fight for my heart

8. "Onda budi srećnija."

Chapter 8
"Ona je tako...", Sean izfrustrirano prođe rukom kroz kosu i ne mari što će da uništi frizuru za koju mu je trebalo više od pola sata. Voleo je da sređuje kosu, nije bila tajna.

"Iritantna?", Chad pokuša.

"Da, baš to!", u poslednjih dvadeset minuta se izjadao Chadu o tome kako je gadno raditi sa Sky. Nije bila ništa drugo nego profesionalna, čak ni nagoveštaj emocija se nije pokaziovao na njenom licu dok su prelazili preko mnogih bolničkih protokola – istih onih koji su trebali biti sređeni, koristivši reči koje se Sean samo mogao nadati da razume. Molio se Bogu da je arhitekta sve zapisao jer je on bio zauzet izbegavanjem Skyinog laserskog pogleda.

"Hladna?"

"To isto."

"Ogorčena? Okrutna? Osuđivačka?", Chad nabraja, a Sean samo klima glavom. "Povređena? Zbunjena? Opravdano...", klima glavom, a onda dodaje. "Ljuta?"

Reči nateraju Seana da zastane, usta mu se osušivši dok gleda kako čovek preko puta njega diže obrvu.

"Ali..."

"Odbrambeno nastrojena?", slegne ramenima. "Pokušava da se zaštiti od sveta koji nikada nije bio ni približno ljubazan prema njoj? Od tebe?"

Na to se Sean ironično nasmeje. "Pretila mi je u Raphaelovoj grobnici!", i dalje je bio besan zbog toga. Nijedna normalna osoba se ne bi usudila da upadne i priča tako na mestu gde mrtvi počivaju.

"Da, pa, to jeste bilo užasno neučtivo od nje, ali ne mislim da je razmišljala svojom glavom", Chad kaže i uzima gutljaj svog lattea.

"I kad god razgovara sa mnom, mogu da je osetim kako me osuđuje! A i čim otvori usta da mi se obrati, ako i tad, to je samo kako bi me psovala", odgovara i mršti se. "Na kulturan način."

"I ti si imao dosta toga da kažeš", uzvraća i popije još jdan gutljaj. Seanovo lice se ožari i oseti krivicu dok se priseća koje je sve glupsti rekao kada je ranije te nedelje bio kod nje u ordinaciji. "Ovo je jebeno dobra kafa", obliže usne i klima glavom za sebe. "Da li je tvoj barista eksperimantisao?"

Sean pređe šakom preko face. "Da. Previše je uzbuđen oko srčanog sentra."

"Izgleda da su svi osim tebe."

"Da, samo...", Sean baca pogled na ogromnu trpezariju. "Ovo mesto je bilo moj dom od pre nego što mogu da se setim."

"Zašto onda ne nastaviš da živiš ovde, a za srčani centar ne nađeš drugu lokaciju?", Sean slegne ramenima.

"Ionako je preveliko da bih živeo ovde sam. Previše uspomena na, znaš...", rasprostrana vila je počinjala da se čini previše velikom. Šupljom. Kad god je bio ovde, samo se osećao usamljeno i neugodno, znajući da niko nije bio tamo. Naravno, uvek su tu bile spremačice i batleri, ali nije bilo isto kao kad je imao Raphaela ili Sky.

Sean skoro i nije odlazio tamo. Skoro uvek je spavao na različitim mestima jer mu je jednostavno trebalo previše vremena da dođe kući sa drugog kraja grada gde je morao da bude jer je kompanija bila u pitanju ili čak i novi poslovni partner. Ali da bude iskren, vraćajući se u praznu, ogromnu kuću nije bilo privlačno – čak je mogao da oseti tišinu.

Tako da je odlučio da je to najbolje mesto za srčani centar. Dosta toga su renovirali kako bi mogao da zadovolji različite potrebe doktora ili pacijenata. Sky je bila – na veliku Seanovu žalost – jako korisna u navođenju specifikacija koje bi centar trebao da ima kako bi bio u potpunosti funkcionalan.

Bar je jedna stvar ispala kako treba od njihovog dogovora.

"Pa gde češ onda ti da živiš?", Chad upita.