S&M

Chapter 24

"Michael..ne osećam se dobro" rekla sam dok sam bila pričvršćena njegovim rukama za zid.

Počela sam imati naglu vrtoglavicu i sve je izgledalo ponovo mutno.Podigao me je i odnjeo me je do kreveta koji je bio blizu nas.

"Hoćeš li vode?" pitao me je ljubazno.

"Mhm" promrmljala sam.

Idalje sam se čudila kako iz jedne u drugu sekundu može da promeni svoje raspoložnje.Malopre je bio Michael koji je bio zaluđenik za seksom i kontrolom,a sada preda mnom stoji Michael koji brine za mene kao da sam malo dete.No ne krivim ga pošto sam i ja slična njemu,samo što mislim da znam biti malo više namrštena i nadurena od njega.Uvek bi me nešto nerviralo,ali sa Michael-om je drugačije bilo.Uvek je znao da me iz tužne osobe pretvori u srećniju osobu,što hajmo reći niko nije nikada uspeo.Michael je donjeo vodu,i pružio mi ju je.Onako drhteći polako sam uzela čašu i primakla je prema usnama.Voda je bila hladna,ali baš mi je takva i prijala.

"Jel treba još nešto?" pitao me je.

"Ne" rekla sam i sklupčala sam se u pokrivač koji je bio na krevetu.Pokrivač je bio tako nežan i mirišljiv da sam jednostavno zagrlila.

"Jel možeš?" nisam ni dovršila rečenicu već sam samo prošla prstima kroz kosu kako bi mu pokazala da mi se igra sa kosom.

U njegovom prisustvu sam se ponašala kao malo dete,ali to ponašanje mi je prijalo,a koliko vidim i njemu je.Izgleda kao osoba koja voli da se brine o nekome,a ovaj put se on brinuo o meni.Nakon nekog vremena je legao pored mene i zagrlio me je.Još više sam se pribila uz njega i zatvorila oči pokušavajući da zaspim.

********************************
Oko dva sata naveče sam se probudila.Videla sam dvoje dece kako stoje u ćošku sobe.

'Hej' šapnula sam.

Samo su šuteli,a šutnja je dobijala čudan zvuk.Samo su gledali u mene ne skrećajući pogled.

'Molim vas idite' rekla sam sa strahom u glasu.

Pomalo sam zaječala,i prekrila se sa jorganom preko glave.Ponovo sam se otkrila,a ta deca su bila tu,idalje,i gledala u mene.Počela sam plakati,ali pokušala sam to raditi što tiše,ne bi li se Michael probudio.Ali uzalud.Odma čim sam ispustila prvu suzu,osetila sam Michaelovu ruku na mom ramenu.

"Hej,zašto plačeš?" pitao me je dok mi je brisao suzu.

"T...tamo" promucala sam i pokazala prstima u ćošak gde su deca stajala.

"Tamo nema nikoga Sandra" rekao mi je.

Pogledala sam.I stvarno nikoga nije bilo.Taj ćošak je bio potpuno mračan.Ali mogu se zakleti da sam nekoga videla.Uvek imam halucinacije kao ovu.Ili su to stvari iz prošlosti,ili su samo obične noćne more.Jednostavno mrzim kada imam snove.Zato sam kao malo dete...plašim se spavati sama.

"Mogu se zakleti da sam nekoga videla" rekla sam mu povišenim tonom.

"Sandra" izdahnuo je moje ime i uhvatio me je za ruku kako bi smo prošli kroz sobu."Vidiš?Nema ništa,s toga se nemoj brinuti,ja sam tu."

Čim mi je to rekao,dobila sam osećaj sigurnosti,da nisam sama,da je on pored mene.Odma smo legli u krevet,a ja sam samo gledala u taj ćošak dok nisam zaspala.

********************************

"Budi se spavalice" čula sam Michaelov glas pored mene.

Otvorila sam oči i videla par krofni pored čaja.

"Koliko je sati?" pitala sam dok sam se protegla.

"Dva sata i jedanaest minuta"

"Toliko dugo sam spavala?" rekla sam iznenađeno.

"Pa da uzmemo u obzir da si skoro pa čitavo veče zurila u onaj ćošak,možemo nekako i opravdati tvoje spavanje."

Okrenuo je se prema meni da uzme jednu krofnu,ali čim je napipao tanjir,nije čak ni mogao naći jednu.

"Bile su previše ukusne" rekla sam punih usta dok su male mrvice ispadale iz njih.

Samo je se nasmijao.

"Spremi se brzo,i onda idem  nešto da radimo zanimljivo,nadam se da će ti se svideti" rekao je i otišao u kupatilo.