S&M

Chapter 18

Istrčali smo brzo iz kuće a kiša je počela padati.Ušli smo u auto i on je počeo da vozi.Stigli smo do aerodroma a on mi je poazao prstom na ogromni prvitani avion.Mislila sam da mi ga samo onako pokazuje dok mi nije rekao da je to njegov.Ušli smo i ostala sam u šoku.Osećala sam se kao da sam ušla u svoju zamišljenu kraljevsku sobu.Krevet i sve ostalo oko njega je davalo predobar utisak.Neko je se stvarno potrudio da ovo uradi savršeno.Baš me zanima koliko je Michael potrošio novca na ovo.Sto posto nekoliko miliona.

"Da li si mislio ikada da nešto doniraš siromašnima?" čim sam to rekla shvatila sam da je zvučalo grozno.Malo sam povisila ton što je dalo mom pitanju značenje u smislu "Da li ikada misliš da daš nešto siromašnima,a ne samo razbacivati vako pare na samo 'okom' lepe stvari??".

"Izvini,nisam mislila to tako reći" rekla sam brzo kako me ne bi shvatio još gore.

"Ne zaboravi da ako budeš loša devoj-" pokušao je dovršiti rečenicu.

"Uvek me možeš kazniti" rekla sam dovršavajući njegovu rečenicu.

"Nikada me ne prekidaj kada pričam" namrštio je se.

Samo sam izvadila laptop koji je bio u mojoj torbi,i počela da ga opisujem u svojoj novoj knjizi.Svaki tren bih ga pogledala,samo kako bi upila to malo njegove lepote iz njega.Nije da sam se zaljubila zato što je lep,a čak ni za to što je bogat.Baš suprotno.Nikada se ne mogu zaljubiti u nekoga koga ne upoznam dovoljno.A on je čak pričao sa mnom nekoliko dana,i osećala sam se kao da ga znam čitavu večnost.Ako nekoga voliš samo zbog izgleda,to nije ljubav.Ako nekoga voliš samo zbog novca,to je interes.Ali ja nisam takva.Više mi se sviđa Micahel koji mi ne kupuje poklone,i koji hoda po kući bos sa razbarušenom kosom.Ponovo sam ga pogledala i zaspala.Probudila sam se negde oko noći i koliko sam osetila,sletali smo.Stigli smo.Uzeli smo taksi kako bi nas doveo do Tolleride-a.Dok smo prolazili videla sam male dućane i slastičarne poredane u uličice kroz koje bi prošlo par ljudi.Baš ovo sam i želela.Mir.Tišinu.Najveću pažnju sam obratila na planinu prekrivenu snegom.Odmah sam sebe zamislila kako se nalazim tamo i skijam se a usput i grudvam.Oduvek sam se htela grudvati sa nekim,ali nikada nisam htela ozaći napolje,već bi samo promatrala decu sa prozora kako se grudvaju.Uvek sam volela da vidim druge srećne,nego samu sebe.

"Sandra?"Michael me je protrgao iz misli.

"Izlazimo?" dodao je kada me је,uhvatio za ruku i krenuli smo iz taksija.

Krenuli smo uskim ulicama Tolleride-a.Vetar je počeo da jače puše i da postaje sve hladniji.Nebo je se na sekund napravilo tmurnim i sitne kapljice kiše su počele padati.Sakrili smo se u neku napuštenu kuću koja je bila na dva sprata.Odlučila sam malo da razgledam drugi sprat pošto sam obožavala da gledam stare kuće i ulazim u njih.Svaki korak dok smo se penjali uz stepenice,je odjekivao škripom starog drveta.Popeli smo se na drugi sprat i ja sam ušla u jednu spavaću sobu.U tom trenutku čuli smo glavna vrata kako se otvaraju pa smo se sakrili u ormar.Nismo se sakrili u ormar zato što smo bili uplašeni,već samo nismo htjeli da objašnjavamo nekom beskućniku koji je ušao u kuću o tome zašto smo ovde i zašto smo baš ušli u spavaću sobu.Nadam se da ako nas ipak vidi da neće posumnjati u ono što bi svako posumnjao kada bi nas video.Svaki put kada bi se Michael pomerio ili ja pomerila pomislila bi kako će da se ormar sruši nad nama.Osećala sam se baš kao pravi tinejdžer ovako naspram mojih godina.Čuli smo lupu vrata u susednoj sobi pa smo shvatili da je čovek ušao u nju.Iskoristili smo tu priliku da brzo izađemo iz te kuće.Istrčali smo na ulicu i smeli prašinu od ormara sa sebe.Kiša je prestala padati a Michael je samo uzeo moj kofer i krenuo.

"Nije još dugo,odmah iza ugla je apartman u kojem će mo biti" rekao mi je pokazivajući rukama gde bi trebali krenuti.

Samo sam ga tiho sledila i razmišljala 'kako ja ovaka,da dobijem muškarca iz snova'.Samo sam se smeškala,a osetila sam da me ljudi gledaju sa velikom zbunjenošću.Možda misle da sam luda,pa i jesam luda.Luda za njim..Došli smo na recepciju i devojka koja je bila za recepcionim stolom je izgledala mlado i prelepo.Imala je obline a baš odelo u kojem je radila davalo je nekako kao provokativnu smisao.Mislila sam da će Michael to primetiti,ali on se nije obazirao na nju.Samo je gledao u mene dok je ona tražila ključ.Ušli smo u apartman a ja sam odma potrčala u njega i tražila sam kupatilo.Iz prve sam našla kupatilo i primetila sam đakuzi.

"Ah!Imaju đakuzi" rekla sam srećno,a čula sam i njega kako se pomalo smije iz daleka.

Brzo sam uzela peškire koji su bili u jednom malom ormarčiću i napunila sam đakuzi vodom.Napravila sam ogromne mase pjene i polako ušla u toplu vodu.Legla sam i glavu zabacila natrag iznad vode.Kao da je sav umor od danas nestao.Opustila sam se.Htjela sam zaspati ali sam naterala samu sebe da ostanem budna,pošto mi je Michael obećao razgledanje sajma knjiga danas sa mnom.Samo sam zatvorila oči i za nekoliko minuta sam čula kucanje na vratima od kupatila.

"Da li mogu ući?" čula sam Michaelov piskav glas sa druge strane vrata.

"Da" rekla sam i nabacila veliki osmeh na lice.

Videla sam ga kako nosi bocu šampanjca i dve čaše i stavlja sve to na pod.Shvatila sam da skoro pa ga i nisam nikada videla da pije pivo.Pije samo vina i ostala skupa pića.Natočio mi je pola čaše i otpio jedan gutljaj.Bila sam sva prekrivena penom tako da me nije mogao videti golu nikako.

"Uvek vako piješ vina ili šampanjce?"pitala sam ga.

"Samo kada su specijalne prilike" odgovorio je točeči sebi još malo.

"Do sada nisi imao ni jednu specijalnu priliku?"

"Svaka prilika je specijalna sa tobom Sandra,i vredna je slavljenja.'