S&M

Chapter 21

"Michael!!" uzviknula sam.

Potrčala sam prema njemu i videla sam da je bio u nesvesti.Pokušala sam ga sama probuditi,ali nije uspevalo.Nekako sam se uspaničila i nazvala hitnu nakon pet minuta,a hitna je naravno kasnila i došla za dvadeset minuta.Krenula sam sa njim u bolnicu.Pomislila sam u sebi da razlog zbog koje sam pozvala hitnu nije toliko velik ali ipak se brinem za njega.Ne mogu bez njega.On je kao jedino svetlo u mome životu,ako on ode sve će postati tamno ponovo kao i pre.Kada smo došli u bolnicu sela sam na stolice koje su bile u unutrašnjosti bolnice.Samo sam čekala i čekala.Koliko sam primetila videla sam da su mu dali infuziju i da mi bu trebalo biti bolje za nekoliko sati.

Vidiš džabe se brineš..-rekla je moja podvest.

Pa valjda je to i istina.Stalno se brinem za stvari koje nisu vaš toliko strašne.Mislim da bi se trebala odviknuti od toga.Ali ipak,od tih malih stvari mogao bi nastati veliki problem,a kada veliki problemi nastanu teško ih je rešiti.Ušla sam u bolničku sobu i videla sam Michaela kako leži.Samo sam sela pored njega i uhvatila ga za ruku,i počela da ga mazim.Počela sam se smeškati iz nepotrebnog razloga,a sigurna sam kada bi me neko vidio kako se smeškam i gledam u pacijenta ovako kako sada radim,definitivno bi me poslali u bolnicu.Mentalnu bolnicu.Videla sam Michaela kako polako otvara oči.

"Da li si se pre-pala" govorio je polako.

"I više od toga" ciknula sam."Šta ti se desilo?"

"Vidio sam da te nema kod kuće...pa...se...to desilo..što se desilo.." zamucao je.

Onako u bolničkom krevetu,izgledao je nekako,nježnije.Kao da on to nije Michael koji je zaluđenik kontrolom.

Nisam trebala tako samo otići-rekla sam sama u sebi.

Odjednom sa shvatila da su mi u torbi ostali kolačići i ostale grickalice.Izvadila sam kolačiće,a on ih je samo uzeo i počeo jesti.

"Bolje mi je sada,vidiš mogu da pričam normalno,a uskori ću izaći iz bolnice" rekao je naslanjajući se na krevet i pričajući punih usta.

Sviđao mi se takav.Nije perfektan sada.Takvog sam ga i voljela.Kada se nije uopste trudio ni za šta.Kada se nije trudio da izgleda lepo i sređeno u mojim očima.Pogledala sam ga izmorenog,i pomalo musavog od šlaga sa kolača.Uvek je izgledao kao tinejdžer kada nije ozbiljan ili kada nije bio u svom sakou.A baš sada je izgledao kao da ima trinaest godina.Nasmijala sam se i obrisala mu šlag sa donje usne.

"Hm,osetim malo borovnice" rekla sam dok sam degustirala šlag.

I on je bio nasmijan sada.Baš bi volela kada bi ga mogla nasmijati svaki put,ali ne znam da li sam baš dobra u tome.Samo je ostavio kolače na mali stolčić koji je bio pored kreveta.Zatvorio je oči pa je samo nastavio nešto mumlati o tome kako me voli.Taj njegov glas i priča,koliko me voli,uvek mi je prijala.Naravno njegov dubok glas je ono što je najlepše u njemu.Nastavila sam da ga slušam dok nije zaspao.Neočekivano sam i ja zaspala zbog slušanja one silne priče kako me voli.Probudila sam se na stolici pored njegovog kreveta a,leđa su mi skroz bila ukočena zbog položaja u kom sam spavala.Ustala sam i pokušala sam se protegnuti ali nije vredelo,idalje su me leđa bolela.Videla sam Michael-a kako se sprema.

"Idemo" rekao je.

"Ali doktori su rekli da moraš ovde ostati bar jedan dan"

"Naterao sam ih da me puste"

Sada sam samo mogla razmišljati kako ih je naterao.Možda im je dao novac,ili im je možda pretio da će zvati njihovog šefa i da će im dati otkaz,ali sumnjam da bi on tako postupio.

********************************

Ušla sam u apartman,a on me je samo povukao za ruku i izvukao iz apartmana.

"Idemo samo da razgledamo"rekao je silazeći niz stepenice i držeći me za ruku.

"Michael,uskoro će ponoć,šta će mo raditi ovako kasno napolju,usput bi se ti trebao odmarati" počela sam zapovjedati.

"Samo ti budi tiha,pa možda nekim slučajem i stignemo tamo a da nas niko ne primeti."

"Idemo gde,rekao si da idemo samo razgledati?" pitala sam ga.

"Pst" ućutkao me je.

Napolju smo.Hladno je,a ja imam osećaj kao da će biti oluja.Ali jedino što mi je u glavi jeste 'Pa gde me sada kog vraga vodi?'.