S&M

Chapter 28

"Michael,ne znam da li je ovo sve što stvarno ja želim"

Odmakao je se iz zagrljaja "Kako to misliš?"

"Pa sva ova stvar u vezi..u vezi ovoga što radimo.." tiho sam prozborila.

"Sandra,dobra si u tome,i molim te prestani sa ovim" ponovo mi je prišao i sklonio mi pramen kose sa lica.

"Usput,moram da idem,trebam još nešto da sredim za firmu,i ako je ovako kasno" rekao je i samo nestao.

Ponovo sam u sebi razmišljala da li je ovo to što ja želim.Da li je moguće da imam budućnost sa njime ako ne želi da ima decu a pogotovo da se uda.Mislim da ne trebam razmišljati o tim stvarima.Ali ipak,kada pogledam,ima boljih devojaka od mene,zašto je mene izabrao i kako je se tako brzo zaljubio.Mogu reći da sam se u njega zaljubila zbog izgleda u početku,ali shvatila sam da izgled me igra veliku ulogu i vezi,već kako se ophodimo prema drugima.Da je bio neki glupi idiot,znam da bi ga ostavila,bez obzira da izgleda kao model.Ali Michael nije glup,već je pametan,na to sam i nasela kada sam ga upoznala.Njegovo ponašanje prema meni,samo je to trebalo da se ja zaljubim u njega.Baš se pitam,šta je sa njegovih bivših.Da li ih je ostavio kada je našao bolju?Od te pomisli da može i mene ostaviti kada nađe bolju samo sam zabila glavu u jastuk.Zazvonio je telefon.Nerado sam ustala sa kauča i prihvatila poziv.

"Sandra?Sandra Donovan" čula sam ženski glas.

"Da?"

"Sa žalosnim srcem saopštavamo vam da vam je majka preminula u požaru koji je izbio prije dva sata."

Sve se zaledilo.Samo sam šutala.Ispustila sam slušalicu,a više nisam imala kontrolu na svojim nogama i srušila se na zemlju.Sve je postalo bledo.

*******************************
"Sandra" čula sam Michaelov glas.

Malo sam zaškiljila.

"O hvala bogu pa si se probudila"rekao je i stisnuo mi šaku malo jače.

Osvrnula sam se oko sebe i videla da sam u bolničkom krevetu.Michael je prišao bliže i poljubio me.

"Nisi se javljala na telefon,pa sam došao kod tebe kući i zatekao te onesvešćenu"

Samo sam se izvila pokušavajući da nađem pravu pozu u kojoj bi mogla leći.Bila sam idalje pospana,a pomisao na to da mi je majka preminula je učinila samo da dobijem vrtoglavicu.

"Mama mi je...?" promrmljala sam.

"Preminula.." tiho je rekao.

Zabacila sam glavu u jastuk i tiho zajecala.Ne mogu verovati da se ovo desilo.Iako se nismo preterano čule,a iako je nisam baš preterano volela,imala sam taj gorak osećaj u sebi.Nisam očekivala da umre ovako.Sve mi je bilo čudno.Počela sam polako podrhtavati.Mame više nema.Moje mame.U trenutku kada se i nisam nadala da bih je mogla izgubiti,izgubila sam je.Smrt joj je došla tako neočekivano i brzo.Mislim da se ni ona nije nadala da će umreti.U glavi sam ponavljala razna pitanja na koja mi niko nebi mogao dati prave odgovore.Gde li je sada mama?Ponovo sam glasnije zajecala a Michael me je zagrlio jako.

"Ja sam tu,malena"čula sam njegove meke i nežne reči na svome uvetu.

Ne mogu reći da su te reči promenile činjenicu da mi je majka preminula,ali barem su mi dale utehu,i osećaj sigurnosti.

"Kada ću moći izaći iz bolnice?"pitala sam ga tiho,skoro nečujno.

"Sutra ćeš izaći,i obećaj mi da ćeš od sutra se preseliti kod mene.Ne mogu podnjeti da ti se još nešto desi a da ja nisam tu"

"Obećavam."

Pokušavala sam da ugušim svoje suze,ali što više bi to pokušavala sve više bi plakala.Sada više nisam osećala ništa.Samo sam plakala,a suze su same od sebe se slivale niz moje lice.