S&M

Chapter 32

Navukla sam na sebe odeću što brže mogu.Krenula sam u park i primetila da počinjem šmrcati i kašljati.

Neće me sada gripa uhvatiti valjda?

Proleće je.Pa naravno,promena klime uvek mi donese i gripu.Nova klima,nova gripa.Otpuhnula sam i krenula ćutke do parka.Bilo je previše vruće,ali su poneki ljudi idalje nosili jakne.Videla sam Helenu kako sedi na klupici pored drveta i lista stranice knjige.Prišla sam iza nje i obavila joj ruke oko očiju.

"Sandra?" rekla je i okrenula se kako bi me mogla zagrliti."Nedostajalo mi je tvoje zanovetanje po čitav dan kada si otišla."

"Pa i nije baš da sam ostala tako dugo tamo"

"Žao mi je za tvoju majku..Moje saučeśće...Da li se zna da li je požar bio podmetnut ili?" zagledala se svojim krupnim očima u mene.

"Moguće je da je podmetnut" okrenula sam u drugu stranu lice kako ne bi zaplakala ponovo.

"Bilo mi je jako žao kada sam čula vesti.Mora da te je jako potreslo."promrljala je."Ali vidi šta ja imam da te razvedrim" skočila je na mene od pozadi."Dve karte za zabavni park koji se otvara danas,nije li ti baš kul"

"Ne volim zabavne parkove"

"Ma daj Sandra razvedri se"prišla je ispred mene i stavila ruke na moje obraze kako bi mogla da formira osmeh."Nemoj se stalno duriti" dodala je,ali sada štipkajući moje obrze.

"Okej,obožavam zabavne parkove"

"To je duh,a sada idemo" uhvatila me je za ruku i počela trčati.

"Sada??" rekla sam dok sam trčala za njom,pazeći da ne zapnem i padnem.

"Da,nego kada?"

Nisam ništa progovorila samo sam prestigla nju i nastavila brže trčati.

"Ko zadnji stigne,plaća sladoled" rekla sam joj mahajući i plazeći joj se dok sam trčala.

"Nije fer,prva si krenula" zadihano je se proderala.

Idalje smo deca bez obzira na naše godine.Nekad mislim da nikada nećemo odrasti,ali i ovako nam je bolje,dok smo lude i šašave,sve je u redu.

********************************
Videla sam kapiju koja je bila ulaz u zabavni park.

"Prva sam,prva sam" rekla sam mahajući Heleni rukom.

Čim sam okrenula lice zabila sam se u nešto mekano.To je bila Ana..Pa sada mi je moje lice bilo u njenim grudima.Odmah je ciknula i odgurnula me od sebe.

"Mislile ste bez mene otići" frknula je."Ali ko bi mogao da propusti besplatni sladoled,jel tako Helena?"

Helena je sva zadihana pala na zemlju.

"Da baš tako.Ja ga sada moram platiti"

"Idemo prvo na voz?"

"Voz,NE VOZ,sve sem voza" rekla sam Ani koja je već kupila tri karte za voz.

"Nije valjda da se plašiš" podsmehnula se.

Krenula sam i sela pored Ane.Viz je krenuo da se uspinje polako u visinu.Svi su vrištali,a ja...pa ja sam držala oči zatvorene,kako ne bi morala da gledam nikakav prizor.Otvorila sam oči,i u tom trenutku brzi pad je počeo.Došlo mi je muka i pokušala sam Anu upozoriti ,ali me nije čula of vrisaka.Nisam mola izdržati,i povratila sam.Kako god,voz nije stao,išao je još brže a ja sam svudge ostavljala svoju povraćku kako smo se vozili.Svet je se okrenuo u drugu stranu kako ne bi gledao.Taj prizor je bio katastrofalan,a još gore je bilo kada sam videla Michaela ispod kako se cereka na sav glas.Voz je stao.Izašla sam iz njega i vratila kosu u prvobitni polažaj pošto se na vetru svugde razletila.Našla sam neku maramicu i brzo sebi obrisala usta.Svi su gledali u mene.Michael mi je prišao kikoćući se.

"E pa ono je bila predobra prestava malena" rekao je i uhvatio se za stomak.

Samo sam namrštila ali uskoro je prestalo to moje durenje.

"I da krenemo zajedno u kuču straha?Čuo sam da se isto vozimo u malom vozu!" rekao je i uhvatio me za ruku da krenemo.

"Ne ne ne" počela sam brzo govoriti kako bi izblegla vožnju.

"Ma daj Sandra,biti će sve uredu ovaj put." Ana me je povukla za rukav u krenuli smo.