S&M

Chapter 8

Sledeći dan je bio Helenin rođendan.Skontala sam da joj ništa ne trebam kupiti zbog toga pošto ona slavi u petak.Ipak odlučila sam kupiti danas milku bombonjeru,čisto da se pripremim za rođendan.Danas sam sa njom planirala obići knjižaru ali još nisam našla ništa unutra što bi mi poslužilo kao poklon.Rekla sam Michaelu kako idem sa Helenom malo da izađem.Ustvari sam htjela da izađem sa njom zbog toga da mogu pregledati svaku prodamnicu i shvatiti koji bi poklon voljela da joj kupim,tako što bi joj govorila da bi to kupila sebi,a ustvari bi kupovala njoj.Obadvije imam čudan ukus u stvari,nikada nismo bile previše u djevojčaste stvari ali nikada se nismo baš kompletno ponašale kao muškarci.Helena je malo niža od mene,sa tamnom smeđom kosom koja se ponekada znala uvinati na vrhovima same kose,ali zato je imala veće obline od bilo koje curice na našem koledžu.Ukratko,slatka djevojka koja je uvek bila spremna za dobru šalu čak iako je na njen račun,sa snažnim stavom ali ponekada bi izgledala tako tužno,barem bi joj se u očima videlo to.No po noći,a ponekada i po danu smo tužni ali najviše po noći.Problem samnom je samo što ja taj probem rešavam tako što plačem celo veče,gledam u jednu tačku,i tako sve to traje možda do jedan sat ujutru.Ponekad vikendom,uopšte ne bi legla da spavam.Mislila sam nikada da neću se zaljubiti u nekog dečka,pošto sam pomalo izgledala muškasto.Nisam bila kao ostale devojke,nikada nisam želela biti.Samo me je nerviralo,kako devojke koje nisu ni truntku pametne,ne znaju ništa sem opijanja kasno po klubovima,i pušeći šteke cigara od Malrbora krijući se od roditelja.Nikada mi se nisu sviđale te cure,ali možda nisu bile ufurane,možda su samo tražile pažnje,što nekako svako želi.Ali te cure uvek pokušavaju da spuste one koji su drugačiji od njih.Jadni su ti ljudi,koji spuštaju ostale na niži nivo,ne shvatajući da su oni pali na najniži.Čekala sam Helenu napolju dok sam sebi u glavi pametovala.Helena je izašla sa belim puloverom,pošto je ipak januar,a osećalo je se kao da je minus deset napolju.Sve se ledilo.Obukla sam samo jednu duksericu,i svetlo sive farkmerke zbog čega sam požalila,jer sam osetila da umesto nogu imam ledenice.Krenule smo šetati ali smo kasne srele i Anu koja je se vraćala odnekle.Sve zajedno uputile smo se da idemo da gledamo stvari po gradu.Ušle smo u jednu knjižaru i dok je Helena gledala neke stvarčice iza nas Ana i ja smo istraživale šta bi se Heleni moglo svideti.Spazila sam jednu malu knjižičicu,u kojoj je pisalo sve "za moju najbolji drugaricu".Pisale su svakakve stvari kako je ona uvek uz mene,kako je ona najbolja i sve tako to,ali znam da ona zaslužuje više od tog poklona.Zaslužuje barem nešto bolje,pošto je Helena oduvek bila uz mene,čak smo zajedno išle svugde,gde kod da ona ide,tu i ja,gde god ja,tu i ona.Samo smo nerazvojne.Jeste da dođe ponekad do nesporazumjevanja,ali idalje smo tu.Po nekim stvarima smo slične,a po nekim različite,pa kada bi ste videli stvari po kojima smo stvarno različite zapitali bi ste se da li smo stvarno najbolje drugarice.

"Sandra!" dreknu se Helena mlatarajući mi ispred lica rukama kako bi me odvratila duboko iz misli."Jesil ti mene uopšte slušala"dodala je.

"O.." udahnula sam malo hladnog vazduha "zamislila sam se".

"Vidim,ajmo" rekla je okrenuvši se na desnu stranu pokazivajući mi rukom da je pratim.

Pošla sam je pratiti,a konverzacija nam se svela na to,šta smo sve radile ove dane.Posle toga samo smo jedna drugoj govorile "Hladno je,meni je hladno" cvokocajući zubima i držajući ruke u jaknama koje su ma pogled izgledale veoma toplo,ali realnost je drugačija.

"Ne sudi knjizi po koricama" pomislila sam u sebi zato što sam kupila prelepu jaknu koja izgleda toplo a sada se smrzavam.

Skrenule smo u najbliži kafić da se barem malo ugrijemo i popijemo nešto.Uzela sam da pijem sok od breskve.Uvek.Kao da sam malo dete,nikada se neću navaći na ulus kafe,ali ipak nije da je ne podnosim.Pošla sam da razgovaram o stvarima koje su mi se desile u toku nedelje,i kako se osećam sve više zajebano.