S&M

Chapter 9

"Nećeš verovati šta se dešavalo u poslednja 2 dana" rekla sam joj sa uzbuđujućim tonom u svom glasu.

Samo je klimnula glavom u znak odobrenja da joj kažem uzimajući gutljaj kafe.

"Ne znam da li sam ti pričala ali sam pre nekolilo dana upoznala momka koji se zove Michael,i nakon 2 dana sam mi je priznao da se zaljubio u mene,ali ja sam isto bila zaljubljena u njega to vreme,i sad smo u vezi,kontaš?Kontaš?" rekla sam joj ubrzavajući svaku moju reč i naglašavajuči K u "kontaš".Ona je se samo nasmijala.

"Pobogu Sandra,kako tago brzo?" pitala me je.

"Pa samo je se to desilo tako,iznenadno,a i znaš da sam uvek tužna i da mi treba neko ko će odneti ovu bol i tužnoću dalje od mene" objasnila sam. "Čini mi se kao dobar momak za mene,i...samo...samo....nije mi ništa rekao ružno,ponašao se pristojno,nije me povredio..a kada pogledam u njegove oči izgubim se u njima,izgledaju kao da su pune tuge,kao da mu se nešto strašno desilo,a on to nije imao prilike reći nikome" rekla sam joj dok sam u sebi zamišljala njegove smeđe oči.

Mnogo devojaka padne na plavooke muškarce,na zelenooke,na crnooke,ali ja se uvek nađem,da se baš zaljubim u muškrace sa smeđim očima.Ima nešto posebno u njima što ja ne znam opisati.

"Moji roditelji su me upozorili za drogu na ulicama,ali nisu me upozorili za one sa smeđim očima i otkucajima srca" pomislila sam u sebi.

"Razumijem ja sve to,ali kako,kako za dva dana da stupiš u vezu sa njime,on te ni ne poznaje tako dobro" rekla mi je dok je pokušavala da mi da neki savjet iz toga.

"Poznajem ga samo dva dana.Ali meni to ne znači ništa.Mogu nekoga poznavati godinama,i ništa ne osjećati prema njemu,a mogu nele osobe upoznati odmah danas i zaljubiti se u njih.To je moć ljubavi.Jedino što volim kod nje jeste to." rekla sam pomalo zvučajući kao da pametujem.Ali realno.Jedino što moje društvo i ja radimo jeste da pametujemo.Pametujemo o stvarima koje i možda sami ne znamo.Ali to nije bitno.Bitno je da mi o nečemu pričamo.Makar da pričamo o nečemu najglupljem na svetu,idalje bi ih sve volila.Drugačiji smo svi.Iako smo drugačiji,svi smo najbolji prijatelji.Bez jednog prijatelja osećamo se kao da nam nešto ne dostaje.Ili se barem ja tako osećam.Povučena sam poslednjih dana,nadam se da niko ne primećuje.Skroz sam iscrpljena.Na sve moguće načine.Ali obećala sam sama sebi kako neću biti takva na proslavi Heleninog rođendana.Biti ću nasmejana,šalit ću se,ali kad dođem kući sve će se vratiti na isto.Ista dosadna Sandra će se vratiti,i biti još više izmorena,još više će gubiti želju za životom,idalje ne znajući razlog zbog svega toga.

"Jel ti mene slušaš" rekla je Helena,sto posto ponavljajući tu reč nekoliko puta.

"Izvini,samo danas,misli mi lutaju negde daleko.." promumlala sam.

"Da,dan je prilično onako nikakav,dosadan,uostalom ispiti se bliže kraju.Još samo jedan ispit i gotovi smo sa kledžom.Iako svi znaju nekada biti dosadni,te četiri godine sa njima će mi nedostajati." rekla je tiše,sada gledajući u ispijenu šolju kafe.

"Trebali bi smo krenuti,svejedno moram da učim za ispit" dodala je naglasivši reč "učiti"

Izašle smo iz kafića,a ja sam ostala bez svoje priče kojoj sam joj trebala reći.Znam.Rekla sam joj o Michaelu,ali htela sam joj reći od potčinjenosti.Znam i da joj ne bi trebala to reći.Michael bi bio ljut kada bi saznao da sam nekome rekla našu malu stalku tajnu.A i ne znam Heleninu reakciju ako joj to ikada kažem šta sam radila prošle noći.Da li će se ponašati čudno,ili će me samo pogledati sa pogledom koji bi mi poručivao "Šta nije u redu sa tobom".Ustvari,ima mnogo stvari koje baš ne štimaju samnom.Ali ne želim o tome da pričam,pa čak i da razmišljam.Samo razmošljanje o tome čini moje stanje gore.U vremenu dok sam mislila sve ovo u sebi,shvatila sam da sam ispred svojih vrata ,a Helena je produžila kući napred.Ušla sam u svoju kuću i videla propuštene poruke od Michaela.

"Gde si"

"Kako je napolju?"

"Jesil odredila šta ćeš joj kupit?".

Na toj poruci sam zastala.

Sranje!Zaboravila sam joj kupit poklon!