6. "Ljudi rade svakakve gluposti zbog ljubavi."

2.8K 320 110
                                    

Chapter 6
"Da li si siguran da je ovo dobra ideja?", Sky upita neodlučno, leđima prislonjenim uza zid. Nesigurno je pogledala niz hodnik, ali je brzo vratila pogled ispred sebe. "Evo ga ide!", zaskiči, nešto u grlu joj se zategne od panike. Sean frkne, i sam izvirne glavu iza ćoška dok gleda kako se Luka penje uz stepenice, jedan od Skyinih stalinh mučitelja. "Ne znam, Sean", Sky prislanja ruku na svoj stomak i polako ga masira. "Šta ako nas uhvate? Ne želim da budem na akademiskoj probaciji!"

"Opusti se Sky. Bićemo u redu. Niko ne može da te poveže sa ovim", uverava je i lagano je potapše po ramenu. "Uostalom, zar ne želiš da mu se osvetiš?"

Sky ga iritantno pogleda. "To nisam rekla. Osveta nikad nije rešenje, Sean. Kada sam ti rekla za njega, nisam mislila da će ovo da se desi."

Sean prevrne očima i cokće. "Možda osveta nije rešenje, ali veruj mi, uživaćeš u ovome", maše rukom u vazduhu kao da odbacuje negativne misli.

"Kako znaš da će da uspe?"

"Radio sam ovo milion puta", devojka pogleda ga u neverici.

"Stvarno?"

"Pa naravno, šta misliš, ko sam ja?", Sean se zlobno iskezi. On je zapravo raido mnogo gore stvari od ovoga. Ovo je dečija šala. Osnova. U rukavu je imao mnogo više razrađenih šema, ali nije želeo da plaši Sky.

Sean još jednom izviri i vidi kako Luka prilazi vratima napuštene učionice. Od njihovog zajedničkog prijatelja Marka je saznao da je Luka tamo odlazio za vreme užine kako bi pušio.

Stoga je na vrhu odškrinutih vrata postavio kantu soje umaka – koju je pozajmio iz kuhinje – i kada je Luka otvorio vrata-

Čuli su glasan vrisak. "Koji kurac?!", poderao se glasno, a Sky, znatiželjna kakva jeste, baca pogled. Morala je da stavi obe ruke preko svojih usta, jer je Luka izgledao urnebesno, sa izblajkanom plavom kosom prekrivenom u tamnoj tečnosti, dok je brisao oči iznervirano kako mu sol ne bi ušla u iste.

Sean ne može da pomogne malom kikotu koji mu pobegne sa usana, a Luka prestane sa radnjom i okreće se prema zvuku istog trena.

"Hej, vas dvoje!", vikne, a Seanove oči se rašire.

"Upss, vreme je da bežimo, Skyie", šapne, hvata crnokosu za ruku i okreće se na peti povlačeći ih oboje niz hodnik. Sky uspe da izusti samo jedan kratak uzvik njegovg imena, kada shvati da je Luka odmah iza njih.

"Ne želim da umrem danas!", zajeca, noge se tresavši od naprezanja. Nikada nije bila nekakav sportista, niti je znala nešto o njemu u praksi, a sada žali što nije ulagala više truda u fizičko, jer ona stvarno ne želi da završi premlaćena.

Njih dvoje istrčavaju u školsko dvorište, koje je prepuno učenika i s lakoćom prolaze pored njih. Sky ignoriše čudne, zbunjene poglede, dok je Sean vešto vuče kroz masu i nekako uspeju da izgube Luku kad dođu do biblioteke na drugom kraju škole. Sky oseti kako joj pluća gore dok trče uz stepenice pravo na krov.

"To je bilo...", on progovori i pokuša da dođe do daha.

"Da...", slaže se i razmene poglede, lica isprepletena od fizičkog napora, pre nego što prasnu u smeh. "Da li- da li si video njegovo lice", Skz kaže, sagnuvši se da stavi svoje ruke na kolena dok očajnički pokušava da dođe do daha, ali se smeje prokleto previše.

"Pitam se... koliko dugo... će mirisati na... na soju", Sean izusti, padajući na pod i opruživši se, raširenih ruku i nogu. Skyine oči plivaju od smeha i pogleda Seana na kratko, pre nego mu se pridruži i legne pored njega.

Niko ne progovara nekoliko minuta, pokušavajući da povrate kontrolu njihovog disanja, i dalje se kikotajući.

"Pa, da li se osećaš bolje?", upita posle malo dužeg vremena. Okrene glavu prema Sky, koja odmahne istom.

fight for my heartWhere stories live. Discover now