Apocalypse

Screw you

Pixiena usta su dotakla pod.

Stajala je ispred ogromne kuće, napravljenu od belih cigli. Usred nedođije.

Ko bi reko, da Silvain živi ni 2km od granice... Fritz i Axel su je ostavili samu ispred metalne kapije kroz koju je prošla i sad je stajala pred ogromnim, tamno braon vratima. Udahnula je duboko i pokucala na vrata sa karikom koja je visila iz usta lava na vratima.

Posle dugih deset minuta jedna visoka crnokosa žena sa duboko plavim očima ju je pogledala. Žena je nosila belu haljinu do kolena i crne štikle. Bila je prelepa i Pixie je progutala knedlu na taj hladan pogled.

"Ugh... dobar dan, tražim Silvaina... Da li je kući?" Pixie je prošaputala kroz usta.

"Jeste. Uđi slobodno." Žena se pomerila i Pixie je ušla.

Unutrašnjost je bila prelepa sa zidovima boje bisera i cvećem na svakom ćošku. Jasno joj je bilo da imaju novca na tone ali i da Silvain odbija ovu celu situaciju.

"Ja sam Carrie, Silvainova mama." Žena se nasmešila. "Ti mora da si Pixie."

"Jesam... Kako ste znali?" Pitala je zbunjeno.

"Silvain mi je rekao da ima prelepu devojku, vidim da nije lagao." 

Pixie je pocrvenela i skrenula pogled. Oči su joj se susrele sa jednim čovekom, koji je sedeo prekrštenih nogu u dnevnom boravku u jednoj fotelji. Imao je smeđu kovrdžavu kosu i zelene oči. Izgledao je kao da ima nekih 25 godina ali ako bi Pixie morala da pogađa to je bio Oliver Parks. Silvainov otac, doktor u bolnici i osoba koja ju je donela na ovaj svet ali ujedno i zabranila pristup njenoj majci da je odvede kući posle nedelju dana provedenih u bolnici.

"Hajde, prati mene. Odvešću te gore do njegove sobe." Carrie je rekla.

Pixie je klimnula glavom i ošinula pogledom čoveka u dnevnom boravku. Pošla je za Carrie uz stepenice i skrenuli su levo, prema hodniku sa samo jednim parom vrata na kraju. Pre nego što je krenula niz hodnik neko je prošao pored nje i zastao. 

"Cash, nastavi da hodaš." Dubok glas dopirao je sa druge strane Pixie, i jedna mišićava ruka ju je obgrlila.

Pixie je pogledala pored sebe i instinktivno se pribila uza Silvaina. Pored nje je stajao nizak, smeđokosi dečko sa zelenim očima. Očima punim mržnje i gađenja. Cash je samo frknuo i nestao niz hodnik. Silvain je pogledao svoju majku i bez ijedne reči povukao Pixie za sobom u svoju sobu. 

Zakjlučao je vrata i okrenuo se ka Pixie koja je neprijatno stajala iza njega.

"Onda, zašto si ovde?"

* * *

Pola sata Silvain i Pixie sede jedno pored drugog bez ijedne reči. Naime posle Silvainovog pitanja, Pixie je jednostavno zanemela. On je uzdahnuo i seo na svoj krevet i Pixie je sela pored njega. Zatim je Pixie par puta probala da objasni ali jednostavno nije znala kako.

"Ugh..." Izjavila je devojka. "U redu slušaj. Za početak, da me tvoja majka nije pustila unutra najverovatnije bih ti se popela kroz prozor."

Silvain se nasmešio ali je vešto to sakrio sa kosom.

"Izvini..."

"Šta?" Podigao je pogled i susreo se s njenim bolnim smeđim očima.

"Izvini što nisam bila iskrena s tobom od početka..." 

