S&M

Chapter 4

Pošla sam da pozovem Helenu,ali sam shvatila da je ona sto posto sada u tererani,kao i uvek.Pokušala sam da nazove. Anu ali se nije javljala,tako da sam samo sela na kauč i upalila TV kako bi ubila dosadu.Nakon sat vremena sam zaspala ponovo.

********************************
Probudila sam se u 6 sati naveče.

Čoveče,al me boli glava

Ne mogu više ovako spavati.U poslednjih nekoliko dana sam se baš uspavala.Otišla sam do prozora.Pomislila sam da odem do parka,pošto je bio dobar dan za šetnju.

********************************
Park je se nalazio malo dalje od moje kuće.Ipak samo sa otišla do njega i sela na prvu klupu.Nakon par minuta čovek u sivom duksu je seo pored mene.

Michael!!

Zagledala sam se malo u njega,pokušavajući da mu privučem pažnju.

Šta je samnom...žašto bi mu privačila pažnju.

Ipak odlučila sam da odem do njega i da porazgovaram.

'Hej' rekla sam samo kako bi se okrenuo da me pogleda.

'Hej' okrenuo je se i bacio mi blagi pogled.

"Viđam te često ovde" rekla sam

"Da, inače dolazim da razmišljam...ovog puta razmišljam o mojoj zaljubljenosti..." rekao je tiše.

"Prema kome osećaš to ako smem pitati?" pitala sam ga ,očekivajući da će mi odbit odgovorit.

"Prema tebi." rekao je hladno.

Zastala sam i nisam ništa rekla neku minutu.

"I ja se isto tako osećam" rekla sam mu misleći da će me pitati za vezu.

"Znaš...ja nisam kao svi drugi...ja sam drugačiji..." rekao je "imam tamne strane sebe,i sjebaniji sa. od svih...znam da nikada ne bi bila samnom..."

"Kako drugačiji?" počela sam da zapitkujem shvaćajući da sam pomalo postala dosadna.

"Stvarno,želiš da znaš?" odgovorio je.

"Da" rekla sam kratko.

Ustao je i rekao mi da ga pratim do njegove kuće.Čitavim putem smo bili tihi,a ja sam u sebi se radovala zato što me voli,iako me nije pitao za vezu.Ipak sam bila sretna no tu sreću nisam pokazivala s polja.Pokazivanje sreće mi nije nikad bila jača strana,uvek bi sreću držala u sebi,a spolja bi izgledala kao da me ništa od sretnih vesti nije dotaklo.Vjetar je počeo malo jače duvati nego pre.Mislim da bi se mogla spremati oluja.

********************************

Stigli smo do njegove kuće.Bila je ogromna.Veće kuće sam samo mogla maštati,kao naprimer u knjigama poznatih pisaca.Sve je bilo kao iz moje mašte.Kao i on.On je bio kao iz moje mašte.Sve u vezi njega,je bilo perfektno,da nisam mogla da zamislim da je on stvaran.U sobi punoj umjetnosti,idalje bi gledala u njega.On je moja perfektna umjetnost.
Poveo me je kroz kuću i otišao je u kuhinju.Iz radoznalosti sam malo prošetala kroz kuću.Svaka soba bi imala neku sliku.A što mi se najviše svidelo..njegova spavaća soba sadržala je puno knjiga.Pogledala sam jednu sobu sa novijim i boljim vratima.Povukla sam za kvaku i otvorila.Na neko čudo nije bila zaključana u odnosu na ostale sobe.Samo sam zastala i gledala.Michael je došao iza mene.

"Ovo je što sam ti htio pokazati..nadam se da se nisi uplašila." prošaputao je umirujućim glasom.

Nisam ništa odgovorila.
Soba...Soba puna sex igrački,puna vibratora pa nadalje...puna bičeva,i ostalih ropskih stvari.Do mi je htio pokazati?
Ušla sam u sobu,i počela razgledati.Uzela sam jedne lisice koje su bile na ladici.

"To su kožne..." rekao je.

Opipala sam ih palcem po vrhovima.Krenula sam do bičeva koji su bili poredani jedan uz drugi u otvorenoj ladici.
Uzela sam jedan sa devet krakova.

"Mačka sa devet repova" rekao je.

"Hm?" upitno sam odgovorila.

"Ima devet krakova...kao devet repova.." rekao je.

"Aha.."

Samo sam nastavila da razgleda a on je nastavio da me prati.

Soba je imala drugačiju atmosveru od ostalih.Vazduh je bio topliji nego inače.

"A šta je ovo?" upitala sam ga pokazivajući prema velikom iksu.

"Oh..to je križ" rekao je tiho. "Vidiš,možeš ga pomerati kako hoćeš" rekao mi je pokazivajići.

"Čudno zar ne?" dodao je.

"Pa i ne baš,oduvek sam čitala o ovome i pomalo volila kotrolu." rekla sam mu kako bi se barem lakše osećao.

"Stvarno?" rekao je.

"D-" rekao je ali nije mi dao da dovršim rečenicu,već me je samo poljubio.

Zagrlio me je i počeo podizati majicu.

"Ne..ne sad..." prošaputala sam mu.

"Ah,dobro izvini" rekao je malo vedrijim glasom nego prije.

"Hoćeš li nešto da nam napravim da jedemo? " dodao je.

"Možemo zajedno da pokušamo nešto napraviti" rekla sam potrčavši prema njemu i uhvativši ga snažno za ruku.

Samo mi je se osmehmuo.