S&M

Chapter 12

Bio je to Michaelov brat,Stefan.

"Vidi vidi ti to,da li je to muškarac koji je upao u Michaelovu kuću pijan?" rekla sam pordugljivo.

Samo je frknuo i krenuo da uzme svoju kožnu jaknu.

"Reci Michaelu da mu se izvinjavam za ono juče" rekao je i brzo izašao iz kuće.

Čudno.Očekivala sam da bi ostao da priča sa mnom ili tako nešto.Svezala sam kosu u uzdignuti rep i umila se,pa nakon toga sam stavila kremu za lice.Nikada se nisam voljela preterano šminkati,pa sam stavila samo labelo za usne.Izvadila sam duksericu iz ormara,koju sam počela da volim više od svoga života,isto kao i sive farmerke.Pogledala sam na sat.10:49.

Ima još vremena-pomislila sam u sebi.

Izašla sam napolje i otišla da kupim Heleni knjižicu u kojoj barem piše koliko mi znači njeno prijateljstvo i sve u vezi nje.Usput sam joj kupila i bombonjeru,pa i lančič(choker) na kojem je bio zakačen mali listić.U tom trenutku sam videla narukvicu sa znakom 'infinity' i odlučila da i nju moram kupiti zajedno sa nekom kutijicom.

Nadam se da je ovo sve dovoljno-pomislila sam u sebi.

Požurila sam prema Michaelovoj kući da se brzo još malo sredim ali ipak sam na kraju skontala da nemam baš puno svojih stvari kod njega i da sto posto nisam došla kući nekoliko dana.To me je učinilo da se osećam neprijatno,ali ipak ušla sam u kuću i samo pogledala na sat.11:30.

Super!Napila sam se vode i izašla ponovo napolje kako bi otišla na mesto na koje je Helena rekla da se nađemo.Bio je tu Jacob i Liam,takođe sa Anom.Uskoro je došla i Eli.Eli je bila devojka koju mogu vam se kladit,niko nije podnosio ali Helena ju je morala zvati na rođendan.Jacob je imao crnu kosu i tamno smeđe oči.Svi znamo da ima predobre crte lica,a on na to gleda kao da mu ništa nismo ni rekli.Ipak najslađa stvar je što i on i Liam imaju rupice u obrazima kada se nasmiju.Samo je razlika,što Jacob ima dublji glad i tamniji je od nas,dok Liam ima malo piskaviji glas.Ali obadvojica su super za družit,pošto uvek znaju da nasmiju u najgorim tenutcima.Helena je došla za deset minuta po nas a mi smo se nekako skupili u njen Audi.
Došli smo za pet minuta do njene kuće,a čim smo ušli dočekala nas je njena mačka za koju još nije odredila da li je muško ili žensko(iako je se nadala da bude muško).Čim smo ušli ja sam naravno kao i uvek sela da jedem,a Jacob i Ana su uzeli gitaru da uče Helenu.Uglavnom je Jacob učio Helenu kako da svira,ali tu se nekako i Ana pronašla.Ja sam samo sedila na kauču pored Eli i dopisivala se sa Michaelom dok je se Liam igrao sa mačkom.Trebali smo ostati do osam sati naveče kod Helene,a ja nisam skoro pa ništa uradila,samo sam sedela na onom kauču ne radeći ništa.Mrzila sam taj osećaj,a to je bio osećaj beskorisnosti.Posle nekoliko sati Ana i Helena su pevale,a ja nisam ponovo ništa radila,zato što kada bih ja propevala,pukla bi sva stakla u čitavoj kući,a može se reći i Anina,Heleninа,Liamova i Jacobova glava.Nakon otvaranja poklona sve je počelo biti isto,sem toga da sam ja promenila poziciju kako sedim i dopisujem sa Michaelom.Snimala sam svaki trenutak kada bi Jacob svirao,pošto čim on zasvira,to je uvek zvučalo predobro.Kada smo se vraćali nekim slučajem Heleni je ponestalo goriva pa smo skrenuli malo sa ulice kako bi izašli.Nikoga nije bilo na putu,a auto je stojalo blizu jarka.Bili smo sami.

"Bravo Helena,bravo" rekao je Liam tapšajuči rukama kao da je hvali za ovo.

Odlučili smo da idemo skroz pešice,pa nam je trebalo dva sata da stignemo kući u odnosu na način na koji hodamo.

Čim sam došla kući samo sam se bacila na krevet ne primetivši da je neko unutra.Ženski glas je ciknuo a ja sam sklonila čaršav sa njenog lica.Bila je to brineta,u beloj majici i crno šorcu.

"Ko si ti?" rekla sam joj ljuto pošto se ona ipak nalazila u mom krevetu,ili u Michaelovom krevetu.