Mračna obećanja

Chapter 55: Elena

Uzimam sapun od njega, prvo pažljivo, i počinjem da mu perem telo. Voda se meša sa sapunom, stvarajući rečice pene koje se slivaju niz njegovu kožu.

Neki od mrlja se lako peru, krv se vrti niz odvod kao da nikad nije ni bila tu. Ali neka mesta su tvrdoglava, drže se njega, kao da ne žele da odu. Tvrdo ih trljam, prsti čvrsto pritisnuti na njegovu kožu, odlučna da uklonim svaki poslednji trag. Crvene mrlje polako nestaju, ali težina onoga što one predstavljaju ostaje, teška u vazduhu.

Nakon što stavim sapun sa strane, nastavim rukama, masirajući preostalu penu u njegovu kožu. Moji prsti se kreću polako, namerno, oslobađajući preostalu prljavštinu kao i napetost u njegovim mišićima. Njegovo telo je napeto pod mojim dodirom, kao da sve drži u sebi, napetost je opipljiva. Moje dlanove klize po njegovim leđima, rukama, grudima, osećajući snagu skrivena tik ispod njegove kože. Ipak, uprkos toplini vode i mekoći mog dodira, on ostaje ukočen, napetost ne želi da ga napusti.

Sada me gleda, njegove oči prate pokrete mojih ruku, kao da pokušava da razume zašto ovo radim. Njegov pogled je pun pretraživanja, postavlja pitanja, ali ne govori ništa. Kao da pokušava da sastavi moje namere, da razjasni moju tišinu, nepokolebljivu brigu.

Voda pada s tuša, peruci sapun sa njegovog tela skoro onoliko brzo koliko ga nanosim. Crvene mrlje koje su se nekad toliko tvrdoglavo držale sada su jedva vidljive, nestajući u toku vode dok se sliva niz njegovu figuru. Sa svakim ispranjem, podsećanje na krvoproliće kroz koje je prošao postaje manje opipljivo.

Ne postavljam mu nikakva pitanja. Ne govorim. Tišina između nas je gusta, ali nije neprijatna. Zvuk vode koja udara o pločice, blagi šum sapuna, ispunjava tišinu.

Perem mu i kosu, nežno masirajući šampon u njegovu kožu glave. Uzimam svoj vreme, osiguravajući da svaka vlas dobije pažnju. Voda se meša sa penom, stvarajući belu penu koja se sliva niz njegov vrat.

Vidim kako napetost polako nestaje, njegove oči su zatvorene dok ispiram penu iz njegove kose. U ovom trenutku, izgleda skoro spokojno, njegovi crtevi se omekšavaju pod toplinom vode. Haos noći čini se da nestaje, ako samo na kratko, ostavljajući mu osećaj mira.

Dok ispiram poslednje tragove šampona, primećujem kako se njegova vilica opušta, linije stresa se pomalo smiruju. Način kako se ispod slojeva tame koje nosi, naznaka čoveka ispod.

Ponovo otvara oči dok stavljam sve sa strane, i dodirujem mu vilicu prstima, duboko ga gledajući u oči. Srce mi ubrzano kuca dok vidim naznaku mekoće koja mu se vraća.

Tih uzdah izlazi iz njega, njegovo telo se malo opušta, kao da napetost počinje da se oslobađa. Težina sveta nije nestala, ali se čini malo lakšom, voda ispira više od same krvi. To je mali pomak, ali mi daje nadu da bi mogao da me pusti bliže, čak i samo malo.

I dalje ne govorim dok dozvoljavam da udobna tišina padne oko nas. Njegove ruke konačno se pomeraju sa strane, i omotava ih oko mog donjeg dela leđa. Još me ne privlači bliže; samo me dodiruje, njegove ruke počivaju tamo, prizemljujući nas oboje u ovom trenutku.

„Da li ti treba nešto?" pitam ga tiho.

On ćuti nekoliko trenutaka, njegovo čelo se nabora kao da se bori da procesuira moje pitanje. Iscrpljenost je očigledna na njegovom licu. Jasno je da je uhvaćen u vrtlogu misli, i ne mogu da ne osetim bol u srcu zbog njega. Gledam ga, čekajući njegov odgovor, nadajući se da može pronaći reči.

Onda, bez upozorenja, nagne se i poljubi me u vrat, njegovi zubi lagano dodiruju moju kožu, šaljući drhtaj niz moju kičmu. Toplina njegovog daha protiv mene pali nešto duboko unutra, pokrećući osećaje za koje sam mislila da su umanjeni događajima noći. U njegovom dodiru postoji hitnost, potreba koja odražava moju vlastitu. Zatvaram oči, predajući se trenutku dok osećam njegove usne na svojoj koži.

Tiho uzdahnem, instinktivno obavijam ruke oko njegovog vrata, želeći da ga privučem bliže.

Gura me uz zid, njegove ruke sada lutaju po mom telu, mešavina očajničke potrebe i uzdržanosti. Toplina njegovih dlanova kontrastira sa hladnoćom pločica iza mene, šaljući talase senzacija kroz mene.

Njegovi prsti istražuju moj struk, moje kukove, prateći linije poznatog koje iskri struju između nas. Ali mogu da osetim da njegovo telo ostaje napeto, kao da se još uvek bori sa demonima noći. Ipak, postoji intenzitet u njegovim pokretima koji mnogo govori, podsećajući me da je ovde, potpuno prisutan, čak i usred previranja.

Ne govori ni reč dok njegove ruke pronalaze moja bedra, podižući me s lakoćom. Instinktivno obavijam noge oko njegovog struka, vezujući se za njega. Toplina njegovog tela obavija me, prizemljujući me čak i dok intenzitet raste.

Osećam snagu u njegovom stisku i način na koji me drži kao da sam jedina stvar koja ga drži vezanog za stvarnost. Svako vlakno mog bića je svesno njega, i mogu da osetim hitnost i potrebu koja zrači od njega.

Jednim brzim pokretom, ulazi u mene, a uzdah izlazi iz mojih usana, mešavina iznenađenja i užitka. On stenje protiv mog vrata, zakopavajući svoje lice tamo kao da traži utočište.

Postoji sirova intenzitet u načinu na koji me zahvata, neizgovorena potreba koja pomera sve drugo. Kao da pokušava da izbriše tamu koja ga okružuje, gubeći se u senzacijama trenutka. Osećam kako se vrućina širi iz njega, a njegov dah protiv moje kože pali vatru duboko u meni.

Svaki pokret ispunjen je očajničkom hitnošću, osećam kako drhtim, napetost u njegovom telu se meša s užitkom.

Njegovi pokreti su teški, skoro kao kazna, ali moje telo mu se uprkos tome odaziva, rado prihvatajući ga.

Postoji napetost koja se gradi sa svakim pokretom, divlja ritmičnost koja odjekuje duboko u meni. Osećam težinu njegovih emocija u svakoj akciji, mešavinu želje i potrebe da pobegne od bilo kakvih demona koji ga proganjaju. Moje telo se instinktivno savija protiv njega, tražeći više, čeznući za intenzitetom koji donosi.

Čak i dok osećam silu njegovih akcija, pronalazim užitak u tome. Oštra suprotnost između tvrdoće njegovih pokreta i mekog predavanja mog tela stvara predivnu napetost, gurnuvši me dalje u blaženo zaboravljanje.