"Čekaj Pixie, nemoj mi reći da ste stvarno spavali-" 

"Ne, ne, ne i ponovo ne. Axel i ja nismo nikada spavali niti ćemo. Slušaj ono što je Gilbert rekao je u jednu ruku tačno." Pixie je uzdahnula i pogledala dole. "Prošle godine smo se oboje uspeli olešiti na Rileynom rođendanu i otišli smo kod njega kući, jer je stan bio prazan. Bili smo toliko pijani da je u jednom trenutku Axel legao preko mene i poljubio me. Rekao je da me voli i onesvestio se. Sledeće jutro sam mu ja rekla da nemam ista osećanja prema njemu i da bih najradije da ne spominjemo taj incident. Ne znam kako je Gilbert saznao da mi je Axel to rekao ali kunem ti se da nismo spavali."

"Pixie, ne moraš da mi se pravdaš, niti izmišljaš laži. Shvatam da voliš Axela..." Silvain je uzdahnuo i ustao.

Krenuo je ka vratima ali ga je minijaturna ručica uhvatila za ručni zglob. Zbunjeno se okrenuo ka devojci ali ga je odjednom povukla i srušila na veliki krevet ispod sebe. Sela mu je na trbušne mišiće i pogledala ga je sa suzama u očima.

"Pixie zašto pla-" Podigao je ruku da joj obriše suze ali Pixie ga je odgurnula.

"Zašto ne možeš da shvatiš da si ti moj dečko i da mi se sviđaš...? Naravno da volim Axela, ali on mi je kao brat. Isuse gadim se same pomisli da budem sa Axelom u bilo kakvom intimnom stanju... Šta sad treba i da ti pustim da proveriš jesam nevina ili ne?" Pixie je obrisala suze u rukave svog duksa i skinula ga je.

Ostala je samo uobičnoj crnoj majici na bretele i svojim crnim helankama. 

"Da li misliš da bih dopustila Axelu da mi napravi šljive? Pa ni svojim bivšima nisam dopuštala tako nešto. Ti si prvi koji mi je ostavio bilo kakav trag na koži..." Pixie je uzdahnula i postavila svoje dlanove na Silvainove grudi. "Bože zašto se ja ustvari tebi pravdam...?"

Par minuta su bili u tom položaju u tišini. Pixie nije više znala šta da mu kaže da joj poveruje. Ustala je sa njega i pokupila svoj duks. Nije ni stigla da se ispravi jer ju je neko(Silvain) grubo uhvatio oko struka i bacio na krevet ne baš lepo. Htela je da se pridigne ali Silvainova težina tela je bila masovna i držao ju je pod kontrolom.

"E sad ti slušaj mene." Silvain je rekao i postavio se u položaj skleka. "Iskreno nisam poverovao Gilbertu niti ću mu ikada verovati u vezi tebe. Nisam bio uopšte ljut na tebe niti na Axela već na sebe. Jer znajući samoga sebe, u ovoj vezi ja nisam iskren."

Nastala je tišina. Pixie ga je nemo gledala, i primetila je da želi još nešto da kaže.

"O čemu ti pričaš Silvain....?" Upitala ga je ali momak nije imao smelosti da joj kaže. "Znaš šta Parks. Jebi se."

Izjavila je i probala da se izvuče ispod njega. Ali naravno da joj momak to nije dozvolio. Poljubio ju je strasno i Pixie je bez razmišljanja provukla prste kroz njegovu kosu. Osetila je njegove emocije. Njegovu tugu, ljubav, bes... Ali najviše od svega krivicu.

"Pixie... Pre nego što smo se upoznali Riley i ja smo spavali zajedno."

* * *

Dun dun duuuuuuuun!

I am so evil! Kekekeke 

Nemam pojma odakle mi sve ovo niti šta će biti dalje, nisam sigurna da ću danas postaviti još jedan nastavak, ali budite sigurni da sutra hoću. Molim vas nemojte me ubit zbog ovog ali sve će se vremenom ispraviti a kako li će im svirka proći, saznaćete u sledećem nastavku^^

Vote, comment i imajte brutalan badnji dan!

xoxo Kawaii Witch

P.S. posvećujem ovaj deo MirelaNernadzic! Hvala na svim komentarima i votovima^^