Budim se uz sunčeve zrake koje se probijaju kroz zavese, ali Adrianova strana kreveta je prazna.
Istežem se, osećajući meke čaršave na svojoj koži, i odbacujem ostatke sna.
Moje misli se vraćaju na prošlu noć—na način na koji me je ispunio osećajem želje. U jednom trenutku sam se osećala potpuno poželjno, drhtajući od svake vrste ekstaze koju mi je priuštio. A onda, u trenutku, sećanje prelazi na hladnoću koja se smestila između nas kada smo pozelili laku noć. U jednom trenutku sam se osećala toliko živahno, moje telo se treslo od užitka, a u sledećem sam se osećala tako daleko, kao da se između nas podigla neka prepreka.
Podsećam se da ne bih trebala da očekujem bilo kakvu intimnost posle toga. Jedva smo se poznavali. Ipak, deo mene čezne za toplinom koju donosi deljenje kreveta, za udobnošću kože na koži, posebno posle seksa.
Bacim noge preko kreveta i ustanem, spremna da krenem u kupatilo. Ali tada nešto privuče moju pažnju—sjaj metala na noćnom stočiću. Priđem i pronađem mali komad nakita koji leži tu.
To je moj prsten.
Onaj koji je Adrian skinuo s mog prsta te noći pre nego što mi je dao verenički prsten.
Htela sam da ga pitam o tome, ali nisam imala priliku.
Uzimam prsten i stavljam ga na prst, osećajući hladan metal kako se prilagođava mojoj koži.
Idem do kupatila da se umijem. Prskaljajući hladnu vodu po licu, pokušavam da razbistrim misli. Kada se brzo oblačim, izlazim iz sobe.
Nisam mnogo videla od penthousea prošle noći, ali se sećam puta do kuhinje.
Kada kročim u kuhinju, stajem na trenutak. Adrian sedi na pultu, ležerno pije svoju kafu, obučen u odelo koje mu savršeno pristaje. Tkanina se prilagođava njegovim širokim ramenima i naglašava njegovu vitku figuru. Izgleda tako nepretenciozno zgodno, a njegova tamna kosa pada savršeno.
Primeti me i podiže pogled sa laptopa ispred sebe. "Dobro jutro," kaže, njegov glas dubok i topao, obavijajući me poput mekog pokrivača.
"Dobro jutro," odgovaram, blagi osmeh se pojavljuje na mom licu dok se približavam, upijajući prizor kuhinje.
"Slobodno koristi mašinu za kafu ili napravi sebi svoju kafu. Sastojci su u kabinetu iznad."
Dok se okrećem prema mašini za kafu, osećam njegov pogled na sebi. Kada se osvrnem, vidim kako mu oči padaju na moju ruku, gde sam stavila prsten. "Vidim da si ga pronašla."
"Da," pogledam prsten. "Hvala što si ga vratio."
On se oslanja nazad na barsku stolicu, ruke prekrštene na grudima, pažljivo me posmatra. "Nisi mi rekla ko ti ga je dao," kaže, s povremenim tonom zadirkivanja.
Dok počinjem da pravim kafu, mašina tiho zuji, osvrnem se na Adriana. "Zašto je to bitno?" pitam.
"Ne želim da nosiš prsten drugog muškarca na svom prstu," kaže, njegov ton je opušten, ali težina iza njegovih reči je očigledna.
Njegova posesivnost izaziva u meni osećaj uzbuđenja pomešan s nagoveštajem iritacije. Čudno je kako njegove reči mogu da mi ubrzaju srce, a istovremeno želim da se suprotstavim. "To je poklon za rođendan od mojih roditelja," kažem, uzimajući svežu šolju iz kabineta. Sipam vruću kafu, bogat miris ispunjava vazduh.
On klimne glavom i ponovo skrene pogled na laptop.
"Šta, ako nije od nekog muskarca, onda je u redu?" odgovorim, dozvolivši da malo iritacije uđe u moj glas.
Njegov pogled se ponovo vraća ka meni. "Da."
Osećam kako se moja iritacija nakuplja. "Od koga si mislio da je? Neki od stotinu muskaraca s kojima sam spavala?" Moj ton je pun sarkazma. U ovom svetu, gde tradicija sve određuje, nisam imala mnogo slobode da istražujem druge veze i on to zna. Pa, koji mu je jebeni problem?
On ne kaže ni reč, samo me posmatra tim stabilnim pogledom, upijajući moju iritaciju kao da je neka vrsta zagonetke. Nakon trenutka, kaže: "Kuvarka je došla ranije jutros. Ima doručak u rerni."
أنت تقرأ
Mračna obećanja
عاطفيةElena DeLuca, ćerka moćnog njujorškog mafijaškog bosa, uvek je sledila pravila i držala se van porodičnog posla, nadajući se budućnosti daleko od nasilja i nadajući se braku po sopstvenom izboru. Njene nade su slomljene kada je otac dogovori da...
