S&M

Chapter 13

Pogledala sam u nju ljuto.Ko je ta cura?

"Ti si?Michaelova cura?"upitala me je pospanim glasom,trljajući svoje oči."Ja sam njegova polusestra" rekla je ispruživši mi ruku.

Čoveče,koliko Michael ima braće i sestara,ne bi se čudila da ih zateknem jos desetoro ovde.

"Izvini ako se osećaš neugodno,ali mi je njegova kuća bila usput,tako da.."dodala je.

U ovu kuću može svako ući i izaći?Jel svako ima ključ od njegove kuće?-postavljala sam pitanja u sebi.

********************************

"Hej izvini zbog nje" rekao je po hiljaditi put Michael.

"Ma sve je uredu,u ostalom,trebala bi već otići svojoj kući da se pripremam za ispit" rekla sam mu pakujući se.

Samo je se okrenuo i rekao da će možda me kasne posetiti.Otišla sam kući i sela na krevet da razmišljam.Nisam se uspela skoncentrisati na učenje,ali ipak sam uspela nešto da zapamtim.
Odjednom sam čula zvono na vratima i poskočila sam sa kreveta nadajući se da je Michael došao da vidi da li sam dobro.Samo sam ugledala buket žarko crvenih ruža na svom pragu i malo pismo unutra.Podigla sam ruže i izvadila pismo.

"Danas ispred jezera te čekam

-Michael"

Idalje nisam shvatala zašto ljudi izaberu to mesto za romantično veče ali eto.Ustvari,šta ako Michael ne misli na romantično veče?Samo sam sela na krevet i zagledala se u knjigu,pokušavajući da upijem barem malo znanja.Pogledala san na sat i odjednom zaspala.

Sva namrštena i pokrivena pljuvačkom od mog jednosatnog sna,krenula sam u kupatilo.Osećala sam se kao beskućnim,mislim barem sam tako izgledala.Namrštena dok sam slinila baš sam tako izgledala.Stavila sam kosu u visoki rep,i obukla helanke i sivu majicu.Bilo je sunčano,a i hladno vreme je bilo pri kraju.Brzo sam otišla do jezera pošto je bilo blizu moje kuće.Kada sam došla tamo nikog nije bilo.Nakon pet minuta Michael se pojavio u sivoj trenerci i plavoj pajici sa razbarusenom kosom.Nikada ga takvog nisam videla,uvek bi bio sređen i doteran,mada ne bi mi smetalo da ga gledam i ovakvog.
Nakon nekoliko minuta priče zastali smo i seli na obližnju klupu.Šum vode je sada nekako postao bučniji,a voda je izgledala tako lepo,da sam zažalila što ne dolazim tu svaki dan.

"Nego htio sam da te pitam,zašto i rekla da potčinjenosti" rekao je Michael i njegov glas me je trgnuo iz mojih misli.

"Oduvek sam volela bol,bilo kako da bi je osetila,volila sam je.Uvek sam tužna večno sam tužna,kada dobijem bol,osećam se predobro,ne osećam se više tužno,osećam se..-zastala sam. "Ne osećam ništa,samo ta bol,me odvraća od ovog sveta,u svom životu sam uvek bila drugačija,nikada kao ostali,pa valjda sam i po ovome drugačija.Dok drugi gledaju bol sa loše strane,ja to podrazumevam dobrim.Uvek se osećam depresivno tako da sam se navikla na bol,shvataš?" rekla sam ,a suze zamalo da su mi i krenule od pomisli kako sam skoro pa svake noći plakala ni za šta.

Michael me je samo zagrlio i nije me pustio.Sa vremena na vreme,njegov zagralj je postao sve jači,a ja sam prisećajući se svih provedenih noći sama,briznula u plač i obavila ruke oko njega.Tako sam plakala jedno nekoliko minuta,a on me je sve vreme tešio i šaputo mi nježne reči.

"Samo želim da budem srećna" rekla sam kroz plač.

"Ne brini se malena,i ti ćeš naći sreću koju želiš jednog dana" šapnuo mi je na uvo.

Samo sam stavila glavu na njegovo rame i šmrcnula.
Tako samo proveli još vremena i zagrljaju,iako sam ja prestala da plačem.Konačno me je ispustio iz svoga zagrljaja i pomilovao me po kosi.

"Sve će biti u redu" rekao je dok se smešio meni.

Samo sam se osmehnula.

"Čoveče,izgledala sam kao idiot sada,zar ne?"osmehnula sam se i uhvatila ga za ruku.

"Izgledala si kao moja devojka,a sada trči pre nego što te istučem" rekao je to 'istučem' veoma podrugljivo i bacio kez na svoje lice,čim me je udario po guzi.

Ciknula sam i potrčala do polja sa cvećem i tako smo se sve vreme ganjali po travi.Uhvatio me je za ruku,i povukao na pod.Pala sam a on je stajao iznad mene.

"Hmm,i šta sada ja dobijem?" oči su mu zasjale,a vidila sam koji je odgovor očekivao.