S&M

Chapter 33

"Znaš nikada nisam volela ovakve vožnje,a pogotovo one koje su u horor kućama" prošaptala sam mu kako neko drugi ne bi čuo.

"Ako se plašiš,samo se drži uz mene,malena"

Sela sam ponovo na svoje sedište koje je bilo drugo po redu.Michael je seo pored mene i obavio moje ruke oko njegovih.Osećala sam se umorno i malo sam se naslonila na njegova ramena.Zaspala sam nakon toga.

********************************
"Jesam li ja to zaspala?" protrljala sam oči i ugledala Michaela.

"Da malena,prespavala si čitavu vožnju"

To mi se svidelo,zato što sam uvek mrzela kuće strave.Prevrnula sam se na drugu stranu kreveta i ugledala prazne tanjire.

"Jeo si bez mene" promrljala sam.

"Da i?

"Sad te mrzim" napućila sam se.

"Zato što sam pojeo hranu bez tebe" nasmijao se i legao pored mene u krevet

Klimnula sam potvrdno glavom idalje pokušavajući da izgledam ljuto.

*******************************
"Ne osećam se dobro" uhvatila sam se za stomak.

"Malena,a da odemo doktoru da proveri kako ti je?"

"Otići ću ja sama,nema veze"ustala sam i krenula da otvaram vrata kako bi izasla idalje se drzeci za stomak.

Čim sam otišla doktoru poslali su me u predio za trudnice.Bila sam preplašena pošto sam znala da Michael ne želi decu,i samo sam se bogu molila u sebi da ne nosim dete.Oduvek sam želela dete,ali bi radije izabrala sada Michaela,a i mlada sam kako Michael kaže,imam još vremena za to.Uradila sam test za trudnoću,i čim sam ga pogledala..videla sam da sam trudna.Nisam mogla verovati.Polovina mene je bila sretna,a druga polovina je patila i smišljala kako će to ispričati Michaelu.Doznala sam da sam već trudna nedelju dana.Krenula sam kući ali me je napola puta uhvatila mučnina i strah na Michaelovu reakciju.Zato sam nazvala Helenu kako bi joj sve to ispričala.Našle smo se u njenoj kući i kada sam joj rekla vest bila je šokirana.

"Zezaš me" ciknula je Helena.

"Stvarno ti govorim" rekla sam joj."Ali se plašim kako će Michael reagovati pošto nismo dugo u vezi,pa i baš nismo razmišljali o deci uopšte"

"Ako te voli ostati će.Neče biti veliki idiot pa da te sada ostavi.Uostalom ne razmišljaj da abortiraš i ako te on ostavi,ja ču biti uz tebe tu."

Zagrlila sam je."Nadam se da će sve biti u redu."

Stegnula me je jako,i svake sekunde mi je šaputala neke nove ohrabrujuće reči koje su mi za mrvicu podizale samopuzdanje,i da ne bi trebala da abortiram ni pod kakvu cenu.
********************************

Došla sam kući i videla Michaela kako spava na kauču.Izgleda da je bio previše umoran.Spustila sam ključeve od kuće na sto pored njega pokušavajući biti što tiša.Na prstima sam izašla iz dnevnog boravka i otišla u kupatilo.Umila sam se i zagledala sam se u svoj odraz lica u ogledalu.Polako sam prstima prešla po stomaku,podsećavajući se da je sada unutra u meni samo jedna mala tačkica koja će postati kao ja.

Kada bi samo mama bila tu da čuje i vidi ovo.Bila bi presrećna,oduvek je želela unuče.

Presvukla sam se u belu spavaćicu od svile i sela pored Michaela.

"Stigla si"promrljao je iz sna."Šta je doktor rekao?"

"Michael,imam nešto da ti kažem,ali obećaj da nećeš poluditi"

Odmah je se digao sa kauča i nabacio zapovednički pogled.

"Šta se desilo?" ozbiljno je rekao.

"Pa...."zastala sam."Trudna sam"

Samo je ostao i gledao u mene.
Odjednom počeo je da ludi.

"Ne mogu da verujem"

"Izvini"

"Kako si mogla biti tako neodgovorna" nastavio je.

"To nije samo moja krivica,već je kirivica od nas dvoje" ispravila sam ga.

"Kako si mogla biti tako drska"

Zbog nekog razloga njegove reći su me previše povredile i počela sam tiho da plačem.

"Ja odlazim,i bolje bi ti bilo kada se vratim da mi kažeš da je sve ovo ustvari šala" ljutito je izašao iz kuće i zalupio vrata.

Ostala sam sama sa svojim suzama.Plakala sam i nikako nisam prestala.Imala sam osećaj da mi je ovo dete upravo uništilo vezu sa čovekom kojeg sam smatrala svojim životom.Obrisala sam suze i otišla u našu sobu za igranje.Legla sam na kožni krevet i još jednom zajecala.Zapitala sam se gde li je on sada otišao i šta baš sada radi u ovom trenutku.Da li razmišlja kako me je povredio?Ili razmišlja kako da me ostavi?Nešto se probudilo u meni,i sada sam ja postala ljuta zbog toga.Želim ovo dete,ako me ostabi zbog ovoga,neka me i ostavi nije me briga,već je pokazao svoje pravo lice.Od silnog plakanja postala sam umorna i oči su mi se same sklopile.

********************************
Probudilo me je jako lupanje na vratima od sobe.

"Sandra otvaraj vrata,znam da me čuješ!" čula sam Michaela kako viče sa druge strane vrata.

Nisam ništa odgovorila,nastavila sam ćutati.Udario je od vrata još par puta i onda je se udaljio.Nakon nekoliko minuta kada sam se uverila da više nije tu polako sam izašla kako me ne bi čuo.

"Sandra" izgovorio je moje ime i brzo krenuo prema meni kada me je video.

Izmaknula sam se pošto sam videla da me je htio zagriliti.

"Više me ne voliš?"pitao me je snuždenog lica kao malo dete.

Pokušala sam biti hladnokrvna i samo sam prekrstila ruke.Ponovo je prišao meni i sada me zagrilio.

"Ana,oprosti mi molim te za ono sinoč,nisam znao šta da radim,bio sam šokiran ali mi je drago,oprosti mi molim te"

"Gde si bio sinoć"pitala sam ga idalje izigravajući hladnokrvnu devojku.

"Bio sam kod druga,i ispričao mu kako sam presrećan zbog ovoga što mi se desilo"

"Zaista?" sada sam i ja njega zagrila i to jače.

"Zaista" prošaptao je."I kako se oseća mama?" podmehnuo mi se.

Udarila sam ga po leđima sada"Ne zovi me mama!"