S&M

Chapter 17

Poljubio me je pa se malo odmakao od mene.Počeo je svlačiti moje teksas hlače.Baš kada sam mislila da je red na majicu,podigao me je i ponjeo.Ušao je u sobu koju mi je pokazao ranije,ali ovaj put me je samo bacio na kožni krevet,i krenuo prema ladici sa raznim lisicama.Sa zida je uzeo jedan bič i za nekoliko minuta je bio preda mnom.Pogledala sam ga,ali sam osetila i mali strah od biča i svega,pošto sam ipak nova u ovoj stvari.

"Kada ti bude dosta,reci šifru i ja ću prestati." rekao je zapovjedničkim glasom.

Polako me je okrenuo nazad kako ga ne bi gledala i skinuo mi je majicu.Prešao mi je prstima duž leđa,a kroz mene su prošli trnci.Osetila sam kako je podigao ruku visoko u kojoj je držao bič,i zamahmuo je jako.Osetila sam udarac od moja leđa.

"Ah" jauknula sam od bola,a on mi je samo uzeo kosu i sklonio je sa leđa.

"Završiti ću uskoro" rekao je a posle toga sam osetila još dva udarca koja su me opekla.

Definitivno sam dobila masnice i tragove od biča sada na sebi,ali sam se trudila ne plakati,i suzdržavala sam bol u sebi.Još par puta me je udario bičem,pa je prestao.Bila sam toliko zahvalna što se završilo.Povukao me je za kosu i vezao mi lisice oko ruku i kasne ih vezao za krevet.Počeo se ponašati nežnije prema meni,i onda je prodrao u mene.Ciknula sam i pokušala da se pomerim dok sam bila ispod njega.Nije upalilo,samo je dublje prodrao u mene,što me je teralo do iznemoglosti.Bila sam umorna,pijana,i idalje sam osećala bol na leđima i delu moje zadnjice.Čim bih zastenjala i pokušala da pomaknem ruku,lisice bi me malo sasekle na zglobovima što mi kreiralo veću bol.Uvek kada bi pomislila da će me telo prevladati,on bi usporio ili bi na trenutak prestao.Mučio me je.Nageo je se na mene i strasno me poljubio ostavljajući me bez daha.Pao je na moje grudi,a ja sam ostala ispod njega i grčila se.

"Volim te Sandra" rekao je mi je tihim glasom,kao da nikada nije bio loš prema meni.

"I ja tebe volim Michael." rekla sam mu dok sam se igrala sa njegovom kosom.

Uzeo je i otkačio lisice sa kreveta i bacio ih na pod.Ustao je sa mene i ponovo me ponjeo na njegovim rukama do njegove sobe.Pogledala sam ga čim me je položio na krevet i pokrio.Legao je pored mene i zagrilio me.

"Spavaj malena" rekao je kada me je pomilovao po obrazu.

"Michael.." rekla sam mu tihim glasom nakon pet minuta.

"Mhm" odgovorio je iz sna.

"Da li mi možeš reći nešto što ti se desilo iz prošlosti?" pitala sam ga iako sam znala da ovo sada nije tema za ovaj trenutak ali ipak sam morala znati.

"Pa,tata mi je se oženio drugom ženom kada sam imao pet godina,koja me je mrzela,mama se opijala od tuge.Ništa nema baš posebno,a u tvom životu? Izgledaš mi previše tajanstveno."

"Nikome ne govorim šta mi se dešavalo u prošlosti" odgovorila sam i okrenula glavu u drugu stranu.

Polako me je otkrio,i stavio mi malo vode na ruku i obrisao.

"A šta je ovo?" pitao me je dok je gledao u moj ožiljak na desnoj ruci.

Uzeo je vlažnu maramicu ponovo i obrisao malo veći dio ruke

"A ovo" prešao mi je prstima preko ostatka ožiljka.

"Mačka." rekla sam mu hladno.

"Nisam baš siguran da mačka može sve ovo da uradi" rekao mi je ali sada malo jačim tonom."reci mi,zbog čega si ovo radila" dodao je.

"Micheal molim te prestani" rekla sam mu molećivim glasom pošto vidim da me neće prestati pitati u vezi ruke.

Nakoj nekoliko minuta tišine sam progovorila.

"Tata je prije pio.A uvek naveče kada bi došao kući udarao bi mamu.Imala sam samo pet godina kada sam pokušala da pognem mami da se odbrani,a to je se loše završilo po mene" počela sam polako da opisujem svoju prošlost."Sa trinaest godina našla sam svoj izlaz u rezanju.Osećaj je bio neopisiv.Svaki bol koji sam osećala ikada bi nestao,kao mahom odnesen,kao da nikada nije ni bio tu.Do četrnaeste godine sam to radila,ali ne samo i po rukama već i u predelu nogu i stomaka,pošto tamo ne bi niko video.Uostalo,tata me nikada nije želeo kao njegovo dete,a mama se nije znala dovoljno brunuti oko mene.Sada je sve okej,sem što me nijedno od njih ne ohrabruje u onome što mene čini sretnom.Stalno bi mi nalazili mane u bilo čemu što započnem.Jednostavno,sve što mi je ostalo od prošlosti jeste da tuga,bol i patnja.Život me je oduvek mrzeo."uzdahnula sam kada sam rekla poslednju rečenicu,kada sam osetila kao da je veliki kamen sa srca mi pao.

"Sandra" promrljao je i zagrlio me je.

Navikla sam na ovo,ali nikada nisam voljela da me sažaljevaju,zato što kada mi je neko trebao najviše nisu imali vremena pa me sada sažaljevaju.Ali ne mogu njega sada kriviti zbog toga,a to što oseća prema meni imam osećaj da će iščeznuti brzo.Zaspala sam u njegovom zagrljaju.

Sledeće jutro sam primetila kofere i kese,a videla sam Michaela kako pakuje svoje stvari.

"Idemo" rekao je čim me je video budnu.

"Idemo gde?" protrljala sam očnjim."U Telluride,Colorado" rekao mi je prilazeći mi.

Sve što o gradu Telluride znam jeste da je pomalo tiho mesto,a i ima planinu,što bi me moglo inspirisati za neku novu priču.Odmah sam zamislila Michela sa mnom kako se valja u planinskom snegu sa mnom i osmehuje mi se.Odmah sam skinula porkrivaš sa sebe,a Michael mi je dobacio samo trenerku i neku svoju majičicu.Još se njegov miris osetio na njoj.

"Spakovao sam sve tvoje stvari"

"Ali one iz moje kuće?"

"I njih"

Čim je to rekao malo sam se zbunila pa sam pošla da ga pitam odkud da on uđe u moju kuću.

"Imam kopiju" izvadio je ključeve iz džepa čim je shvatio šta oću da kažem.

"I,idemo li?" dodao je.

Malo mi je bilo prebrzo da krenemo sada,ali sam shvatila da mogu da kupim hranu usput,tako da sam samo kimnula glavom i krenula za njim.