čujem više tvog glasa."
To je odgovor koji nisam očekivala. Puls mi ubrzava, osećam kako mi toplina puzi niz vrat.
„Reci mi šta želiš da znaš," šapućem.
Nagne se tek toliko da osetim privlačnost njegovog prisustva. „Želim odgovor."
„Na šta?" pitam, dah mi zastaje u grlu.
„Imaš dve opcije, Elena," kaže, glas mu je smiren, gotovo izazivački. „Možeš me pozvati u svoju sobu, ili možemo popiti ova pića i ja mogu otići u svoju sobu. Sam."
„Zar nisi direktan," mrmljam, pokušavajući da zadržim kontrolu, ali način na koji me gleda otežava mi da ostanem u ulozi.
„Jesam." On se osmehuje. „Dakle? Hoćeš li se vratiti u svoju sobu sama, ili želiš da provedeš sledeća dvadeset četiri sata sa mnom? Gde planiram da te zadirkujem, okusim, dok ne preklinješ da te jebem."
Njegove reči me pogađaju kao udar, telo mi reaguje trenutno, toplina se širi kroz moje vene. Butine mi se stisnu dok pokušavam da sakrijem nehotični drhtaj koji mi prolazi kroz telo.
Pogledam okolo da vidim da li je neko drugi cuo a onda vratim pogled na njega.
„Pa, obično ovo ne radim... sa strancima."
„Ali ja više nisam stranac," kaže, glas mu je prožet tamnim humorom.
„Ne?" izazivam ga, pokušavajući da povratim malo kontrole.
„Znaš moje ime. Znaš šta volim da pijem. Da sam ovde poslovno." Njegova ruka se spušta na moje bedro, prsti lagano klize po koži. „I da kada te dodirnem"—lagano me miluje po bedru—„na tvojoj koži se pojavljuju trnci."
Gutam, osećajući toplinu njegovog dodira i neosporivu privlačnost njegovih reči. „Kako to znaš?"
„Tamo." Pokazuje na deo kože koji viri ispod haljine. „Pogledaj."
„Ne moram." Zadrhtim, dah mi je neujednačen. „Osećam ih po celom telu."
Dođavola. Da li je ovo još uvek igra?
„Pretpostavljam da si donela svoju odluku," kaže, glas mu je niži, izazov u njegovom pogledu.
„Jesam," kažem, a moj glas me odaje.
„Zašto mi ne kažeš?" pita, oči mu ne skidaju pogled sa mojih.
„Želim da te odvedem u svoju sobu," kažem, moj glas jedva iznad šapata, ali prožet neospornom namerom.
Uzme je gutljaj svog viskija, oči su mu uprte u moje, tamne i ispunjene strašću.
„Kako mi ide?" pitam, srce mi ubrzano kuca.
„Šta misliš?" odgovara, s tragom osmeha na usnama.
„Pa, ti mi reci?"
„Već si me odavno zavela, možda cak i cim si mi rekla svoje ime, ali mi se svidelo kako igraš ovu igru," priznaje, dok mu prsti i dalje miluju moje butine.
„A ako mi kažeš da si ovo radila s nekim, izgubio bih razum," dodaje, njegov glas je nizak.
„Oh da, sa stotinama muškaraca," odvalim očima.
„Samo kažem. Bila si neverovatna," odgovara, ton mu je iskren.
„Bila sam jer si to ti," priznajem, osmeh se pojavljuje na mom licu.
„Pa? Hoćeš li me odvesti u sobu, Elena?" pita, naginje se bliže.
Podignem obrvu, igrajući se. „Nisam shvatila da se još igramo?"
„Ne igramo," kaže, oči mu se zatamnjuju.
أنت تقرأ
Mračna obećanja
عاطفيةElena DeLuca, ćerka moćnog njujorškog mafijaškog bosa, uvek je sledila pravila i držala se van porodičnog posla, nadajući se budućnosti daleko od nasilja i nadajući se braku po sopstvenom izboru. Njene nade su slomljene kada je otac dogovori da...
